Народно благостање

Страна 136 -

Upoređenje privredne situa- utiskom onog što je preživeo čije u svetu posle 1929 i1937 1930—92, strahuje da bi se sve i imalo da ponovi. Članci koje smo objavili o konjunkturnoj situaciji 1938 treba da razbiju ta strah, iako mogu ipod novim prilikama da iskrsnu i nove teškoće. Da bi se još jače istakao karakter konjunkturne situacije i odredile perspektive za ovu godinu, donosimo upoređenje između 19937 i 1929, prema publikaciji Društva naroda (Revue de la situation economique mondial 1937/98).

Za poslednjih nekoliko godina nastale su ogromne promene u strukturi privrede pojedinih zemalja i u međunarodnim privrednim odnosima, pa je radi toga i put depresije posle 1937 morao da bude drukčiji. Proizvodnja i zaposlenost smanjavali su se u SAD 1937 brže nego 1929/30, a cene su padale iednako brzo, samo razlika je u tome što je padu 1937 prethodila jaka hosa, dok se 19929 produžio pad koji jie počeo ranije, U Engleskoj proizvodnia se povećavala još u prvoi polovini 1988, a već tada broj zaposlenih bio je manji nego u istom periodu 1937. Cene, međutim, nisu padale kao 1929.

Gotovo u svima zemljiama 1999 praktikovano је još zlatno važenje. Veliki broj njih zasnivao je svoju trgovinsku politiku na principu slobodne razmene; iako su carine postojale kod većine, nisu bile preterano visoke, bilo je malo zemalia koje su kontingentirale uvoz, pa i to samo za neke proizvode. Kontrola deviznog prometa nije uopšte postoiala, i nije postojao sistem kKkliringa deviza. Dugoročnim međunarodnim zaimovima zemlje koje nisu imale zlata dobijale su ga od drugih. Postojala je, dakle, svetska privreda, tako da se kretanje konjunkture u jednoj zemlji prenosilo i na druge.

· Međutim, sada se može govoriti samo o -ostatćima svetske privrede, jer zlatno važenje ne postoji, kontrola deviznog prometa zavedena je u većini zemalja, a isto [ако izvoza i uvoZa kapitala, carine su povišene. Protekcionizam u svetu raskidao je onakve privredne veze kakve su postojale ranije, a sve zemlje tražile su svoj put, braneći se od depresije i od nepovoljnog razvoja privrede u drugim zemljama.

Ova odbrana privrede dovela je do snaženja državnog intervencionizma. U nekim zemljama on se razvio postepeno u sistem, tzv. dirigovanu privredu, tako da je liberalizam, koji je u međunarodnim privrednim odnosima stradao odmah posle 1929, likvidiran u nacionalnoj privredi izvesnih zemalja. Nezavisno od dirigovanja zbog konjunkture, vrši se ono u ratne svrhe. Tako je Japan izvršio mobilizaciju privrede, a na osnovu zakona od marta 1938 dobila je vlada visoka ovlašćenja da je može sprovoditi dotle, da ne ostaje ni traga slobodnoj inicijativi. Pa i u zemliama koje su ostale verne Lliberalizmu, država intervenira, samo drugim sredstvima, posredno, ali ipak vrlo opsežno, tako da se i konjunktura u niima održava zahvaljujući delimično toj intervenciji. Ta intervencija zahteva velika finansijska sredstva, a naročito naoružanje, tako da dugovi svih zemalja rastu. Situacija novčaničnih banaka bolja je nego 1929, a zato što ne postoji zlatno važenje kurs deviza određen je neposrednije prilikama na tržištu, tako da je manja mogućnost precenjenosti ili potcenjenosti koje valute. I situacija privatnih banaka bolja je nego 1929, gotovine su veće, odnosno manji krediti, tako da i pogoršavanje situacije ne mora da dovede do bankovne krize, kao što je bilo 1930, Ali i kreditna politika se izmenila u tom smislu, što u svima zemliama vlada veća gotovost da se intervenira i spreči finansijska kriza povećanjem kredita od strane novčanične banke, U međunarodnim privrednim odnosima kredit je igrao poslednjih godina neznatnu ulogu, tako da nema opasnosti od naglog povlačenja kapitala iz jedne :zemlje u dfugu, ni privrednih potresa koji su s tim u Vezi: Pošto

