Народно благостање

25. фебруар 1939.

Krajem 1913 „Početkom 1990 ~ Od toga u

inostranstvu Nemačka 5,199 199,577 == Engleska 706 7,876 1,279 Francuska 33,637 219,388 -33,660 Italija 15,070 93,929 20,265 Belgija 4,627 22,498 2,607 SAD 1,189 24,087 2,879

Za vreme rata ne misli se na posledice preteranog zaduživanja, nego samo na to kako da se rat što uspešnije vodi. Tako se može razumeti što su u tolikoj meri pravljeni leteći dugovi. U pravilu, oni su samo pomoćno sredstvo ministra finansija, da se pomogne u mesecima kad prihodi državne blagajne zaostaju za rashodima, i treba da budu likvidirani u mesecima kad |e odnos obrnut. Za vreme rata, plaćajući blagainičkim zapisima, država je učinila do

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 117

izveshe mere nezavisnim svoj kredit od stvarne 51tuacije na tržištu kapitala, fabrikovala je svoja sredstva plaćanja, ali pošto je vršila sve Veće porudžbine, povećavao se obim proizvodnje, bar kod preduzeća koja su radila za rat, pa se tako naknadno, formiranjem kapitala, mogla izvršiti sanacija državnih finansija. Ova praksa revolucionisala je finansijsku politiku posle rata uopšte, a kad je u depresiji posle 1929 bilo potrebno da država intervenira SVOjim porudžbinama, da bi se pokrenula proizvodnja, dakle, iz Rkonjunkturno-političkih razloga, onda je vaskrsnuo opet ovaj način finansiranja kao sredstvo konjunkturne politike. Naoružanje, koje je praktično zamenilo konjunkturnu politiku, opteretilo je takođe državne finansije, tako da je problem njihovog funkcionisanja u budućem ratu komplikovan ne samo teoretski sam po sebi, nego i tim što će se u taj rat ući pošto su već glavni izvori prihoda prilično iscrpeni.

IV POSLEDICE SADAŠNJEG NAORUŽANJA PO FINANSIJE

Problem finansija budućeg rata i jest interesantan kad se posmiftra ne apstraktno, nego prema prilikama uz koje će se vršiti. Zato ćemo se osvrnuti još na posledice koje je pojačano naoružanje već imalo na državne finansije i koliko je opteretilo nacionalni dohodak. Donja tablica uzeta je iz „Annuaire militaire” Društva Naroda (u milionima nacionalne valute.

Zemlja Trošak u %/o nac. Trošak u % naoruž. dohotka naoruž. budžeta 1913 1932 1937 SAD 491 1,4 641,6 993 11,7 Engles. 77 3,4 88,2 261 29,3 France. 2,062 5,5 10,860,4 9,694 20,1 Nemačka 2,056 4,6 633 — Italija 733 3,2 5,481 6,036 25,4 SSSR 718 — 1,412 20,102 20,7 Poljska — — 837 838 37,7 Сећозјоу. — = 1,935 2,095 24,8 Japan 208 — 686 1,409 56

Još 1997 naoružanje gutalo je u evropskim zemljama oko Mi svih budžetskih rashoda. Do ove godine popeo se taj deo sigurno preko s. U Japanu on je odavno preko 50%, a u ratu s Kinom povećan

je toliko da civilni izdatci pretstavlja|u samo mali deo svih. Pa ipak glavni troškovi rata podmiruju se izvan budžeta, posebnim ratnim zajmovima. Za ovu godinu oni su predviđeni na 5 milijardi, tako da ukupni ratni troškovi, s delom koji će se pokriti iz budžeta, iznose oko 8 milijardi jena, a to su */s ukupnog nacionalnog dohotka. Slična je bila i situacija talijanskih finansija za vreme abisinskog rata, jer su se troškovi bili popeli na 12 milijardi lira. U obe zemlje ratna situacija prouzročila je i jače trošenje zlatne novčanične podloge, povećao se i opticaj novčanica, ali prema ukupnim finansijskim sredstvima koja su mobilisana za potrebe rata, to je tako malo, da utoliko mora veći interes da budi pitanje: kako se sve to izdržava finansijski, kojim načinom se ipak stvore potrebna sredstva i nije li finansijska politika sposobna da ostvari i ono Što je oduvek smatrano nemogućim, da mobiliše sredstva ravna nacionalnom dohotku. Jer ako je za vreme Svetskog rata engleski državni dug mogao da naraste za četiri godine na dvostruki nacionalni dohodak, tako da je godišnje rat trošio 50% od njega, ako u Japanu ove godine ima da se popne na ”/s, gde mu je gornja granica, odnosno, koliko se vremena može izdržati pod ovakvim izvanrednim finansijskim naporom? I je li osim povišenja poreza, povećanja zajmova, kontribucija, rekvizicija i inflacije mogućno finansiranje rata i na koji drugi način koji istorija ne poznaje? Analizu tog problema daćemo u sledećim člancima.

пева

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

ОЈ ОВОЉНО је узети податак који објављује Народна банка, да улози код свих југословенских новчаних завода, заједно с државним, износе нешто преко 11 милијарди динара, па да се на основу тога извуче закључак како је оскудно наше новчано тржиште. А пошто око једне трећине уложака отпада на Државну хипотекарну банку и Поштанску штедионицу, приватно банкарство мора да даје слику сиромаштва. То потврђује

Сиромаштво нашег новзчаног тржишта

преглед који је за 1937 год. објавио Савез новчаних и осигуравајућих завода у Загребу за приватне банке и штедионице јавноправних тела, али не и за Поштанску штедионицу. Подаци се односе на 616 завода, од тога 563 банке и 53 штедионице. Недостају још подаци за 67 банака, тако да укупан број новчаних завода у земљи износи 683, а од тога банака има 630. Сви заводи заједно имају у ефектима 1,2356 мил. а ту су садржане државне хартије од