Народно благостање

_4. март 1939.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 137

poslenosti leži iu velikoi produktivnosti rađa, rešenje ·problema vide oni u skraćehju radnog vremena, povećanju nadnica, povlačenju starih i nejakih iz posla, ukidanju prekovremenog rada, plaćenom dopustu i sl. Spolina trgovina mora da bude organizovana i to je minimum nacionalizacije koji leberisti smatraju preko potrebnim. Ima dovolino zemljišta koje bi moglo biti obrađeno. A takva politika morala bi da bude zasnovana na principima socijalizma.

Osnovna. teza leberista je da je polcžaj nezaposlenih tragičan i bezizlazan, jer su već mnogi godinama bez posla, a vlada ništa ne čini da se nezaposlenost smanii, Pobijajući ovu tezu ministar rada izneo je podatke o nezaposlenosti i o vladinim merama kojima bi trebalo da se ona ublaži. Od 2 mil: nezaposlenih 989 hilj. ili 15% su bez pcsla godinu dana i više, 1,436 hilj. ili 77%. više od 6 nedelja, 1,187 hilj. ili 630/o više od tri meseca, 906 hili. ili 49% više od pola godine. Broi nezaposlenih preko godinu dana smanjuje se od 1933, za 483 hil|., na 387 u 19935, a najmanii ie bio u oktobru 1938 god. 275. hili. Prema tome ne može se smatrati da je nezapcslenost teška, jer ne {raje dugo, nego je samo velik broi njih koji često gube posao da ga posle kraćeg vremena opet dobiju.”

Vlada nije preduzimala mere da se nezaposlenost neposredno smanji, kao u Nemačkci, ali smatrajući da je jak razlog nezaposlenosti što ima mnogo nekvalifikovanih, vlada je organizovala specijalne škole za obuku radnika. Jedan tip škola ie za one koli imaju već neku kvalifikaciju, ali ne mogu sa njom da dobiju posla. One su obrazovane 1925, а розеćuje ih godišnje preko 100 hilj. ljudi, Prošle godine“ apsolviralo je 80 hili. posetilaca i od njih 73 hij. dobili su posla na osnovu stečenih kval:fikaciia. Ovakvih škola bilo je 8.739, a škola druge vrste, u kojima se vežbaju oni koji nemaju nikakve kvalifikacije za rad, ima oko 26 hili.

Vlada se dakle ograničava na to da omogući nezaposlenima da steknu kvalifikaciju, a pored toga ostaje drugi deo brige, da oni u novim industrijama dobiju posla. Po tom sudeći ona ne namerava da preduzima neke mere koje bi išle neposredno za smanjenjem nezaposlenosti, kao što to nije činila 1931 i 1932, osim ukoliko naoružanje ne doprinese tome. =—51,5 EO [| br, 4 o. 2. (I Novi Zeland ograničava uvoZ u interesu Valute) pisali smo da je kapital

Novi Zeland zemlia najnaprednije socijalne politike

5 polovinom 1938 zbog vladinih socijalnih reformi. One su interesantne što se izvode u maloj zemlji, udaljenoi i izolovanoj od ostalog sveta, koja ima je-

počeo da beži iz N. Zelanda

dnostranu privrednu strukturu. N. Zeland ima 268 hili. km? jedva nešto više od Jugoslavije, a samo 1,5 mil. stanovnika. Po izvozu N. Z. nam je poznat kao agrarna zemlja, ali ustvari dvaput veći broj stanovnika zaposlen je u industriji (110 prema 57 hiljada). Od 550 hilj. sposobnih za rad 400 hiliada su najamni radnici, tako da po svojoj strukturi N. Z. SD add u najtipičnije kapitalističke zemlje.

