Народно благостање

_ 11, март 1939,

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Из уредништва

Страна 147

РАТНА ПРИВРЕДА

деловање ратне индустрије на вакионелну штривреду

1 СТРУКТУРА НАЦИОНАЛНЕ ПРИВРЕДЕ

Била би огромна погрешка ако би прогресију трошкова наоружања, о којој смо говорили у последњем чланку, третирали као свако повећање државних расхода. јер код расхода није од значаја само колики су, него и на шта се троше, Нормално повећавање буџетских расхода може се узети ксо знак развоја привреде и повећања националног дохотка једне земље, тако да је држава у могућности да за нове функције нађе и нова средства. Али, такав развој сам делује да држава, мање-више, равномерно расподели расходе према важности својих функција. Међутим, трошење у рату је једнострано, и изазива исто тако једнострану производ-

њу, а то је њена најслабија страна, све кад би се

производило суво злато. |

Величина расхода и питање на што се они троше нису без. везе. Повећање расхода делује непосредно на тржиште капитала, односно на. куповну снагу потрошача, према томе да ли се они покривају зајмом или порезом. Али пошто само трошење делује на правац у коме ће се развијати национална производња, делује тим и на формирање националног дохотка, дакле финансирање делује на свој извор. Зато ћемо обрадити засебно две стране проблема ратних финансија, њихово деловање на развој националне производње и формирање националног дохотка, и друго чисто финансиски проблем.

Према томе враћамо се проблему производње, али као чисто привредном проблему, а не организационом као што смо га раније третирали.

Без обзира на који се начин води, целокупна национална производња дели се у две велике гране, прва у којој се производе средства за производњу и друга средства за потрошњу или као што се обично означава, прва А, друга Б. Ова подела извршена је по употребној вредности производа. Јер ма како да су различите потребе којима служе разни производи, све се оне могу разделити у две категорије, потребе производње и потрошње. Свака производња оправдана је само утолико уколико служи њима, и ко се не обазире на њих, резултат његовог рада неће донети користи њему ни другима.

Ову поделу националног продукционог апарата у две групе можемо лако изразити и као поделу капитала. Статистички се може показати да су у индустриским земљама веће суме капитала уложене у А него у Б. Та сразмера за нас није важна и зато би могли конструисати састав једног капитала овако: А==30 милијарди, Б=20 млд.

На крају једне године производње А избаци производ узмимо у вредности од 4, а Б од 3 милијарде. Из тог производа потребно је да се накнади истрошени капитал, узмимо по једну милијарду у обе гране, тко да на крају године капитал буде једнак оном којим се почело. Остатак годишњег националног производа претстављао би национални доходак, којим се може слободно да располаже, Цео тај процес могли би изразити у овој шеми.

Капитал Год. нац. производ · Нац. доходак А 30 4 3 BB, 20 | У 2

Нећемо се задржавати на изразу националне привреде у виду износа капитала, него ћемо се вратити његовом натуралном виду. Производ капитаna A је средство за производњу, а капитала Б средство потрошње.. Од укупног националног дохотка, према горњој шеми, може се 75 употребити за нове инвестиције, а 5 могу да се потроше. У том моменту показује се повезаност и зависност обају одељака. Јер 75 националног дохотка из А употребљава се за инвестиције у А и Б, а #5 националног дохотка Б, за одржавање нације у животу, опет дакле на привредно активне у А и Б. То се изражава у размени продукта А за продукат Б. Поделом продукционог апарата у две групе није дакле само изражена структура националне привреде него и њезина функција. Ако расте производ А, смисао му је само у том да се после повећа и у Б, да би се производило више артикала за потрошњу и подигло благостање. Одељак А служи дизању благостања посредно, преко Б, односно, развој националне привреде има смисао у повећању благостања.

П РАТНА ИНДУСТРИЈА

· Ова слика националне привреде мења се с појавом ратне индустрије. Топови не служе ни производњи ни исхрани, а ипак се производе. Како је могао да никне трећи одељак производње, Ц, ратна индустрија2 Као и у прва два и у њему мора да се инвестира капитал, средства за производњу. Та средства могу да се узму само из одељка А. Пошто претпоствљамо да је у А искоришћен потпуно капацитет производње, онда одељак Ц може да никне само тако, ако се један део продукционог апарата из А одели за ратну индустрију или ако се: за то употреби један део националног дохотка добијеног у А. Чим се један део националног дохотка инвестира у Ц, остаје мање за инвестицијеу АиБ.

Железо, које се раније употребљавало да би се направиле машине помоћу којих се производе ципеле, употребљава се за машине које ће производити топове. | | Одељак А и Б нису једнако погођени развојем ратне индустрије. Први има и надаље да производи средства за производњу за оба одељка. Али уколико више лиферује машина које могу да служе само ратној индустрији, утолико све мањи сектор производње овог одељка ради за Б. Иако дакле одељак А може да буде презапослен, национално благостање ће се управо због тога да смањује. Појава ратне индустрије чини да развој у одељку А пође

другим правцем него што је ишао док је производ-