Народно благостање

11. март 1939.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ.

као први акт предизборне борбе и као смерница будуће политике, која не би прекинула с Рузвелтовом, али би тражила компромис на местима где су досада избијали конфликти. У прилог томе истиче се измирење са предузеБима од опште користи, јер су она пристала да оборе тарифу за своје услуге, а држава са своје стране неће ићи за тим да их истисне дижући јавна предузећа. У погледу пореза Моргентау дао је категоричку изјаву да ће влада ревидирати своју пореску политику. А да би се долар могао увек оборити кад буду захтевале прилике на светском тржишту, тражи се од парламента да продужи овлашћење у том погледу, која истичу у ЈУНУ о. г.

реси

Bugarska po privrednoj strukturi je pretežno agrarna zemlja. Odnos između varoškog i seoskog stanovništva je 1:4 i on je ostao neizmenien kroz 7адnjih 47 godina. Što je znak sporog privrednog razvoja.

Bugarsko selo je prenaselieno E:rK—:g:g: GK ===

Glavne karakteristike bugarske poljoprivrede označio je prof. Oskar N. Anderson, direktor statističkog instituta za proučavanie privrede u Sofiji, iz čijeg predavanja uzimamo neke podatke, na sledeći način: sitna seljačka privreda, razdrobljenost zemljišta, obilje radne snage i siromaštvo.

Kako izgleda posedovna struktura bugarske polioprivrede pokazuje sledeća tabela:

Страна 153 Broi gazdin- Broj Celokupna Veličina stava 9/6 ратсеја % роугпа %

до 1 ћа 119.626 18:55: 359.198 3 58.297,2 1,8 1—2 119.834 13:5. | 875.977 74. _ 175.040.9 4 2—5 319.735 36,1 3,971.608 33,4 1,080.972,6 24,7 5—10 231.911 26,2 4,319.008 36,4 1,607.542,3 36,8 10—12 81.235 9,2 1,962.081 16,6 '1,064.828,4 24,4 20—50 11.085 1,4. 355.740 3 314.469,9 77. preko 50 588 0,1 17.780 0,2 71.085,7 16

884.985 100,011,861.312 100,0 4,372.367,0 100,0

Ovako velika razdrobljenost zemljišta ima za posledicu utrošak velike količine radnog vremena, pošto onemogućuje racionalizaciju proizvodnje primenom poljoprivrednih mašina. Godišnje se utroši u celokupnu poljoprivrednu proizvodnju 355. mil. desetčasovnih radnih dana. lako je za tako veliko radno vreme potreban znatan broj radnika, ipak u Bugarskoj postoji problem prenaselienosti sela, pošto od 564 mil. desetčasovniih radnih dana koje godišnje može da da radna snaga sela polioprivreda stvarno apsorbira 63%, jedna trećina je suvišna i mora da traži zaposlenje na drugoj strani.

Kao i kod nas, tako i u Bugarskoj smatra se da se to pitanje može rešiti jedino putem industrijalizacije i prelazom poljoprivredne proizvodnje na intenzivnije kulture. Oba rešenja pretstavljaju za Bugarsku teške zadatke kako u pogledu nabavke potrebnog kapitala, kojim je ona siromašna, tako i nalaženje tržišta za nove polioprivredne proizvode.

веза

ОБАВЕЈ

— Прошле године обрт грађевне привреде у Немачкој је износио 11,5 милијгрди Рм. За 1939 предвиђа се да ће грађевна делатност бити знатно већа. Док је лане утрошено 15 мил. т цемента, ове године производња истог, да би одговорила повећаној потреби, треба да порасте на 18 до 19 мил. т. Д-р Тод, опуномоћеник за грађевну привреду пише у часопису „Пег дешсће Baumeister” да би се могао извршити програм за 1989 треба повећати производ“ ни капацитет грађевне индустрије што већом употребом машина. Али се и ове морају рационализирати, број типова смањити како би се савладао други фактор — време. Као даље мере предвиђа завођење реда по коме ће се градити с обзиром на важност појединог објекта за државу и привреду, пошто се неће моћи у 1939 изградити све што треба. На крају тражи што већу дисциплинованост од предузимача и да не нагомилавају грађевни материјал преко потребе датог момента.

— između Brazilile i SAD vode se pregovori o eksploataciji brazilijanskih nalazišta železa. Osnovao bi se koncern koji bi godišnje izvezao u SAD 5!/» mil. t železne rude po ceni od 3,75 dolara po toni. Taj izvoz omogućio bi Brazihji da za 10 godina isplati kredit za naoružanje u iznosu od 150 mil. dolara koji bi jioi dale SAD.

— Pretsedništvo zagrebačke Industrijske komore predalo je ministru trgovine i industrije pretstavku, u kojoj su izloženi zahtevi industrijalaca Savske banovine. Među ostalim traži se da se proširi nadležnost banovinskog odeljenja za trgovinu, zanatstvo i industriju, da se zagrebačka filijala Narodne banke pretvori u glavnu filijalu sa pravom odobravania kredita, prema veličini i značaju Savske banovine i da se u Zagrebu osnuje posebna industrijska banka.

— Uprava mariborske fabrike »Kovina« je otkazala svi-

ma radnicima i nameštenicima. Izgleda da se radi o likvidaciji fabrike. : |

ПТАЈНА СЛУЖБА

— Све до прошле године производња вештачке свиле била је знатно развијенија од оне дрвне вуне. Прошле године она је износила 442.000 т. према 534.000 1937. Порасла је једино у Немачкој, у свим другим земљама је опала а нарочито у Јапану за 147.000 т. и САД за 145.900 на 117.000 т. 1938 продукција дрвне вуне порасла је у свим земљама осим у Енглеској и износила је 425.000 т. према 983.000 т. Највећи пораст је забележен: код Немачке од 102.000 т. на 155.000, Јапана од 77.500 т. на 150.000 и Италије од 70.000 на 79.000.

— У Немачкој се у све већој мери уоптребљава железна руда са малим процентом железа, која код топљења даје велике количине шљаке, подесне за прераду у цемент. Због тога се одустало од намере да се повећа капацитет индустрије за 2,5 мил. т. који је прошле године износио 17 мил т. (1987: 16,6 мил.), него само за ! мил.

— 1]. G. Farbenindustrie uspela jie da proizvede novo vlakno za tekstilnu industriju iz uglia i kreča. Osobine tog vlakna jesu: neosetljivost prema kiselinama koje uništavaju vunu i pamuk, otpornost prema Vodi i bakterijama truleži, elastičniji je od svile, ne gori i dobar je izolator protiv toplote i električne struje. Zbog tih osobina može da se upotrebi za proizvodnju pojaseva, filtera, ·užeta, ribarskih mreža, za dekoracije, izvesnih delova odeće itd.

— Građevna delatnost u Pančevu 1988 bila je jaka. Izdano je 128 dozvola. Na gradnje je utrošeno 11,6 mil. din. Podignute su tri fabrike: 1 linoleuma i veštačke kože, | metalnih i 1 tekstilnih proizvoda. U toku godine biće završene: fabrika konca i prediva Smederevske banke i radio-aparata firme Filips.

— Francuska vlada rešila je da pomogne privredni razvoj Elzasa i Lotaringiie. U tu svrhu odobrila je 50 mil. franaka na ime subvencije industriji. Osim toga odredila ie preko 300 mil. franaka za velike radove u tim krajevima. Ministarstva vojske i saobraćaja dala su znatne porudžbine industriji.