Poljoprivreda je osnovna grana nacionalne privrede, iako ima manje radnika od industrije, Farme su moderne, за: mehanizovanom proizvodnjom mleka i mlečnih proizvoda, a dobar deo industrije radi na prerađivanju poljopr:vrednih proizvoda za izvoz. Obzirom na agrarnu krizu izgledi za neke velike reforme bili bi maleni. Pa ipak, ove su radikalnije nego u ma kojoj drugoji zemlji.

Radničko osiguranje sprovedeno je isto onako potpuno. kao i u Engleskoj. N. Zeland ie prvi sproveo 40-časovnu radnu nedelju, što je bilo potrebno i zbog subtropske klime koja iscrpljuje Evropejce. Svi stanovnici iznad 60 godina, ukoliko. nemaju imetka, imaju penziju, koja je sada povišena sa 22,6 na 30 funti. Kasniie će na nju imati DraVo SsVi, bež razlike imaju li potrebu za njom, ako su 10 godina nastanjeni. Oni koji još nisu tako dugo ili tek dolaze stiču to pravo za 20 godina. Druga važna reforma je besplatna lekarska služba. Majke dobijaju instrukcije o tom kako treba negovati decu, a bolesnici imaju pravo na besplatno lečenje. Lekarima je zasada obećano da njihovi prihodi neće zbog toga stradati, ali ako se mera učvrsti moraće lekari da postanu činovnici zbog čega je novi zakon ı naišao na jak otpor kod njih.

Novi socijalni tereti iznosiće oko 18 mil., a kasnije još više. Pola od toga pokriva se iz redovnih budžetskih prihoda a druga polovina iz specijalnog poreza po glavi stanovnika i to na žene 5 šilinga godišnje, a na muške iznad 20 godina po 20 šilinga, a povišeni su i socijalni doprinosi za radničkoosiguranje i to za sve bez obzira na visinu dohotka.

U evropskim zemljama prve socijalne reforme išle su za tim da poprave položaj radnika, a pristupilo im se pod pritiskom radničkih organizacija. Socijalna politika posle toga ie evoluisala, tako da nema pečat čisto radničkog zakonodavstva, kao što je na pr. davanje penzija starima. U takvoj socijalnoj politici N. Zeland danas prednjači, što profesor Condliffe objašnjava tim da su zemlju naselili oni elementi iz Engleske koji su bili najodlučnije protiv svih privilegija. Zakonodavstvo je onemogućilo stvaranje velikog poseda, a nasledstvo je tako oporezovano da se nije moglo da razvije. koncentrisano bogatstvo kroz nekoliko generacija.

ta m

ОБАВЕЦ

— шесјануот Созродагзке зјоге озпоуасе зе ч Зђеniku proizvođačka vinarska zadruga, koja će tipizirati Vino i organizovati prodaju.

— У Београду је одржана конференција претставника пољопривредних комора, на којој су биле заступљене све осим оних из Савске и Приморске бановине. Решено је у начелу да се- оснује- Савез пољопривредних комора. Дак се. не припреми све што је потребно за њего-

во оснивање, функцију заједничког органа обављаће из-. вршни одбор који ће се састајати свака 3 месеца а. по.

потреби и чешће. ,

— Турска влада израдила је програм за подизањежитарским центрима и извознлим.

силоса у најважнијим

ТАЈНА СЛУЖЂБА

лукама. Са постојећим, капацитет силоса износиће 200.000 тона. Градња њихова трајаће неколико година.

— Енглески министар пољопривреде изјавио је у парламенту да ће влада одобрити накнадну помоћ произвођачима. јечма и овса, који ову већ одавно траже. Сада се. разрађују детаљи нове владине пољопривредне политике и кад ти радови буду завршени, а то ће бити још у току ове парламентарне сесије, донеће се закон о житу. Њиме ће бити предвиђена државна помоћ за производњу јечма и. овса, као. што је то раније урађено код пшенице.

· = Ове године произведена је знатна количина карла. у Далмацији. Тражња у земљи је слаба а тако исто и извоз. Повртарска задруга у Трогиру успела је да прода: неколико вагона једној шведској фирми.