Народно благостање

Страна 246

Оба се саопштења морају узети са пуно озбиљности нако то припада институцији која га чини.

Вредно је напоменути да комитет цени на 600 мил. дин. капитал данашње Немачке у подузећима у ЈугослаBH_H. 3

На крају се истиче у извештају, да је све веће интересовање код наших привредних кругова за рад комитета и да је то нашло изражаја у чињеници, да се је у току 1938. г. удвостручио број чланова. Списак ново изабраних чланова управног и надзорног одбора налази се у данашњем броју у „Обавештајној служби". j =o Pre dva meseca Narodna banka objavila je da se privremeno obustave isplate sa računa »internih« dinara. U međuvremenu ona je podnela predloge Ministarstvu finansija koji su imali za cilj da dadu DOnovo mogućnost upotrebe »internih« dinara u turističkom, a i TObnom prometu sa neklirinškim zemljama. Ministarstvo je prihvatilo predlog Narodne banke za upotrebu internih dinara za turistička plaćanja prema neklirinškim zemljama, dok je pitanje u pogledu robnog prometa ostalo još otvoreno.

Strane banke i turistički biroi mogu da osnuju kod naših ovlaštenih banaka ili kod »Putnika« svoje račune u turističkim dinarima. Oni se mogu obrazovati iz »internih« dinara, ali samo do polovine celokupnog računa, a ·druga DOIcvina se mora uneti u slobodnim devizama. Tako stvoreni »turistički« dinari mogu se upotrebiti za pokriće troškova boravka u našoj zemlji stranaca iz neklirinških zemalja, koji se ne zadržavaju duže od tri meseca. Mesečno se može pojedincima isplatiti. 12.000 din. (desetodnevno po 4.000 din.), a sa odobreniem Narodne banke i više.

Upotreba internih dinara u turističke svrhe bila je predviđena već od njihovog postanka. Interni dinari nastali su uglavnom sa Rkupona hartiia od vrednosti inostranog vlasništva, unosom efektivnih dinara iz inostranstva, od dinara nastalih po poslovima osiguranja itd. Oni su se mogli upotrebiti načelno za plaćanja, koja su ostala u zemlji i čija protivrednost nije u vidu robe izašla iz zemlie. „Najvažniji načini su bili: za isplate domaćim korisnicima (za izdržavVanja, penzije, kao pokloni itd.) i inostrancima do 10.000 din. mesečno za iurističke troškove.

Zasada je upotreba internih dinara mogućna samo u turističke svrhe i to samo onda ako se unesu devize u istom iznosu u kome se upotrebe interni dinari. Mesečni maksimalni iznos istina nešto je povećan i izgleda da će se i dozvole za ioš veću upotrebu liberalno izdavati, ali to ne može da parališe dejstvo propisa o obaveznom unošenju slobodnih deviza. Zasada je još preuranjeno da se daje prognoza O reperkusiji te mere na naš turizam. Verovatno je da će imaoci internih dinara imati velikog interesa da ih korisno “upotrebe, pa ı po cenu izvesnih žrtava. Moglo bi se pretpostaviti, da će zbog toga upotreba turističkih “dinara naići na šire polie i da će to biti od koristi za naš turizam.

Novi »turistički dinari«

_____________________

ваввинаценееетеееа рурувриениотгреиитеиеет тиранина 5 И Енглеска- се последња одлучи-

ла да да свом бродарству субвенцију, 1937, па и то без неког одређеног плана. Субте венцију је добијала само слободна пловидба, зато што је она била јаче извргнута страој кункуренцији, док је линијска била упућена да издржава конкуренцију својим средствима. Под том конкуренцијом није страдала само пловидба, него и бродоградња, аи једна и друга суглавне привредне гране Енглеске, Још до 1929 у бродоградилиштима Енглеске било је у градњи ви-

План субвенционисања енглеског бродарства

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

__Брг 16

ше лађа по тонажи него у читавом осталом свету. Од тада се однос променио, јер су страна бродоградилишта, уживајући субвенције, била толико јевтинија, да су добијала налоге за градњу и из саме Енглеске. Криза се продубљивала а под крај 1938 осетила се поново снажно у пловидби због јаког пада тарифе у вези с опадањем спољне трговине, а у бродоградњи због смањења поруџбина трговачких лађа. У јануару 1988 било је у градњи „150 прекоокеанских бродова с тонажом од 1,165.936, а у јануару 1989 само 61 брод са 591,364 тоне. Бродоградилишта која граде ратну морнарицу имају поруџбина преко капацитета. Са појавом нове кризе пловидбе и бродоградње У Енглеској је поново тражено да влада изради програм субвенционисања, што је она на крају прихватила. По плану који је изложио министар трговине остаје субвенција слободном бродарству, само, повишена је од 2 мил. фунти годишње на 2,75 мил., и предвиђена је за пет година, а не само за једну као досада, кад се је на кризу бродарства гледало као на пролазну појаву. Обалска пловидба је не ужива, него са страним земљама. Сваке године испитаће се ситуација пловидбе, да би се утврдило хоће ли се субвенција исплатити у целини или један део. Али од слободне пловидбе се тражи да са своје стране учини све да би се у међународним односима изравнала понуда са тражњом. У погледу линиске пловидбе одлучено је да се образује саветодавни комитет да у току од две године изврши испитивања и одреди начин на који би влада имала да притекне у помоћ. Где се укаже потреба влада би дала субвенцију. Од предузећа се тражи да се тако организују, како би својом организацијом била способна да се одупру конкуренцији уз што мању потпору владе. О давању ове потпоре консултоваће се влада са бродарством доминиона,

Да би се помогла бродоградња, образоваће се фонд из кога ће се делити помоћ од 500 хиљ. фунти стерлинга, годишње, кроз пет година, оним предузећима слободне пловидбе која поруче нове лађе, осим ако је добит њихова у години у којој врше поруџбине била висока. А од бродоградилишта, челичне и машинске индустрије. ће се тражити да не дижу цене ако се поруџбине повећају.

На други начин влада ће повећати бродоградњу зајмом од укупно 10 мил. фунти стерлинга који ће се поделити уз нарочито повољне услове предузећима која буду поручивала лађе за слободну пловидбу и теретне лађе. Обалска пловидба неће добијати специјалну потпору, него ће се користити тим што ће се из горње суме давати зајмови за градњу лађа у њеној служби.

Да се не би поновило оно што се догодило у борби против кризе бродарства после 1929, када су сувишне лађе продаване као старо гвожђе, па су их стране земље куповале, реновирале и конкурисале енглеској пловидби, одлучено је да влада до износа од 2 мил. фунти стерлинга откупљује сувишне лађе и да их држи у резерви за случај рата, и да их поново прода кад отпадне сваки разлог оваквом поступку. Задржавањем ових лађа треба да се повећа тонажа енглеског бродарства.

U najvećoj utakmici naoružaпја Који је svet ikad poznavao, obim njegov ostao je nepoznat, tako da se o njemu može samo nagađati. Mnoge procene naoružanja namerric ga potcenjuju ili precenjuju, već prema tome treba li. ukazivanjem па nedovolino naoružanie opravdati пјегоуо · роvećanje ili precenjivanjem snaga umiriti javno mišljenje u

Jedno interesantno пирогеđenje петаског 1 engleskog vazduhoplovstva

een n ranama naranai