Народно благостање

Страна 204 НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ Бр. 13 Лесковачка трговачка банка у Лесковцу (редован). — Тр- из Београда (редован). — Банка „Никола Бошковић" а. д, стеничка есконтна банка у Трстенику (редован). Београд (редован). — Цорђо Милановачка штедионица У

24 април —- Српска трговачка банка, Скопље (ре- Горњем Милановцу (редован). — Фабрика Гођевац у Беодован). граду (редован).

26 април — „Металохемика“ а. д. у Београду (редо- РАЗНО ван). — Југословенско друштво жижица а. д. из Београда | | (редован). — Југ. Ериксон, Београд (редован). — Америчка влада још увек није изишла с одређе-

| HHM планом како мисли наставити своју интервенцију у

27 април 55 „Цемент“ а. д, Београд (E) __ привреди и да MH he смањити терете приватној индустрији Електрана „Фала“ а. д, Београд (редован). | „Астра“ ДД. како би код ње изазвала већи интерес за инвестиције. Пре у Београду (редован). — Рудник „Костолац“, Ђорђе Вај- кратког времена министар финансија најавио је ревизију а а. д. у Костолцу (редован). — Књижарско а, д, „По- наплате пореза. Међутим, Рузвелт је прошле недеље изјалет", Београд (редован). — Циклон а. д. за хем. и техн. вио да по његовом мишљењу није могућна ни ревизија производе у Београду (редован). — Електро-млинарско

предузеће Уроша Милошевића и синова, Зајечар (редован).

28 април — Варваринска штедионица а. д. у Варварину (редован). — „Релаис' електротехн. фабрика, Београд (редован). — Хотелско а. д. „Ко-оп" у Београду (редован). — „Росија-Фонсијер“ друштво за осигурање и ре-

осигурање у Београду (редован). — Митић а. д., Београд (редован). — Санаториум „Авала“ а. д. Београд (редован). — Свиларска банка, Струмица (редован).

29 април — А. д. техн. предузеће инж. П. Станковић и Д. Ђорђевић из Београда (редован). — „Устипрача" а. д., за шумску индустрију и рударство из Београда Болбехер и Боршова а. д. Београд (редован). — А. д. за

промет кина у Београду (редован). — Предовић а. д., Београд (редован). — Техничко предузеће „Лабор" а. д. Београд (редован). — Компас а. д. из Београда (редован).

29 април — Техничка банка а. д. Београд (редован). — Аранђеловачка трговачка банка, Аранђеловац (редован). — Уједињено осигуравајуће а. д. у Београду (редован). __А. љ за експлоатацију угљених мајдана из Београда (редован). — Опште осигуравајуће друштво „Југославија“, Београд (редован). — Житарско-шљиварско а. д, у Београду (редован). — „Српски књижевни гласник" а. д., Београд (редован). — Рајхолд, Флингер и Бекинг а. д. у Београду (редован). — Српско а. д. за експлоатацију шума а. д., Београд (редован), — Домаћа инд. завеса и тепиха а. д. Београд (редован).

30 април — Јагодинска кредитна банка у Јагодини (редован). — Убска економна банка, Уб (редован). — Тимочка среска банка у Андрејевцу (Тимок) (редован). Шумадиска кредитна банка у Аранђеловцу (редован). Јужна банка у Велесу (редован) — Врањска прометна банка за кредит и штедњу а. д. у Врању (редован). Агенција „Авала' а. д., Београд (редован). — Трговачкопривредна банка у Новом Пазару (редован). — Прва српска фабрика мрежа а. д. у Петровграду, са седиштем у Београду (редован). — Југо-Вез а. д, у Београду (редован). — А. д. „Слатински рудокопи“ у Зајечару (редован). — Фабрика вунених тканина Косте Илића синова а. д. У Београду (редован). — Фабрика трихотаже „Елка' а, д. из Београда (редован). — Тамик а.д, у Београду (редован). — Српска фабрика тепиха „Лазар Дунђерски" а. д. у Петровграду са седиштем у Београду (редован). — Бачкопотиска кредитна банка д. д. у Старом Бечеју (редован). — Шумадијска земљорадничка банка а. д. у Крагујевцу (редован). — Прва српска фабрика конфекција а. д. у Конаку (Банат) са седиштем у Београду (редован). — Топличка задруга, Прокупље (редован). — Млавска штедионица, Петровац (редован). — Кључка банка а. д. у Кладову (редован). — Текстилне фабрике Косте Илића синова а.д. у Београду (редован). — Банка „Славија" а. д., Београд (редован). — Издавачко и књижарско предузеће Геца Кон а. д.

пореза, ни ограничавање владиног програма јавних радова. По том је и министар финансија дао идентичну изјаву и као једину могућну олакшицу предложио ревизију 3акона о социјалном осигурању, по којој би се терети смањили за индустрију. Закон би остао на снази, али доприноси би остали 17, за послодавце и раднике све до 1943, а не би од следеће године расли као што предвиђа закон. Ова мера предлагана је и раније, али са становишта индустрије то је минимални уступак од стране владе. Ако буде ова мера спроведена, биће постигнута уштеда у износу од 200 мил. долара. Али с друге стране има ипак знакова да би политика „трошења“ могла бити ревидирана. Претседник Управног одбора Федералних резервних ба: нака, који је познат као принципијелни присталица досадашње Рузвелтове привредне политике, дао је изјаву У Конгресу, да је у САД народно расположење против политике трошења, и да то треба узети у обзир. Није изнео предлоге које би издатке требало ограничити, али се држи да по становишту Управног одбора ограничење треба да буде знатно.

— Čilska vlada odredila je milijardu pezosa za obnovu krajeva postradalih od potresa. Za pokriće tih izdataka u parlamentu je podnesen predlog zakona da se zavede izvozna carina na bakar u visini od 10 do 30% vrednosti. Taj je predlog senat odbio. Zatim je podnesen drugi da se dobit radnika oporezuje sa 10% Kako osim 1 milijarde za obnovu postradalih krajeva vanredni budžet predviđa još 1,5 milijardu rashoda, od kojih svega 500 mil. mogu da se pokriju porezima, pomišlja se da se u inostranstvu zakliuči zajam od 2 milijarde. Ako se zajam ne bi mogao dobiti izvesni krugovi predlažu vladi da tu sumu uzme iz blagajne za amortizaciju inostranih dugova.

— Ових дана је Радио а. д. у Београду прославило десетогодишњицу свог рада.

— Удружење кућевласника у Београду у резолуцији донесеној на годишњој скупштини тражи да се отпишу дугови за 50%«, да се смањи каматна стопа на зајмове за градњу кућа, затим општинске таксе и намети које су последњих година знатно повећани, да се одобре пореска олакшања која су укинута и да се односи између дужника и Државне хипотекарне банке поново регулишу.

— Локалне власти у Енглеској добијале су од владе средства за одржавање основних и виших школа у износу од 30 милиона 1913 и 96 мил. 1939/40. Министарство просвете издавало је у ту сврху непосредно 146 мил. 1913, а 59,2 мил, 1939/40. Број школа попео се од 188.000 на 490.000, а број ученика пао је са 5,3 мил. за близу један милион. Трошак по једном ученику попео се од 4 фунте и 15 шилинга на 16ф. 17 ш. у основним школама, а у вишим од 12 Ф. 10 с. на 30 фунти. Повећање је дошло отуд што су плате учитеља порасле за 60%о и има их много више него 1913.

фд == ==