Народно благостање

1, април 1939,

Pošto su potrebe Beograda veće: od prihoda, opština je morala da zakliuči nekoliko kratkoročnih zaimova za nabavku autobusa, elektrifikaciju sela na putu za Avalu, za irotoare i još neke radove. Zbog toga je anuitetska služba znatno porasla. Da bi se ona smanjila i isplata tih zajmova rasporedila na duži niz godina, opština je zaključila konverzioni zajam od 40 mil. din. kod Opštinske štedionice uz kamatu od 51/»/o0 i rokom od 10 godina. |

Potrebno je istaknuti da се 1939/40 opterećenje po stanovniku opasti, iako ie budžet veći od sadašnjeg. U budžetskoj godini 1938/39 ono je iznosilo 886 din., u 1939/40 iznosiće 840. Od 1931 godine, kada je iznosilo 1.612 din., ono je stalno u opadanju i posledica je porasta broja stanovnika, pošto se dažbine dosada nisu smanjivale.

Светска политичка ситуација у којој су вођени трговински преговори између Румуније и Немачке била је таква, да је свет био спреман да у споразуму гледа само политички инструменат. Зато му је у коментарима посвећено више пажње с политичког становишта, тако да привредни значај споразума често није ни запажен. Могло би се рећи да је то први споразум закључен у оном смислу у ком је говорио министар Функ о немачким трговинским плановима приликом свог пута по балканским земљама у септембру и октобру 1938. Главна карактеристика тог плана била би спремност и способност Немачке да купује извозни вишак ових земаља. Али да би таква размена могла да функционише требало би да се привреде двеју земаља што више допуњују, па уколико није случај, требало би то постићи планском привредном акцијом с обе стране. Планирање у једној земљи требало би допунити планирањем у другој Та спремност на планско допуњавање румунске и немачке привреде, да би размена могла да се развије што боље, даје главну карактеристику новом трговинском споразуму.

По њему треба да се изради један привредни план за више година који ће водити рачуна о потребама немачког увоза, али и о потребама румунског извоза у друге земље. Румунија се обавезала да појача пољопривредну производњу, да развије пољопривредну индустрију. За индустријализацију Румуније Немачка се обавезала да ће испоручивати потребна средства за производњу. За експлоатацију рудног блага биће образована мешовита немачко-румунска друштва. За унапређење трговине биће одређене слободне зоне за депое и потребне инсталације за немачку пловидбу. Према томе не ради се о трговинском споразуму у обичном смислу, него о једном споразуму који две владе обавезује на одређену привредну политику. То је оквирни споразум који заправо има да осигура функционисање трговинског споразума од 10 децембра прошле године којим је утврђена размена добара у износу од 250 до 300 милиона марака.

Немачко-румунски трговински споразум

Планска привреда сваке земље, уколико се намеће овим споразумом, остаје унутрашња ствар сваке владе. Немачка, зато што има дириговану привреду толиког капацитета да може да подмири готребе румунског увоза, не мора после овог споразума предузимати ништа ново У својој привредној политици. Новине има само за Румунију. За немачки увоз Румунија је значајна као аграрна | земља и по налазиштима руда. У аграрној производњи Румунија је већ покушавала да се преоријентира још јаче од пшенице на кукуруз. Просечна производња кукуруза од 1981—1988 кретала се око 5,3 мил. тона, а пшенице 3,17 мил. Од обрађене површине под кукурузом је било око 40%, а 30%, под пшеницом. Док кукуруз служи ис-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 199

храни становништва, тако да извозни вишак износи око 300 хиљ. тона, шшенице се извози око 2,5 мил. тона, око 4/5 производње. Од цене пшенице и тражње у свету зависи новчани приход румунског сељака, а после нове кризе шшенице на светском тржишту тај приход је силно пао. Због пада цена на 60—659%/: из 1929 отвориле су се маказе на штету аграрних производа, јер је индекс цена индустриских остао на 105. Кукуруз има бољу ситуацију и зато се појавила тежња да се смањи производња пшенице за рачун кукуруза. Нарочито велике тешкоће избиле су око уновчавања овогодишњег извозног вишка. Детаљи немачко-румунског споразума биће познати тек кроз који месец, па ће се према њима моћи видети у ком правцу ће се поступити обзиром на овакву ситуацију пшенице.

Затим велик интерес Немачке је за производњу индустриског биља. Пример планске сарадње дат је од раније с развојем културе соје у Румунији. До тога је дошло у вези са открављивањем замрзнутих потраживања |, 6: Еатђеп Industrie y Румунији из времена пре светске кризе. Основано је Соја а. д. које је закључивало споразуме с произвођачима о преузимању соје по одређеној цени и давало им семе, тако да су они били лишени сваке бриге око уновчавања производње и тако је Румунија за пар година постала први произвођач соје у Европи. Колико ће Немачка имати интереса за румунску шумску индустрију тешко је засада одредити, пошто је са Чехословачком добила нова шумска подручја. Али у штампи је много истакнут значај експлоатације рудног блага, мангана, алуминиума, нафте. Друштво које ће се основати за експлоатацију нафте неће моћи куповати ону коју производе остала друштва, него ће извозити у Немачку само ону коју само произведе, али зато претходно мора извршити бушења. У спољној трговини Румуније на Немачку је отпадало 40%, а после присаједињења Чехословачке тај проценат ће се попети на 509.

По новом уговору уплате које се у Румунији изврше у клирингу за рачун немачких лиферација остају једно време слободне. Пошто Немачка лиферује углавном средства за производњу, могу се те уплате употребити на финансирање инвестиција. Уговор траје до 1944 год. нези Бро ауризђа 1988 хаПће раmuka u svetu bile su 50,4 mil. kv. Berba je dala 65 mil. Kkv., što znači da za Катрапји 1938/39 stoji na raspoloženju 115,4 mil. kv. Svetska potreba ceni se maksimum na 60 mi. kv. iz čega izazi da će se svetska zaliha 30 avgusta ove godine povećati na 55 mil. kv. Na slučaj da se ne ostvari prognoza potrošnje, što je vrlo lako moguće kako iz konjunkturnih razloga (ако 1 2502 зуе уесес ргоdiranja sintetičkih tekstilnih vlakana, zaliha bi mogla da bude još i veća.

Takav razvitak proizvodnje i potrošnje doveo je do ponovne depresije. Prosečna cena pamuka u Londonu u prošloj godini bila je 4,93 pensa za libru ti. najniža u periodu 1933—19937 godine. Od prosečne cene u 19937 bila je manja za 31%, a od najniže cene u januaru 1933 g (5,99 pensa) za 5,8%. Prema januaru 1933 g. prosečna cena u 1938 bila je manja kod šećera, kave, pamuka i cinka, što znači da se depresija ova četiri odnosno tri artikla (cink ne treba uzeti u obzir, jer je on nuzproizvod drugih metala čije su cene znatno porasle) i dalje produbljuje. To potvuđuje i okolnost što su cene ovih sirovina u vremenii 1938—1937 g. daleko manje skočile nego li ostalih pšenica nepunih 100%i, kukuruz 30%, kakao preko 100%, mast 160%, sirova svila 45", kaučuk 5007,

Kriza politike valorizacije pamuka u SAD