Народно благостање

Страза 214

производња са 60.857 на 38.551 тона, односно 36,29, а светски увоз са 24.889 на 14.125 тона или за 43%. Цена се срозала на једну четвртину тј. пала је за 7590. Најтеже је била погођена наша производња хмеља пошто је она највећим делом била упућена на извоз. Земље, које су претежно производиле за властиту потребу осетиле су кризу у мањој мери, јер су одређивањем аутономних виших цена и без сретстава јавне руке компензирале произвођачима губитке настале због смањивања производње. Ми на то нисмо могли да мислимо, једно што хмељ у националној производњи не игра велику улогу и друго, што смо, у то време, имали много већу бригу са пшеницом и стоком. Најзад, и да се истакао проблем сигурно да интервенција не би била прихваћена јер не би имало никаквог смисла држати високе цене артиклу релативно малог значаја у аграрној производњи који је зависио искључиво од извоза. |

Од тога времена ситуација у светској производњи и трговини хмеља доста се изменила, али се за нас није битно поправила нити има изгледа да би то ускоро могло да буде. Засађена површина у свету од 1932, када је достигла најнижу тачку (39.924 ха), повећала се до 1935 на 54.545, а у прошлој години опет је пала на 50.850 ха. У периоду 1932—938 засађена површина стално је била испод оне у 1927—1981. У расподели површине наступиле су знатне промене. Изузев С. А. Д. и Пољске, површина је у свима осталим произвођачким земљама смањена. Релативно највише је смањена у нашој земљи: са 5.609, у 1927/31 на 2.686 ха у 1988/88 или 5496. Код осталих земаља смањење је било 5—35%/«, Напротив у С. А. Д. због укидања прохибиције, засађена површина је повећана са 9.397 на 13.954 ха или за непуних 50%/, а у Пољској нешто врло мало према оној пре кризе. После анексије Судетских 06ласти, Чешке и Моравске Немачка има око 20.000 ха засађене површине односно око 40%.

| Исте тенденције као код засађене површине види-

мо и код производње. Последњих пет година производња је прилично стабилна, креће се око просека 1927/31 (60.357 тона). У периоду 1984—1938 према 1927/31 производња је повећана само у С. А. Д. са 13.304 на 17.700 тона т.ј. за 31. У Чехословачкој, Немачкој и Енглеској достигла је ниво 1927/31, а у осталим земљама је испод овога нивоа. У светској производњи (2 АД И биле су вазда на првом месту, Енглеска на другом, Чехословачка на трећем, а Немачка на четвртом. Проширење немачких граница у 1988 и марту месецу о. г. избацило је Немачку на прво место са '/з светске производње. Самим тим Немачка је повећала и свој удео у светском извозу односно увозу хмеља: са 15—20 на преко 50%. |

Потрошња пива и увоз хмеља у свету од 1933 до 1936 г. лагано и систематски су се повећавали. Цене хмеља такође су се осетно поправиле. Хмељ је опет постао рентабилна култура. Следствено повећавала се и засејана површина. Тај је случај био и у нашој земљи. У 1937/38 кад је потрошња понова почела да стагнира, а у неким земљама и да опада, ширење засађене површине је зау-

стављено. Али то не значи да код прве повољније ко- |

њунктуре неће опет кренути напред. Можда би за повећавање производње наши произвођачи могли да нађу разлоге и у садањем америчко-немачким трговинским односима који, међутим, неће бити трајни. Ти се односи свакога часа могу изменити. С друге стране нема никаквог изгледа да би коњунктурни фактори (пораст куповне снаге, у првом реду надница) могли да изазову повећање потропиње, односно тражње хмеља. Према томе, регулисање производње хмеља које се намерава да спроведе могло би ла буде корисно као брана противу хиперпродукције,

| НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ | 00. Бре 14

У прошлој години ми смо у увозу С. А.Д и Енглеске учествовали са по 359. Поправком квалитена нашег хмеља и трговинско-политичким настојањем ми бисмо вероватно могли да обезбедимо пласман у тим границама, али и у томе случају. морамо вазда да рачунамо са опасношћу опадања потрошње пива, нарочито у С. А. Д.

