Народно благостање

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бе. 101.

Страна 182

робе 50,1 47,9 — 4,5.

· šume. 11,8 12,9 + 92 rudnici 36,5 17,8 — 52,9

U januaru su podbacili fiskalni prihodi, a među njima neposredni porezi. Manji prihod od neposrednih poreza u prvim mesecima godine pretstavlia pojavu koja je. uglavnom posledica intenzivnog ubiranja prihoda ranijih meseci. Ovog puta podbacivanje je nešto jače. Ukoliko je ono posledica jačeg ubirania u prethodnim mesecima, smanjenje prihoda ne bi se moglo označiti nepovolijnom pojavom. Posredni porezi dali su nešto malo više od predviđanja, ali je ranijih meseca tai višak bio veći. Isti je. slučaj i kod prihoda od monopola. Kod državne privrede: tendencije su iste: železnice daju najveći deo prihoda i, na štetu investicija, naiveći· višak, dok ostali prihodi stalno podbacuju predviđanja.

Kontrakcija- rashoda nastavljena je. i u januaru: efektivno je isplaćeno 995,8 mil. din. ili nepunih 12%0 manje od predviđanja. Prema januaru prošle godine rashodi su povećani za 29% što svakako prestavlja povoljnu pojavu. Na lične rashode utrošeno je 445,6 mil. din. ili 44,7%/o.

Rezultati prihoda i rashoda u januaru nisu mhHnogo Dpromen:li rezultate za deset. meseci. Pošto su u januaru, prvi put posle dugog vremena, rashodi bili veći od prihoda za 8,1 mil. din. to se umesto viška pojavio maniak prihoda, a u desetomesečnom rezultatu smanjenje viška prihoda.

Za deset meseci prihod ie bio 10.205,2 mil. din. ili 0,59/o preko predviđanja. Po grupama prihodi su dali sledeće reua Predv. Ostvar. Ostvar. —+ ili 1937/38 prema predv.

Neposredni porezi 22495. 22088. 22554. <= 21

Posredni porezi 26179. 2.:7580. 26189. -Е 5,3

Мопороћ 17247. 18440. |1.7005, |. 60

Fiskalni prihodi 6.5921 6.901,7. 6.604,8 + 4,6

Državna privreda 3.423,0. 3.197,3 3.0548 — 66 Od toga:

železnice 1.990:0.. 2.1653. 20227 | = 8,8

розте 501,4 447,2 4161. — 1,8

_ Šume 118,3 82,8 79,9. — 30,0

rudnici 365,0 2152. . 2645. — 39,7

. Kao što vidimo, prema predviđanju fiskalni prihodi dali su Veći, a državna privreda manji prihod. Prema 19837/38 pak, sem prihoda od rudnika, svi ostali prihodi bili su veći. Rashodi u istom periodu bili su.9.207,0 mil. din. ili nepunih 10% manje od predviđanja, a prema 1937/38 veći za 6,19. О4 izvršenih rashoda na lične izdatke utrošeno je 4.472,0 mil. din. ili 48,5%. Na materijalne izdatke' bilo je predviđeo 5.564 mil. din., a utrošeno je u efektivno isplaćenim računima 4.589 mil. din. ili 82,3%5 Na koncu desetog meseca višak prihoda, iz koga se podmiruju službeničke prinadležnosti narednog meseca i vanbudžetski rashodi po ovlašćenjima finansijskih i drugih zakona, smanjen je za 8,1 na 998,2 mil. din. i bio je manji ža 103 mil. din. od ostvarenog viška u istom periodu 1937/38 god. |

Ia pi RT S JT ZIRI E EPIKE IPCCRSFIDCINI

Јануар месец донео је мање промене у ценама. Цене на велико биле су неуједначене, код једних артикала су расле код других падале, док су цене на мало задржале тенденцију пораста. Иста тенденција-у кретању цена на велико и на мало. види се ну поређењу са јануаром 1938 године.

