Народно благостање

8. април 1939.

нопаца, мрежа. Слаба страна ове текстилне сировине је што није отпорна према топлини, јер већ код 80% постаје неупотребљива.

Посебан проблем код дрвне вуне је пласирање на тржиште, Ни ценама ни квалитетом она још не може да конкурише природним сировинама, тако да она још увек улази у промет прокриумчарена, било тако што се меша са природним влакнима, било тако да је публика купује У незнању њене производње. Затим, они продиру на тржиште, јер им у многим земљама не конкуришу производи из природних сировина. Мако је дакле њихова производња у свету досегла велик обим, она је још увек у стадију експергаментисања али који није више у свом почетку.

ЕНЕН ЕНЕН ЕНЕС

Prcblem ishrane stanovništva је ua centru pažnie svih zemalja zbog izgleda na rati. Sve nastoie da postignu što veći stepen samostalnosti. U kolikoj je to meri pojedinim zemliama dosada pošlo za rukom, Dpokazao je nemački Institut za proučavanie konjunkture u svom nedeljnom izveštaju od 2 februara 1939 17 Коса 1 uzimamo neke podatke.

Prema njima veliki Droi zemalja mora znatan :deo DOtrebe u životnim namirnicama da podmiruje uvozom. Sledeća tabela pokazuje koliko su pojedine zemlje mogle 1937 same da proizvedu a koliko su morale da uvezu. Pri tome je celokupna potrošnja izračunata u kalorijama a proizvodnja onih zemalja koje sopstvenom proizvodnjom podmiruju svoju DOotrebu označena je sa 100.

Koje će zemlje moći same sebe da ishrane u ratu

Velika Britaniia 25 Španija 99 Norveška 43 Brit. Indija 100 Švajcarska 47 Kina 100 Belgija 51 Sov. Rusija 101 Nizozemska 67 Estonija 109 Irska __ 75 Danska 103 Pu Sitija 79 Poliska 105 Finska 78 |,

Grčka 80 Jugoslavija 106 Nemačka 83 Letonija 106 Francuska 83 Bugarska 109 Švedska 91 Litva 110 SAD. 91 Rumunija 110 Čile 93 Madžarska 121 Portugal 94 Novi Zeland 173 Italija 95 Kanada 192 Јарап 95 Australija 214 Brazilija 96 Argentina 264

Kako vidimo najveća zavisnost od uvoza je kod Vel. Britanije, koja čini znatne napore da poveća sopstvenu роljoprivrednu proizvodnju. Italija i Nemačka imale su dosada najviše uspeha, Poslednja je 1927 mogla 65% svoje potrebe sama да родтил, 1932 75%, а 1938 839.

Da li će jedna zemlja uspeti da postigne potpunu samostalnost u ishrani stanovništva zavisi u prvom redu od Veličine zemljišta podesnog za obrađivanje i broja stanovnika t. j. koliko poljoprivredne površine dolazi na glavu. Razlike su u tom pogledu među pojedinim zemljama velike. Dok u Japanu na pr. svega 14 ha poljoprivredne površine otpada na 100 stanovnika, kod nas otpada 95, Danskoj 88, Nemačkoj 42 itd, a u Argentini 1.228 ha. Pored toga u obzir dolaze i drugi faktori: nivo poljoprivredne tehnike, veličina. kapitala i radne snage, kvalitet zemljišta, klima a u izvesnoj meri i navike stanovništva u ishrani, Zemlje sa višim standardom života troše veću količinu kalorija nego one sa nižim. Zbog toga kod poslednjih. često. puta. postoji višak životnih namirnica

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 217 ·

та izvoz (na pr. Jugoslavija, Bugarska), koga bi verovatno nestalo, kad bi se životni standard stanovništva podigao.

1 Io ———co—= __ (односи између енглеске вла· me H пољопривредника јако су се заоштрили. После резолуције донесене на једној скупштини у децембру 1988 У којој су изразили неповерење влади због њене пољопривредне политике, недавно су пољопривредници спремали поход на Лондон да би још јаче манифестовали своје незадовољство и натерали владу да усвоји њихове захтеве. Борба се пренела и на политичко поље приликом накнадних избора за округ Норфолк.

То је дало повода пољопривредном комитету конзервативаца у Дољем дому да препоручи влади да гарантује произвођачима утврђене цене које би одређивао од времена до времена један одбор а којима би се могли покрити стварни трошкови производње.

Енглески пољопривредници против владине пољопривредне политике

Шта уствари траже пољопривреднициг Они траже да се пољопривреда законом прогласи основном привредном граном и да се цене њених производа одржавају на таквој висини да произвођачи добију поштену накнаду за свој рад, просечну камату на уложени капитал и да могу својим радницима да плате надницу која одговара просечној. У свим својим захтевима они истичу да тешко доnase до кредита, да морају да плаћају 4,5 па чак и 69 камате на кредит који им одобравају банке и сеоски трговци. Због ниских цена пољопривредних производа њихова кредитна способност је ограничена и проблематична.

Влада је досада предузела низ мера да би појачала пољопривредну производњу и подигла цене. При томе се служила разним методима. Код шећерне репе, млека и свиња за производњу бекона, цене је фиксирала на нивоу за који је сматрала да је довољно висок. Цене ових артикала одређују нарочите установе (комисија за шећер и тржни уреди). Оне су сасвим независне од промена на тржишту. Произвођачи пшенице добијају одређену помоћ по 1 квартеру (12,70 кг.) али је цена препуштена законима тржишта. Те вреди и за цену кромпира, чију производњу заштићава од претераног увоза тржни уред за кромпир. Одгајивачи говеда и оваца добијају извесну помоћ и заштићени су од превеликог увоза. Произвођачима воћа, поврћа и јаја даје се помоћ по тарифи, а онима овса и јечма само у сазчају пада цена.

Како видимо влада није пружила једнаку заштиту свима пољопривредним производима. Она их је поделила по важности за исхрану, могућности производње и, према оном што је основно у њеној пољопривредној политици, да трошкови живота не скоче сувише високо. Кад би се то догодило порасле би наднице, а то би утицало на повећање трошкова производње у индустрији и рударству и ослабило извоз. До сада она је успела да спречи такав развој ствари а да ипак помогне пољопривредницима.

У штампи се то подвлачи и каже да су фиксне цене код млека и свиња биле највише критиковане и да има произвођача који жале за данима слободног тржишта, када су им индивидуална способност и географске предности обезбеђивале већу добит него сада фиксне цене. У главном наводе се три разлога за одржање садашњег система. Први је да тај „независни“ одбор који би одређивао тешко да би био потпуно независан. Друго, систем фиксних цена повлачи за собом повећање трошкова за пољопривреднике пошто ће морати да издржавају административни апарат који ће регулисати продају. ИМ треће, тај систем противи се приватној иницијативи, а пољопривредник је по својој природи индивидуалист.