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ _ Бр. 9

Čim se spomene riza laik, pod

ne pretstoji povlačenje, nema: ni onoliko razloga za deflaciju kao posle 1929.

Nepovoljno utiču međunarodni politički odnosi, a naoružanje zahteva velike finansiiske žrtve. Zbog njega ројаčava se. državni intervencionizam, tako da privatna inicijativa dolazi u sve veću zavisnost od njega. _

Покрет против машине и рационализације производње почео је с повећањем броја незапослених у депресији 1930 и до 1932 раширио се толико

Рационализација постаје опет актуелна

да је насупрот свим тековинама технике истакнуто враћа-

ње примитивнијем начину производње. Као идила претстављено је старо добро време у коме је преовладавао ручни рад и кад је мајстор живео као у породици са својим радницима. У многим земљама донесене су биле мере против проширења производње помоћу машина, и даване су награде онима који запосле више радника, без сбзира колико је то запослење рационално.

Тај покрет уствари био је више психолошка реакција на невоље које је изазвала незапосленост, Он је остао зише У подручју идеологије, него што се пренео у сам процес производње. Пре кратког времена ми смо приказали колики је напредак постигла енглеска индустрија у повећању продуктивности рада од 1924 до 1935, и видели смо да су највећи резултати постигнути после 1980. Због недостатка радне снаге у Немачкој писали смо да преостаје само један излаз, рационализација. Али то није једини разлог за њу. На скупштини одевне индустрије у Немачкој изнесени су подаци о њеном раду из којих излази да се рационализација намеће појединим предузећима унутар ове гране, да би се достигао виши степен економичности, Предузећа која неће или не могу да рационализирају биће прегажена од оних која то учине. Отворено је питање која су предузећа економична, мала с пет радника, или велика са 500 или 5.000 радника. Може и мало да буде економич. во, али то много зависи од привредне гране којој оно припада, њене технике и тржишта.

Индустрија одеће у Немачкој могла би се разделити на неколико класа, по величини. Годишњи обрт. од 60.000 марака праве око 44% предузећа, а 13% до 500.000 марака, На ову последњу класу отпада 3/5 укупног обрта одевне индустрије, док је на прву отпадало 4—5%. Просечно У овој класи обрт појединог предузећа износи 24—95.000 марака, тако да је код толиког волумена послова тешко провести рационализацију. Мако су цене фиксиране, ова предузећа не могу да издрже конкуренцију већих, па док су ова презапослена, мања раде с капацитетом 80—90%. И запослену радну снагу ова предузећа не могу да искористе потпуно, тако да се помишља на пребацивање једног дела радника из њих у велика, уколико сама не буду способна да повећају економичност своје производње,

Ово становиште интересантно је и по том што стоји у пуној супротности са схватањима извесних кругова код нас, Док се у Немачкој развој одевне индустрије има да креће у смеру предузећа типа као што је код нас „Тивар", код нас, супротно, многи сматрају да би требало задржати тип мале занатске радионице која не може да рационално

производи. шешнниишиинишиинитешти zum e_—|| | cberisti su podneli predlog: da Problem nezaposlenih u se izglasa nepoverenje vladi Engleskoj zato što se nezaposlenost u ja-

nuaru popelo preko 2 miliona. 5 Оп пе зтагаји да је [0 зато neuspeh vladine politike nego da vlada uopšte nije ni SDposobna da pristupi rešenju problema. Nalazeći da uzrok neza-

ANN невин —__ |