Народно благостање

_ Страна 156

105 5џ 7а 9,4% iznad onih u starom Raihu, pošto cene nisu iziednačene. Kod industrijskih proi izvoda to izjednačenje moći će se tek docnije izvršiti, kad se izvrši racionalizacija i na taj način smanje troškovi pro:zvodnje, koji su porasli Zbog роvećanja nadnica i plata.

— Vrhovni savezni sud u Vašingtonu doneo je načelno rešenje da su štrajkovi sa zaposedanjem radnih prostorija protuzakoniti.

— »Slovenec« piše da su radnici u slovenačkim ugljenokopima obavešteni da u toku ovoga meseca neće raditi po jedan dan nedeljno, pošto ie smanjena tražnja uglia.

Трговачки регистар

Јован Т. Марковић а. д. у Београду, упис фирме са главницом 590.000 дин. и чланови управног одбора гг.: Јована Т. Марковића, Радомира Дингарца, Валисија Марковића, Вујицу Михајловића и Стојана Петковића. — Извозна банка а. д. у Скопљу, упис промене чл. 3, 6, 10, 14, 18, 20, 23, 28, 29, 32, 46, 53 и 59 (и додат чл 64) и чланова управног одбора г. г: Димитрија Г. Бојаџијевића, Исака Варона, Гавре Богојевића, Петра Буника, Јакоба Варона и Божидара В. Буњака.

Зборови акционарских друштава

15 март — Шток бренди Мидицинал д. д., Славонска Пожега (редован). .

16 март — „Витал“ д. д. творница хранивих средстава, Загреб (редован).

17 март — Југословенски Стандард—Вакум Ојл Компани д. д., Загреб (редован).

18 март — Конзум д. д. за промет с робом у Загребу (редован). — Хрватска пољодјелска банка д. д. у Загребу (редован).

26 март — Опћа штедиона д. д. у Вараждину (редован). — Хрватски дом д. д. у Винковцима (редован). Српска штедионица д. д. у Осијеку (редован). — Муњара д. д. у Вировитици (редован). — Њемачка пучка штедионица д. д. У Новој Пазови (редован),

29 март — А. с. В. тканине југославенско д. д. у Загребу (редован).

30 март — Југословенска крзнарска индустрија а. д, Инђија (редован).

1 април — Апатинска муњара д, д. у Апатину (редован). — Индустријско-комерцијална банка а. д. у Београду (редован).

2 април — Вршачка пучка банка, Вршац (редован).

5 април — „Грађевина“ југ. грађ. д. д. у Београду (редован).

6' април — Старокањишка прва парна цигљана и црепана д. д., Стара Кањижа (редован). — Ауто-офис д. д. у Београду (редован).

15 април — А. д. „Јелица у Чачку (редован). Домус а. д. у Београду (редован).

16 април — Бољевачка тимочка банка у Бољевцу (редован). — Југофлора 2. д., Београд (редован), — Прокупачка банка у Прокупљу (редован). — „Париз“ пивара а. д. у Скопљу (редован).

22 април — Бродарско и багерско а. д. у Београду (редован).

23 април — Власотиначка трговачка банка, Власотинци (редован). — Индустрија мрамора и каменореза д. д., Београд (редован). — Крагујевачка палилулска банка га. д, Крагујевац (редован).

30 април — Бајино-баштанска индустријска банка у

Бајиној Башти (редован).

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 10

BIBLIOGRAFIJA .

— Verification stat:stiaue des theories de сусјег есоnomiques. Izdanje Društva Naroda, Ženeva, 1999.

Prof. Haberler nap:sao je 1937 delo u kome ije izložiio razne teorije koje objašnjavaju cikličko kretanje privrede, i pokušao da utvrdi njihove zajedničke tačke. Odelenje Društva Naroda za ekonomska proučavanja, koje je objavilo tu knjigu, produžilo je rad u tom pravcu, da na statističkim podacima iz privredne istorije industrijskih zemalia utvrdi koliko oni potvrđuju tačnost koje teorije. Kao prva sveska objavliena je knjiga: J. T.nbergen: Une mćthode et son application au mouvement des investissementis. Ovde je izložena metoda statističkog proveravania teorija o privrednim ciklusima, i ujedno dat materijal na kome je teorija primenjena. Pre nego što je publikovan ovaj rad je dostavljen stručnjacima za teoretske i statističke privredne probleme, tako da je problem mogao biti duboko prodiskutovan.

— Rapport sur les systemes de credit agricole et d'assu– rances azricoles«, od M. Louis Tardy, izdanje Društva naroda, Ženeva. Izveštaj o sistemima poljoprivrednog kredita i osiguranja izrađen je na osnovu ankete koja je izvršena u više zemalja, najiscrpnije u zemljama srednie Evrope. Izveštai ie rađen u toj nameri da se određi najbolji način organizacije polioprivrednog kredita i osiguranja. Zato su ispitivane koristi po polioprivredu od kredita, evolucija svojine i uloga kredita u sticanju svojine na zemljištu od strane poljoprivrednih radnika kao i uticaj na razvoj zadruga. Pisac smatra da bez kreditne organizacije, na koju bi se oslaniali proizvođači, poljoprivreda ne može da se razvija, i zato formuliše koji su oblici organizacije kredita naijpovoliniji.

— El{ude sur les politiques nationales de Palimentation

·1937/38. Izdanje Društva Naroda, Ženeva. lako je ovogodišnja

publikacija o problemu ishrane u svetu manja od prošlogodišnje, ona nije ništa manje vredna, jer sadrži podatke za роjedine zemlje, a ujedno daje i uputstva o tome kako treba vršiti ankete po ovom pitanju. I ova publikacija pokazuje da se u mnog:m zemliama premalo hrane kvalitetnom hranom. U SAD ishrana 40% belog stanovništva morala bi se popraviti u izvesn:m područjima. U Mađarskoi morala bi se proizvodnja mleka i mlečnih pro:zvoda povećati na 120%, pa da bude dovolina. U Bugarskoj je seljak nedovoljno hranjen i jednolično, jer hleb pretstavlia 79% hrane za vreme poljskih radova.

RAZNO

— Приликом претреса буџета министарства саобраћаја један народни посланик тражећи од владе да дозволи Болесничком фонду да отвори своју апотеку, рекао је да он има 300.000 чланова. Ако је говорио само о активним члановима фонда, онда је тај број претерано велик.

— У току 1938 регистровано је у Југославији 987 филмова У дужини од 950.670 м. Од тога су 924 страна У дужини од 984.582 м, остало су домаћи. Највише страних филмова дошло је из САД (582 са 512.380 м), затим из Немачке (207 са 212.718 м), Француске (80 са 125.143), Енглеске (14 са 25.502 м), Чешко-Словачке (183 са 19.159 м) и Мађарске (15 са 17.749 м). Остатак отпада на Италију, Швајцарску, Шведску и Русију.

— Na zboru akcionara Narodne banke izabran je u upravni odbor g. Ljuba Gođevac, industrijalac iz Beograda, a u nadzorni odbor g.g. Živojin Jovanović, iz Beograda, i Stjepan Posilović iz Zagreba. ·xUpravni odbor izabrao је za članove izvršnog komiteta с. с. Aleksandra Jovanovića iz Beograda i Ivana. Avseneka iz Ljubliane.

— U toku 1938 iselilo se iz Jugoslavije nešto više od 450 lica, i to u Australiju 135, SAD 87, Novi Zeland 84, Argen-