Народно благостање

Страна 202

ска банка настоји да се њихов број смањи било фузијом неколико мањих било прикључењем некој великој. Она сматра да ниједна дисконтна фирма није способна за жиBOT ако њена главница не износи барем 500.000 фунти. Траски да се један део добити употреби за стварање резерви и да се само до одређене границе улаже сопствени и туБи капитал у ефекте. Резултат те политике је да се већ један део дисконтних фирми фузионирао.

— Народна банка откупљиваће девизе које потичу од извоза у САД: пасуља, хмеља, прерађеног меса, кожа козјих, прасећих, од дивљачи и свих врста прерађених. Због тога ове девизе овлашћени заводи неће нудити на берзи него их у целости предати банци.

— Прашка берза отворена је од 28-11-1939 за трговину девизама и валутама. Истог дана почео је нормалан "платни промет са клириншким земљама,

— Привилегована аграрна банка издала је до 1 марта 1989 новчаним заводима обвезница за ликвидацију земљорадничких дугова у номиналној вредности од 266,8 мил.

дин. и то: на подручју централе 1242 мил. филијале За-.

греб 649 мил. ЈЉубаљана 649 мил. и Сарајево 27,1 мил. 31 децембра 1938 доспео је други ануитет који се има платити новчаним установама за предати портфељ земљорадничких меница. Исплата његова врши се постепено према томе како падају одлуке о дефинитивном преузимању портфеља. До 1 марта о. г. исплаћено је 1413 мил, дин, од тога на име првог ануитета 124,4 мил. и другог 16,8 мил.

ТРГОВИНА

— У јануару 1939 извезено је из Југославије 184.967 т. производа у вредности од 319 мил. дин., за 10,76% мање по тежини а 10,55%/0 по вредности него у истом месецу 1988. — Lane je u Francuskoj osnovano niz društava za iZvoz kojima je vlada dala znatne poreske olakšice da bi poja-

čala izvoz i preko njega proizvodnju. Sada ie donela nekoliko

mera da bi pojačala poslove francuskih osiguravajućih, trgovinskih i industrijskih društava u inostranstvu. Tako oslobođen je od poreza dohodak od stranih papira od vrednosti koje francuska društva drže u inostranstvu kao rezerve. Preduzećima u inostranstvu koja moraju da daju kaucije u stranim papirima od vrednosti smanjuje se porez na dohodak od tih papira od 36 na 27"/o,

— Brazilijanska vlada zabranila je izvoz pamuka u Nemačku za »aski« marke. Zabrana je usledila zbog toga, što vlada nema potrebe za onim nemačkim proizvodima koje može da kupi za »aski« marke.

— Nemačka štampa piše da poliska potraživanja - od zemalia bivše ČSR iznose 925 mil. zloti i to 15 mil. za isporu= čeni ugali i železo i oko 10 mil. na ime raznih drugih potraživanja. — Praška Narodna banka obavestila je češke i moravske privatnike da mogu ponovo vršiti uplate u kliring za račun jugoslovenskih, rumunskih i erčkih izvoznika.

— Međunarodni komitet za kalaj odredio je izvoznu kvotu za drugo tromesečje 1939 u visini od 40% standard tonaže. U prvom tromesečju iznosila je kvota 45%, ali je 10%

imao da primi tampon pul. Kako je sada određena posebna kvota za njega od 5%0, sledi da je izvozna kvota za drugo tromesečje povećana za 5%o. Svetska proizvodnja u januaru 1939 iznosila ie 15.000 t prema 9.300 u decembru i 13.900 t u januaru 1998, a potrošnia 149.000, za 94% manja nego u istom mesecu 1938.

— Главна земљорадничка сточарска задруга у Београду у свом годишњем извештају истиче да је прошле године извезла мање стоке него 1987. Свега је извезла 820 вагона. Чиста добит је износила 125.463 дин. Број задруга-чланица се знатно повећао и крајем 1938 износио 233

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 13

са 370 удела. Највише је основано сточарских. задруга У

"Дунавској, Моравској и Дринској бановини.

— Међународни картел лима на последњем заседању у Лондону решио је да садашње извозне цене остану непромењене.

= Аргентина склопила је уговор са Немачком о продаји 100.000 т. пшенице и 8.000-т. вуне. Немачка ће те производе платити железничким материјалом.

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

— Предлог буџета општине града Скопља за 1989/40 износи 30,8 мил. дин. за 3,6 мил. мање од овогодишњег. Расходи су смањени да би се буџет уравнотежио. Због тога су избачени издаци на инвестиције.

— Бањалучка општина тражи од Државне хипотекарне банке зајам од 15 мил. дин. за израду регулационог плана, подизање тржнице, асфалтирања улица и градњу водовода. _

=— Предлог буџета градске општине Бјеловар за 1939 и 1940 предвиђа расходе од 4,5 мил. а приходе од 3,8 мил. дин. Дефицит ће се покрити прирезом од 5690.

— Švajcarski ministar finansija je nedavno izjavio da je državni dug krajem 1938 iznosio 1.990 mil. franaka i da će u toku sledeće 4 godine porasti na 4 miliiarde ili 1000 franaka po stanovniku. Uzrok tako velikom porastu је isplata železničkih dugova, veliki izdaci na javne radove i naoružanie. Samo na naoružanje za poslednje 3 godine utrošeno je preko 1 milijarde. -

— Предлог буџета градске општине Суботице за 1989/40 предвиђа расходе од 36,2 мил. дин. а приходе од 28,6 мил. За покриће дефицита од 7,5 мил. повисиће се прирез за 10% на 53%. За исплату дугова и градњу нове кланице општина намерава да закључи зајам од 30 мил. динара.

— Мађарска влада расписала је другу траншу 59 инвестиционог зајма у износу од 150 мил, пенги.

— Mineska vlada namerava da uskoro počne pregovore o regulisanju plaćanja inostranih dugova. Pri tome neće praviti razliku između dugova, čija je isplata obezbeđena porezom na so i onih koji su plaćani prihodima od carina.

ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА

— U Nemačkoi je donesen novi carinski zakon sa Važnošću od 1. aprila 1939. Njime je obuhvaćena i bivša Austriја ali ne Češka i Moravska. Carinska tarifa nije povišena.

— Između Francuske i Poliske završeni su pregovvori o pojačanju irgovinskih odnosa. Glavna zapreka bio je dosada disparitet između francusk.h i poliskih cena. Po novom sporazumu osnovaće se naročito trgovinsko društvo koje će preuzeti na sebe razliku u cenama.

— трговински преговори између Немачке и Холандије вођени су у време када је ова повисила царине на увоз. У новом споразуму дати су Немачкој извесни уступци у погледу нових царина. Споразум траје до краја 1941, дакле 21 месец, што се сматра дугим роком у садашњим трговинским односима у свету. Постигнут је споразум в плаћању, а Холандија је поручила већу количину плоча за ратне лађе које су у градњи.

КОЊУНКТУРА

— У јануару 1939 било је осигурано код Сузора 645.941 радника и намештеника, за 42.865 мање него у децембру 1988, а за 24.167 више него у истом месецу 1988. Највећи апсолутни пораст броја запослених према Јануару 1938 показују индустрија дувана за 4.046, грађење превозних средстава за 3.944, грађења железница, путева и водоградње за 3.566, текстилна индустрија за 3.070, при-