. Цене на велико у јануару према mocno, месецу показују следеће промене: индекс биљних производа по-

Цене у јануару

· ulogu.

већао се са 85,2 Ha 86,09 BaH sa 2%0, a MHHepanHHx ca 89,9 на 90,8 односно за 1,0%. Индекс сточних производа, услед пада цена говеда и свиња, пао је са 65,7 на 64,1 или за 2,590, а индустријских са 76,7 на 76,6 односно за 6,270. Овакво кретање цена појединих категорија производа није изазвало никакве промене; у општем нивоу цена; скупни индекс у јануару према децембру месецу остао је непромењен тј. 77,5. | |

У. поређењу са јануаром 1938 цене свих категорија производа биле су ниже и то: биљних за 0,6%/, сточних 3,9%, минералних 1,595, индустријских 5,2%. Скупни: индекс био је мањи за 3,49. |

Однос између цена аграрних и индустријских производа у јануару месецу У основној карактеристици сстао је непромењен: индекс биљних производа био је за 13,47 већи од индекса индустријских производа, док је индекс сточних прозвода био за 16,4% мањи од индустријског индекса. У кретању цена на мало у јануару имали смо сасвим супротну тенденцију. Код њих пораст траје и даље. Према децембру месецу једини изузетак чини Београд чији је индекс пао за 0,3%. Изузетно кретање београдског индекса вероватно је последица околности што су у Београду, за време пораста цена, цене знатно више порасле но у осталим градовима, Код свих осталих градова индекси су порасли и то: код Загреба 3,3/о, Љубљане 1,2%, Сарајева 1,39, код десет градова 0,69. Због незнатног смањења, Београд је, са гледишта нивоа цена на мало, у јануару месецу дошао на друго место, иза Скопља, док је пре тога стално држао прво место. Према јануару 1938 цене на мало свуда су биле више и то: у Београду 7,9%/0, Загребу 2,20, Љубљани 6,3%, Скопљу 5,7%, Сарајеву 0,3%, код десет градова 4,19/0.

Систематски пораст цена на велико и на мало почео је у нашој земљи од почетка 1937 године. У размаку тога времена, а према јануару месецу 1937, садање цене више су и то: на велико: бељни производи 30,6%«, сточни 0,976 минерални 10,4%, индустријски 5,5%, скупни индекс 10%; на мало: у Београду 20,7/, Загребу 109, Љубљани 9,7%, Скопљу 13,3%, Сарајеву 9,1% и код десет градова 12,6%. За све време пораста цена у њиховом кретању није било ни јединствености ни равномерности. Код цена на велико биљни производи били су најважнији фактор у повећању нивоа цена, а код цена на мало пораст у Београду бно је двоструко већи од онога у осталим градовима,

Pitanje hleba, mleka i ogrevnog drveta problemi su koli, u kompleksu pitanja snabdevanja Beograda životnim паmirnicama, igraju vilo važnu Ta su pitanja stano na dnevnom redu i bez izgleda na skoro rešenje u skladu sa interesima jednog velikog grada u kome najveći deo stanovništva prestavljaju ekonomski slabi. S vremena na vreme — kada se dižu cene — oVa se pitanja javljaju u vrlo aktuelnoj formi. Među njima najvažnije pitanje je hleba, јег je hleb osnovna životna namirnica koja u sistemu životnih potreba stoji na prvom mestu i koja se, uprkos menjanju kupovne snage, ispod izvesnog minimuma nikada ne može да reducira. Stoga cena hleba u troškovima života siromašnih slojeva igra veoma važnu ulogu; i ako. ona dugo vremena može da bude bez uticaia na volumen potrošnie hleba, njena je reakcija na kvalitet i kvantitet potrošnje ostalih životnih namirnica tj. na vrednost ishrane i reprodukcije fizičke snage automatska. Čim hleb poskupljuič ostale životne namirnice troše se manje i obrnuto.

Poskupljenje hleba u Веогтади