Cr TUE (ri a ——

U broju od 14 januara ove 20-

Hajka interesanata slobodne dine prikazali smo Uredbu o

trgovine opiumom o opojnim drogama kojom su

7 likvidirani poslednji ostaci slobodne trgovine opijumom u·našoi zemlji, a kaznene odredbe o krijumičarenju opijuma pooštrene do te mere da je OVO, pod pretpostavkom striktne primene slova zakona, praktično опетогисепо. |

Donošenje ove Uredbe u našem novijem privrednom zakonodavstvu može se slobodno obeležiti datumom, jer je zakonodavac uspeo da u najvećoj meri i bez kompromisa Zaštiti opšti interes. Ma da redovno ргашто evoluciju opijumskog pitanja u našoj zemlji bilo je odmah jasno, da će ovaj potez državne ekonomske politike biti predmet oštrih napada i kritike interesanata, žučnih akcija i protesta, krstaškog rata protivu zvanične opijumske politike koja ie godinama tolerirala pojedinačne interese, izlažući se cpasnosti da se zemlja jednog dana nađe pred zatvorenim vratima američke pijace i izgubi najbolje i najrentabilnije tržište. Na to se nije dugo čekalo.

Kada je Ministarstvo trgovine i industrije pozvalo imaoce zaliha opijuma da ih prijave radi otkupa, digla se prava hajka, jer je to bio prvi korak primene Uredbe. Sve dotle interesenti su verovali da će primena Uredbe biti odložena

da će ostati po starom. Kada su videli da nema šale dali su se na posao. Nadležno ministarstvo i ostali faktori već nedeljama stoje pod vatrom pretstavaka i protesta, dolaze jedna za drugom deputacije iz opijumskog područja. Trgovci opijuma, u naslonu na političke ljude sa Juga i na razne ustanove svoga kraja, »brane« elementarne interese privrednog i kulturnogz razvitka Juga koji je zvanična opijumska politika dovela u pitanje. Zahteva se, da se doneta Uredba po-

vuče kao štetna po interese proizvođača i privredu Juga i da

se dozvoli potpuno slobodna proizvodnja i trgovina opijuma, naravno ne unutrašnja (to trgovce ne interesuje s obzirom na malu potrošnju u zemlji) nego spolina ti. iZVOZ.

Registrujući ovu borbu protivu zvanične opijumske politike mi to činimo zbog toga, jer ona, po motivima kojima je inspirisana, ciljevima kojima treba da posluži, formi i načinu na koji se vodi, prestavlia najdrastičniji primer isticanja ličnog pred opštim interesima, zakonom nedozvoljene radnie hoće da prikaže prvorazrednim javnim interesima! Џ našoj novijoj istoriji takvih primera bilo је dosta. Mnoge od nih »N. B.« je detaljno analiziralo. Sigurno je da će te роiave činiti naročito poglavlie naše posleratne privredne istorije, a u njemu će opijumsko pitanie zauzimati posebno mesto.

I ako opijum ne samo u zemaliskoi nego i u južnOSTbijanskoj agrarnoj proizvodnji, igra relativno malu ulogu, oko njega se godinama diže larma. Bune se trgovci opijuma pod maskom zaštite interesa proizvođača koji s ovim nemaju nikakve veze. Onako kako oni prikazuju opijumsko pitanje u nas se niije govorilo i pisalo o pšenici, stoci za vreme kada su ovi proizvodi bili u najtežoj, krizi. O stočarstvu Juga koje se, poslednjih godina, usled smanjenja mogućnosti 12voza u Grčku, nalazi u teškoj krizi ne govori se ni iz daleka toliko koliko o opijumu. Isto to Važi i za svilobubu koja је takođe, sa gledišta. kupovne snage, nacionalno ekoncmski vrlo interesantna.

izmenama i dopunama Zakona ·