Народно благостање

4. март 1939.

ских земаља (8290), бакра из Африке (48 0) и Америке (259/о), оловне руде (48,8/0) и олова (65%) из Америке, а из Европе 34,6% и 35,9%0, цинкове руде 65,3% из 0 uHHKa 83,3%0 H GokcHTa 89,2%0 Ha EBpome.

Америка лиферује много метала и руда. Дан од кад се диже топибничка индустрија, Немачка показује све више интереса за увоз руда из земаља југоисточне Европе, а међу њима Југославија долази на прво место. У руди произведеној у овим земљама 1937 било је садржано метала: бакра 43.000 т, од тог извезено у Немачку 30,2%/%; олова 84.900 т односно 32,9%/о; цинка 47.400 — извоза није било; боксита 1.313 хиљ. т., извезено у Немачку 73%. У укупном немачком увозу ових руда и метала ове земље учествују код оловне руде са 26%/о, олова 0,2:/, бакра 4,2%, цинка 0,4%, цинкове руде не увози, а боксита 73'/0. Од ових земаља најбогатија налазишта и најразвијеније рударство има Југославија: Од производње бакрене руде отпада на њу 93%, оловне 84%•, и цинкове 8090. Самоу производњи боксита конкурира нам у великом обиму Мађарска, тако да на нас отпада 409 производње. Тако немачки увоз сировог бакра из ових земаља потиче готово читав из Југослвије, олова сав, а алуминиума 50%/' из Југославије и 59, из Мађарске. Увоз руда и метала из Америке и Африке плаћа Немачка девизама, а из земаља југоисточне Европе у клирингу. То је разлог зашто она мора да продужи са својом преоријентацијом увоза све више према југоистоку. Међутим, та преоријентација тешко да

може донети још велике промене код неких руда, на пр. бакра, јер нису откривена нова богата налазишта, а позната се експлоатишу пуним капацитетом. Али за производњу олова, цинка и боксита у Југославији за сада је само питање тражње, пошто постоји могућност да се производња повећа.

Namerava li francuski ka · pital da se povuče iz Srednje Evrope?

Sva štampa, kako naša tako i strana, zabeležila je prodaju paketa Škodinih akcija, koje je dosada držala u svojim rukama Union europćenne u Parizu, konzorc:um banaka na čijem čelu stoji praška Anglo bahka. Poznato je da ovo društvo pripada najvećem koncernu francuske ratne industrije Šnajder. Od 2209 mil. kr. glavnice Škodi:nih preduzeća pripadalo ie Un:on-u 100 mil. kr. (45%) ili 280.000 akcija, a osim toga 20.000 je bilo u posedu samcg Šnaidera.

Sudeći po pisanju nemačke štampe izgleda da Union namerava da proda i paket akcija Rudarskog i topioničarskog društva, Opšte mađarske kreditne banke i Društva Huta Bankova. U prvom preduzeću, čija glavnica iznosi 250 mil. kr.. njen udeo iznosi 150 mil.,, u drugom 18—2920 m:l. a u trećem 9 mil. Zasada još nije nigde spomenut kupac t:h akcija ı misli se da ga Union još traži.

Pov:ačenju Uniona ili: Šnajdera iz Srednje Evrope pridaje se i politički i ekonomski karakter, i misli se da francuski kapital namerava da napusti pozicije stečene posle Tata u njoj. Ali u isto vreme pcstavlja se pitanje, šta će biti sa tim povučenim kapitalom, Kombinacija ima razn:h: gradnja ratne industrije u Severnoj Africi, likvidacija Un:ion=-a itd. Zasada su sve te komb':nacije preuranjene, dok se ne reši pitanje isplate prodatih akcija, a to je opet u vezi sa Droblemom finansijske pomoći Čehoslovačkoj od strane Engleske i Francuske.

