Народно благостање

Страва 134

ких преноћишта од 9,07 мил. субвенција 919.000, објава 866.000 и по Уредби о запослењу странаца 350.000.

· Али најинтересантније је у томе буџету то, да се свега 50%/• свих прихода троши на помоћи (18,1 мил. дин.), 9,3 мил. претстављају резервне кредите, а остало све отпада на личне (7,2 мил.) и материјалне расходе (8,3 мил.). Лични расходи код појединих берза рада износе редовно 29%, код преноћишта пењу се и до 409. Код материјалних, издаци за канцеларијски материјал чине Уз и Уз свих расхода.

Поставља се питање да ли ће берзе рада моћи дати помоћ свим незапосленим радницима, који се за њу пријаве, При томе мора се имати на уму да је она прошле године Уредбом повећана и рок трајања продужен од 1 на 26 недеља; На њу имају право сада сви радници. осигурани код Оузора па и сезонски, који су је раније могли добити. тек 14 дана после "пријаве незапослености. Осим кога она је сада редовна и нема карактер милостиње која се даје од времена до времена. |

Иако је буџет за 1939 повећан, 18,1 мил. дин. је премало 32 давање помоћи. Претпоставимо да се и резервни кредити од 2,3 мил. дин. утроше на њих, ипак је то мала сума, кад се узме у обзир да се прошле године, у години највећег просперитета, берзама пријавило 583.740 радника и намештеника, као што је то навео у свом експозеу министар социјалне политике, приликом претреса буџета за 1989/40. Она би се могла повећати једино реорганизацијом службе у установама Средишње управе којом би се смањио проценат личних расхода који је већи него и'У једној установи у држави.

брата је stvar da za vreme DTOsperiteta u једпој zemlii seljak ima novaca i sve privredne grane ožive. Naša država 1936, 1937 i 1938 proživela je dosada nečuven polet o Rome smo više puta opširno pisali, Pa ipak s vremena na Vreme čuju se tvrdnje da trgovina kod nas nije imala ništa od tog poleta.

| ___ O H1 ирст Konjunktura trgovine je одblesak opšte konjunkture

рата а

mer Da su one netačne iznećemo dve grupe dokaza. U prvoj ćemo se osvrnuti na irgovinu kod nas.

Naša statistika ne donosi podatke о kretanju obrta detaljne trgovine, stoga njenu koniunkturu možemo да осеnimo po broju lica zaposlenih u njoi, radnji i stečajeva. 19937 je bilo zaposlenih u trgovini 60707 a 1938 G5.116, za 9,/% više. Broj trgovačkih radnji ić iznosio 1937 144.080 prema 136.894 1936. Za 1938 nemamo podataka za celu državu nego samo za pcdručie ljubljanske komore, gde je broj radnji porastao za 311, novosadske i petrovgradske kod kojih porast iznosi 5925 odnosno 19). Stečajeva i prinudnih poravnanja је sve manje. Od 7925 stečajeva i 1147 poravnanja 19932, njihov broj se postepeno smanjio i 1937 je iznosio 135 odnosno 193 1938: za 10 meseci bilo je 82 stečaja i 197 poravnanja.

Kako vidimo, svi ti podaci pokazuju da je polet 1937/38 zahvatio i trgovinu. Ta je pojava sasvim prirodna, jer je пеmoguće da polet zahvati celu privredu, a da se ne oseti na trgovini, a ona. ga ie morala osetiti, jer sc povećala kupovna snaga u zemlji i povećao broj potrošača. |

Drugu grupu dokaza pqkazaćemo na primeru Nemačke, kod koje su sa porastom proizvodnje i broja zaposlenih porasle nadnice i plate, a to je sve onda imalo za rezultat povećanje obrta u detalinoj irgovini, kako to pokazuje sledeći grafikon.

Lane je Obrt iznosio 34 milijarđe RM, za 10% više nego 1937. Porast je zabeležen kcd svih artikala osim па и

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

1958= 180

122

798

МЕ,

У И | ЕД О ба Је ој у JV ||| id | 7952 (Е 1935 Linija obrta (sa tačkama) penjala se brže od linije zaposlenosti.

1933. 1934: 1985. 1986. 1937 1938 u miliiardama RM. Hrana. 10 105, „14 128. 19 13,8 Tekstilni proizvodi 5,0 6,8 6,9 7,6 8,8 10 Nameštaj i druge .

kućne stvari 2,8 3 2,9 3,6 4,4 5 Kulturne i luksuzne potrebe 2,6 2,8 2,9 o, 3,4 3,8 Ugalj 1, 3.1 1.) 12. 13 1,3 ј 21,8 24.9 25.0 27,8 30,9 33,9

Porast obrta u nemačkoj detalinoj trgovini poslednjih godina je upravo školski primer kako polet celokupne privrede :deluie na trgovinu. Držimo da nije potrebno da. dokazuiemo da se i naša privreda razviia po istim zakonima kao ı nemačka, uzem E Ca четворогодишњим планом у Немачкој није тек почела акција око повећања произволње сировина у земљи, него је ушла у завршну фазу. Међутим, повећавањем потрошње одмакло се постизавање циља. Због тога Немачка има још увек врло велике потребе за увозом сировина. само су у структури увоза наступиле велике промене. Доња табела показује у чему су те промене од -1928 до 1937 код нежелезних метала (у 1000 тона).

Учешће Југославије у снабдевању Немачке нежелезним металима

СЕРВИРА а Пе АЦЕ

Садрж. метала у руди Прерађено у топион. Бакар Олово Цинк Бакар Олово Цинк Алум. 1928 27 49 142 49 87 98 52 1937 33 71 185 66 162 163 128 МПромеју о |P 98, T 45) 7 90 лао 555. 5 67 + 300

Упркос повећаној производњи руде топионице су морале да је увозе много зато што се и потрошња јако повећала, као што се види из ове табеле:

Бакар Олово Цинк Алуминиум 1928 954 217 204 39 1927 298 295 228 139 у . 10 5 + 12 + 240

Нарочито велико повећање је код алуминиума који се употребљава све више у електричној индустрији место бакра, због чега је потрошња овог смањена. Још 1937 увозила је Немачка 70%о бакра, близу 40%/0 олова, исто толико цинка, Пошто су последњих година подигнуте топионице порастао је увоз руде, а релативно се смањио увоз метала. Код алуминиума увозило се готово 100%/о руде, а производња се повећала за 2409. За ту нову топионичку индустрију поставило се још оштрије питање налазишта сировина, него раније кад се углавном увозио метал.

Највећи део бакрене руде увози Немачка из европ-