Народно благостање

Страна 184

tretirania dužnika, po kome zaštitu uživa 1 опај Кон је пе treba. Sad, pošto se situacija izmenila, pokazuje se koliko smo bili u pravu ustajući protiv linearne zaštite. Jer kod nas se zaduživao najviše poljoprivrednik koji radi za tržište. U depresiji i njegov je položaj bio naigori, jer je on teže mogao da se vraća naturalnoi privredi, i zato je on od zaštite imao najviše koristi, Međutim, sad jie on u takvoj situacili da mu je ona nepotrebna.

Spasavajući poljoprivrednog proizvođača mi smo Zurnuli banke u krizu od koje se one još ni sad nisu oporavile. Kao što se mogla pravdati zaštita zaduženih zemljoradnika njihovom situacijom, tako isto bilo bi pravedno da se sad u korist banaka isprave greške neumesne zaštite. Politika zaštićavanja privredno najslabiih konzekventna je samo onda ako se u datoj situaciji vrši na račun nekoga ko je ranije bio zaštićavan. Bez toga ona se pretvara u politiku privilegisanja jednog staleža i što je ioš gore, jedne kategorije iz tog staleža, bolje stojećih. -A takva politika nema nikad u vidu opšte nacionalne ciljeve, nego je demagoška. A da je s njom nezadovoljan i sam narod, iako je ona puna tirada za njega, pokazali bi kod nas slobodni izbori, jer je sigurno da ni Jedan od političara koji je isticao svoje zasluge politikom razduženia, ne bi dobio njegovo poverenje.

Kod nas je demagogija shematizovana. Prva reč je "муек seljak, a ostalo samo dolazi na jezik. Zato zvuči Као jeres priznati da i polioprivredniku može da ide dobro. Ko iznosi crnu sliku nalazi brzo one koji mu aplaudiraju. A to su od reda oni koji jakim aplauzom svesno zastrašavaju onog koji bi mogao da kaže istinu i tako onemogući da ovi Zatite svoji posebni interes, a u ovom slučaju mogli bi govoru o neznatnoi kupovnoi masi seljaka da aplaudiraju bogati proizvođači pšenice iz Vojvodine.

Политички догађаји бацили су у засенак споразум који су закључили претставници енглеске и немачке индустрије о искључењу нелојалне конкуренције на светском тржишту. »Титез« је донео петитом штампал кратак извод споразума, а »РгапКктигјег ХеПипех« у целости, у оба листа без икаквог коментара, иако су писани уводни чланци кад је пала одлука да се на састанку покуша закључење споразума. Ми смо тада писали да је ситуација таква, да је излаз или у стварању једног

Споразум енглеских и немачких индустријалаца 8 извозу

OC =

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

- Бр. 12

енглеско-немачког картела, или ће доћи до трговинског рата. Данашња ситуација је таква да је због политичких догађаја дошло до прекида низа трговинских преговора, што би значило да има изгледа за трговински рат, а с друге стране, управо у таквој политичкој ситуацији објављен је споразум индустријалаца. Ако политичка криза буде сретно преброђена онда би се показао и значај споразума. По изјавама које су дали енглески индустријалци о споразуму кад су се вратили у Енглеску, излази да они држе до њега, а по протесту који су уложили амерички индустријалци код енглеских, зато што извесне тачке споразума стоје у супротности са енглеско-америчким трговинским споразумом, да се закључити да се споразуму даје реална вредност упркос политичкој ситуацији. Ради тога вредно је да се уговор региструје.

Уговор има дванаест тачака. Наглашујући важност извоза по обе земље каже се, да он треба да доноси добит. То је енглеска теза, јер је Немцима приговарано да врше дампинг, Треба да донесе девизе. Нелојалну конкуренцију трећих земаља требало би сузбијати заједнички, али оставити им слободу да приступе споразуму: Обе стране ће се споразумети о ценама извозних артикала. Уколико би нека трећа земља својом конкуренцијом отежавала реализацију ових цена, угрожена индустрија обратиће се влади своје земље за интервенцију. То је опет енглеска теза, јер је немачкој индустрији приговарано да ужива државну потпору и да зато може да нуди уз сваке ке цене. Организације појединих индустријских грана једне земље закључиваће споразуме с одговарајућим организацијама друге и треба настојати да буде што већи број индустрија из што више земаља које ће поступити на тај начин. У току су преговори између 9 индустријских група ових двеју земаља. На крају се каже да сврха споразума није искључење сваке конкуренције, него да треба ићи за тим да се повиси куповна снага потрошача енглеских и немачких производа. Образован је самостални комитет коме је задаћа да сондира терен за преговоре између појединих група.

Ово је принципијелни споразум и зато у њему не може да буде ничег конкретног. Али у њему се истиче чињеница да конкретни споразуми постоје већ између појединих група и функционишу. Амерички протест односи се безумње на тачку о споразумним ценама и искључењу конкуренције од стране трећих, па ако је потребно и уз помоћ владе.

е ==

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА

ПОЉОПРИВРЕДА

— Југословенска влада израдила је нацрт уредбе 0 хмељу. У будуће, за производњу хмеља мораће се тражити одобрење надлежних власти. Министар пољопривреде може да одреди колика ће се површина засадити. Чим Уредба ступи на снагу сваки произвођач мора у року од 3 месеца да пријави општини површину земљишта засађену хмељом, а следећих година до краја маја. За повећање површине и обнову остарелог насада одобрења ће давати бан. Сви произвођачи на територији једне бановине морају се организовати у задругу, која ће регулисати цене хмеља и продавати га. Банска управа ће дати 3адрузи бескаматни зајам од 1 мил. дин. Уредба садржи још детаљне одредбе о уновчавању хмеља, означавању производа према месту производње и казне за случај недозизвољног рада задруге.

— Управа Централне задруге за лековито, мирисно

и хранљиво биље у Новом Саду на годишњој скупштини истиче да је лане имала великог успеха како у погледу извоза тако и планског гајења биља. Сакупљање биља врши се сада у целој држави. Сељацима је задруга поделила семена у вредности од неколико милиона динара.

— U Grčkoj se već nekol:ko godina radi na tome da se poveća prinos žita po hektaru. Plevljenjem, čišćeniem semena, boljim đubrenjem itd. postiglo se da se prinos povećao za 40—50%. Dok je ranije iznosio 10,4 metarskih centi, 1937 je porastao na 15,2. Troškovi proizvodnje iznosili su prosečno 3500 drahmi po ha, a vrednost žita 4.600.

ИНДУСТРИЈА

— Svefska projzvodnja alum:niuma 1938 iznosila ie 570.000 t, (za IGM/o više nego 1937 (482.000 t). Najviše je porasla u Nemačkoj, Velikoj Britaniji, Japanu i Sov. Rusiji.

— U Beogradu se osniva preduzeće za tekstilnu indu-