U isto vreme, dok se Šnajder povlači iz Srednja Evrope,

govori se da Бака de Paris et des Pays Bas namerava da

plasira svoj kapital u Jugoslaviji. Po svemu izgleda da se francuski kapital na jednoj strani povlači a na drugoj Vrši ekspanziju. |

HAPOJUHO BJIAFOCTA}bE

Страна 135

e KK 2222)

Производња и развој ме-

талне индустрије код нас 1938

Од индексних бројева које објављује Народна банка два показују трајну тенденцију да се повећају, индекс рудар. ске и топионичке производ; ње. Ову тенденцију објаснили смо у чланцима о металургији (бр. 31 и 32 из 1988) с једне стране коњунктуром ме: тала у свету, а с друге пребацивањем тежишта индусгрија; лизације на базичну индустрију. Мако је бстала боља не; го за друге артикле, коњунктура за метале 1938 била је пуно слабија у свету него 1937. И код нас су цене пале, али на обим производње то код многих метала и руда није утицало. У „Металургији“ (Р. Максимовић: Биланс наше рударске и топионичке делатности у 1938 години), дати су подаци о прсизводњи одакле вадимо само најважније.

Руде. Произведено је 610.000 т. железне руде, нешто мање него 1987 (618.000). Осим у рудницима у Варешу: и Љубији руда се производи одскоро и у Рудној Глави код Мајданпека, и у планини Ламу у Словенији, одакле се изу вози у Мађарску. У току 1939 прорадиће висока пећ у Цапрагу а руду ће добијати из Зрињске и Петрове горе, Бакарне руде произведено је 740,000 т. према 650 хиљ. за 14% више. Производња је ограничена на Борске руднике,

_ али врло се интензивно врше истраживања нових налази-

шта. У Трепчи се производи такође мало бакарног концентрата, 250 т. месечно, а у Слатини је основано друштво за истраживање и експлоатацију руде код Зајечара. (Слатина). Оловно-цинкане руде произведено је 870 хиљ. (812 хиљ.), за 7% више. Истраживања су вршена између Чачка и Ваљева, у околини Кучева и на планини Бесна Кобила између Врања и Босиљграда, а друштво Борских рудника истраживало је у Ајвалији код Приштине, у Лецеу и на Авали и код Крупња и Љубовије. Боксита је поизведено 410 хиљ. (358 хиљ.) за 11,7% више. Пре четири године производило се 80—90 хиљ. тона. Код Мостара проширен је Рудник 1938 који експлоатише швајцарска фирма Ати ит Меџћацзел А. С. Пирита произведено је 150 хиљ. према 134 хиљ. т., 12% више. Производи се у Мајданпеку, одакле се извози у Мађарску, и у Трепчи, Хромне руде про изведено је мање 51 хиљ. према 60, или за 17%. Разлог опадању је што не производимо, због технинчке заосталости предузећа, онакав концентрат какав тражи светско тржиште. Антимонске руде произведено је 15 хиљ. према 8000 т. за 8390 више, што је било могуће пуштањем у по» гон модерних топионица код Крупња и Лознице. Манган» ске руде произведено је 3,2 хиљ. према 43 хиљ. за 33% мање. Али ситуација се може поправити проширењем инсталација фирме „Га Папабеппе“ за производњу феромангана код Шибеника. |

Топионичка индустрија произвела је 60 хиљ. тона железа према 40.000. У априлу пуштена је у погон СименсМартинова пећ са капацитетом од 30.000 т. челика, тако да се земаљски капацитет попео на 80 хиљ. тона. Сировог бакра произведено је 40 хиљ. т. према 39,9, а рафинираног произведено је 1370 т., место 1000, колико је предвиђено. Олсва је произведено 8.600 према 4.036, за 1159/0, иако још није прорадила фабрика у Звечану. Производња цинка је опала са 4.500 на 4.600 т. за 6%. За производњу алуминиума не објављују се редовно податци. Она је почела тек у септембру 1937 отварањем фабрике у Лозовцу. За првих 7 месеци 1938 произведено је 740 тона тако да ће годишња производња достићи око 1.200 тона. Преду: i зеће је повисило капитал са 10 на 20 милиона и врши pas: не инвестиције за повећање производње алуминиума и за. прераду.