Народно благостање

Страва 148

ња имала за сврху само подизање благостања. Код Б је друкче. Ту производња престаје да се развија, односно развија се спорије, већ према томе остаје ли нешто и за инвестиције у Б или све одлази на наоружање. Међутим, иако се не повећава производња у Б, односно споро, ипак, повећањем ратне индустрије расте број радника, развија се куповна снага. Већи број радника може да троши само непромењену количину добара која се производи у B.

Ратна индустрија изазива према томе дубоку преоријентацију у привреди која је служила само благостању. Један део друштвеног производа добија облик који се не може употребити ни за производњу ни за потрошњу. Да се постигне тај резултат мора се у одељку А издвојити један део продукционог апарата који ће радити средства производње за одељак Ц. Утолико је мањи део тог одељка запослен око подмирења тражње за средствима про-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

бо, 10

изводње из Б. Благостање се не повећава, или врло споро, а све већи број запослених због коњунктуре ратне индустрије појављује се са тражњом за средствима потрошње. Уколико се ратна индустрија брже развија, утолико мора да дође до оштријег сукоба између две оријентације производње: за благостање и за рат. Ратна индустрија има према томе паразитски карактер јер може да се повећава само на рачун благостања. Укупна количина рада који обавља једна нација није се смањила, напротив, она може да се повећава, с повећаним наоружањем, али пошто је рад утрошен непродуктивно, смањује се тиме и репродукциона способност самог капитала. Критични моменат наступа кад се читав део националног дохотка који се може инвестирати, баци у ратну индустрију. Ако се она и после тог повећава онда само тако, ако јој се посвети део продукционог апарата А који је радио за Б.

Ш РАТНА ИНДУСТРИЈА КАО КОЊУНКТУРНИ ФАКТОР

У овом оштром контрасту између националне привреде која ради за благостање и ратне индустрије која се развија паразитски, не види се како је наоружање могло да се појави као коњунктурни фактор. Ми смо претпоставили да је капацитет националне производње за благостање толико искоришћен да не остаје слободан један део продукционог апарата за ратну индустрију. Постављајући проблем апстрактно, да би га у корену решили, морали смо направити такву претпоставку. Историјски ратна индустрија је стара колико модерна држава. Држава, преузевши ратнички позив, одувек је купац производа ратне индустрије. Одељак Ц постоји толико колико А и Б, тако да је за пуну запосленост А и Б постао предуслов да се ради и у Ц, јер је постојање ових одељака националне производње одредило и сразмеру која мора да постоји у обиму њихове производње.

Поред тог момента, за разумевање како наоружање може да постане коњунктурни фактор треба узети још два. Прво, незапосленост. Тада леже неискоришћени продукциони апарат и радна снага. Они се могу употребити на производњу ратних средстава. То ће бити подражај за оживљење производње у два правца. Развиће се тражња за сировинама и средствима производње које производи одељак А, а с друге стране, радници ће куповати више средстава потрошње из Б. Прорадиће дакле предузећа која повећавају национално богатство, иако је подражај дошао од ратне индустрије. Али, ако се вратимо на наше разлагање о паразитском карактеру ратне индустрије, онда излази да је било потребно, у развоју овакве коњунктуре, извршити један обим непродуктивног рада, да би се могао да изврши и продуктивни рад. Потребно је да се ратне поруџбине повећавају све дотле док не буде потпуно искоришћен продукциони апарат, који у нормалној коњунктури ради углавном само за благостање. Нација ће дати исту количину рада као и раније, али зато што ће један део њега бити обављен непродуктивно, она ће добити мању количину добара која служе производњи и потрошњи.

Други моменат везан је за проблем структурелне кризе. Општа карактеристика после рата је да нема оних услова за инвестиције великог обима, као што су биле оне у 19 веку, изазване нарочито

грађењем железничких пруга. У том опадању инвестиционе делатности остаје трајно без посла велик део продукционог апарата без обзира на смене привредних циклуса. Та хиперпродукција капитала у извесним гранама индустрије ублажена је повећањем ратних поруџбина, тако да се могла да развије и садашња ратна коњунктура.

Уз овакву коњунктуру свако повећање у наоружању не изазива непосредно смањење национглног дохотка, шта више, он може да се повећава. Видели смо да је то могућно, ако се читав национални доходак не инвестира у ратну индустрију. У том случају национално благостање не расте онако брзо кго без наоружања, а код развоја коњунктуре путем ратних поруџбина, национално благостање не достиже онај ниво који је имало у нормалној коњунктури.

Ни тим још није исцрпен проблем. Наоружање има данас друкчији карактер, него до пред Светски рат. Ратне потребе такве су да нема гране индустрије која се не би могла да узме као ратна, непосредно или после малих адаптација. Оштра граница између прва два одељка и трећег постоји само за извесне производе, ратни материјал у ужем смислу. И друго, нарочито у периоду припремања за рат, не производи се толико ратни материјал, колико се подижу фабрике ратне индустрије. Према то-

ме многе од њих могу да служе до рата подизању

благостања, а финансирање њихово не завршава с онако непродуктивним резултатом као код наоружања у ужем смислу. На пример, добијање синтетичких сировина претпостављало је огромну инвестициону делатност. Иако се тим ишло за развојем производње једног артикла обзиром на потребе рата, ипак, добиле су се сировине које служе и цивилној индустрији, а при том развија се велика инвестици“ она делатност, која је основ сваке коњунктуре, па и овакве, иако је инвестирање изазвано потребама рата. Индустрија вештачких влакана подигнута је не само да би се заменио памук него да се у рату може да употреби у производњи експлозива. Или, моторизоване јединице морају да имају велики број кола. Зато је потребно да се развије индустрија аутомобила великог капацитета, па ако то не може на куповној снази која постоји у земљи за таква кола, држава може да помогне развој ове индустрије из својих средстава, да јој омогући да производи јев-