Народно благостање

Страна 116

mali iznosi su bili pokriveni porezom i mobilizacijom drugih izvora. Pored zajmova upregnuta je bila i mašina za štampanje novčanica. Za vreme krimskog rata opticaj rublje se udvostručio, u rusko-turskom ratu povećao se za 400 miliona, u austrijskopruskom 1866 izdamo je 210 mil. forinti državnih novčanica, s prinudnim kursom, i pušteno u promet oko 100 mil. forinti 85% državnih obligacija. Finansiranje u ratovima 19 veka rešavano je s jedne strane unutrašnjim zaimovima, zato što su

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 8

troškovi, prema nacionalnom bogatstvu, bili relativno snošljivi, s druge, pozajimicama u inostranstvu, koje su opet bile mogućne jer su u ratovima исезћуоvale obično samo po dve države, tako da je bogatstvo neutralnih država bilo ratna rezerva zaraćenih. A ratovi nisu imali karakter takovog obračunavanja u kome bi protivnik imao da bude za uvek uništen, tako da su obe strane mogle da računaju na finansijere u inostranstvu koji nisu strepili od ratnog rizika.

Ili FINANSIRANJE SVETSKOG RATA

Dovolino je uporediti troškove prošlih ratova s onima u Svetskom, pa da se odmah pokaže da ni metode finansiranja nisu mogle ostati iste. Francusko—-—Kpruski rat, najveći u 19 veku, stajao je Francusku 1910 mil. zl. franaka, a Nemačku 1,940 mil. Rat u Južnoj Africi stajao je Englesku 5 milijardi zl. franaka. Međutim, Svetski rat stajao je sve države zajedno 1000 milijardi zlatnih franaka. Samu Englesku oko 225 milijardi, Nemačku oko 190, Francusku 130 mld. Da se dobije jasnija slika o teretu troškova rata dovoljno je navesti da su redovni budžetski rashodi Nemačke 1870 bili 770 mil. maraka, samo dva puta manji od troškova tadašnjeg rata. Do 1913 budžetski rashodi su se popeli na 4,3 milijarde, pa dok su za 4 godine redovno trebali da iznose oko 20 miljjardi, rat je progutato sedam puta više. Redovni budžetski rashodi Francuske 1870 iznosili su oko 1, milijardi franaka, dakle, ratni troškovi bili su ravni godišnjem budžetskom rashodu. Troškovi burskog rata bili su dva puta veći od rashoda redovnog engleskog budžeta u to vreme. Međutim, u Svetskom ratu, francuski rashodi prema redovnim iz 1913 роvećali su se godišnje za sedam puta, a engleski za 12 puta. I kod najvećeg nacionalnog bogatstva jedne zemlje povećanje rashoda za 7—12 puta pretstavlja potres za narodnu privredu i revoluciju za finansijsku politiku.

. Ne postoje podatci o nacionalnom dohotku u 19 veku. Nemački nacionalni dohodak oko 1901 izпозјо је 28 milijardi. Ako je trideset godina ranije bio samo 15 milijardi, troškovi rata iznosili su 10% nacionalnoe dohotka. Do 1913 dohodak se popeo na 43 miljjatde, rat je progutao za četiri godine 3 рша toliko. Engleski nacionalni dohodak 1918 izneo je 4 milijarde funti, a rat je progutao dva puta toliko. Francuski nacionalni dohodak 1911 iznosio je oko 30 milijardi franaka, a troškovi rata oko četiri puta toliko. Apsolutno je nemogućno da jedna nacionalna privreda bude sposobna da finansira rat koji apsorbira ceo nacionalni dohodak. Ali pritishuta nuždom da mađe potrebna sredstva, finansijska politika iscrpela ie do krajnjih mogućnosti sve poznate izvore i prihvatila nove načine finansirahja. Donia tablica pokazuje iz kojih su izvora pokrivale tri glavne zemlie u ratu svoje rashode:

Nemačka Engleska Francuska mld. mar, |%. mil. funti ster: % па. fr. % požeži 207 1081 | 1748. | | |Olg _ | 00 дисог. гај. 98,2 62,1 2,072 23,5 54 42,2 КгаКог, 7ај. 1 | let, dugi | 39,8 24,8 3,682 42,1 43,4 38,9

1,806 14,6 8,803 100

zaj. u inostr. 0,04 Ukupno 158,92 100

30,5 127

93,0 100

Naiteži fanansijski pritisak podnela |e Nemačka, jer je samo 40 mil. maraka u početku rata dobila na zajam iz SAD, tako da je ukupne troškove morala da podmiri iz izvora u zemlji. U svim zemljama relativno mali procenat rashoda је pokriven prihodima iz poreza, iako je oporezivanje pojačano. U redovnom budžetu Nemačke porezi dali su 1918 god. 5,9 mil. prema 1,7 mld. maraka 1913, u Engle- · skoj 784 prema 162 mil. funti, u Francuskoj 4,2 prema; 4,0 mld. franaka.

Glavni izvori finansija bili su dugoročni i kratkoročni zajmovi i leteći dugovi. Leteći dugovi ustvaTi Znače, da je tižište Kapitala bilo iscrpemo, pa je država, izdavanjem bDlagajničkih zapisa, mimo izdavanja novčanica, povećala opticaj sredstava za pladanje i morala je da naknadno, pretvarajući leteće dugove u dugoročne, izbegne ili bar ublaži inflaciju. Prema tome finansiranje porudžbina izdavanjem zapisa pretstavlja tehniku državne kreditne politike, koja se tako uputila klizavim putem, |er zapisi se proizvode nezavisno od formiranja kapitala, tako da uvek preti opasnost da se leteći dugovi neće moći konsolidovati i da će tržište ostati preplavlieno sredstvima plaćanja. Ako se u takvoj situaciji pristupi grubljem sredsivu, prisilnoj konverziji, to je znak da do otvorenog bankrota državne blagajne ostaje samo jedan korak. Izbegavajući inflaciju, finansijska politika za vreme rata razvila je maksimalhu elastičnost, upirući se na novčaničnu banku. Ona je proširivala kreditni volumen, povećavala opticaj novčanica smanjujući tako opticaj| zapisa, a zatim su dugoročnim zajmovima i novčanice povlačene iz njega, da bi se ista operacija obnovila. Uprkos tome ublažavanju inflacije, 1918 opticaj novčanica bio je veći u Nemačkoj za 5 milijardi, a blagajničkih zapisa bilo je u iznosu od 10 milijardi prema 446 mil. 1914. >

Dok je u Nemačkoj 1918 inflacija bila najozbilinije pripremliena, kod saveznika daleko slabijič, zato što su oni veliki deo finansijskih sredstava dobili iz Amerike i mnoše porudžbine robe izvršene su na kredt. Veliki deo porudžbina Engleske isplaćen je prodajom hartija od vrednosti, tako samo 1916 za 636 mil. dolara. Saveznici su se, dakle, pomogli u ratu privrednom snagom drugih zemalja. Bez toga ni njihova valutna situacija 1918 ne bi bila ništa povoljnija nego Nemačke. Konačni rezultat finansiranja rata bio je porast državnih dugova, povećanje

. službe duga u budžetu i jako opterećenje otud po

glavi stanovnika. · Državni dagovi u milionima nacionalne valute.