Народно благостање

Страна 266

sliti:da se Slovenija može veštački ograditi od ostalih delova države bez štetnih posledica po njenu privredu. Ekonomski zakoni svuda jednako deluju pa i tu. Ali dok se još može razumeti da predsednik jedne opštine pogreši, nerazumljivo · je da viša samoupravna vlast, u ovom slučaju banska uprava, ' donese jednu protivustavnu odredbu koja je očito uperena protiv hrvatskih trgovaca sviniama. Pre nje ovi su mogli da prodaju svoje svinje na slovenačkom tržištu žive, što je skopčano sa manjim troškovima i rizikom. Posle nje oni mogu svoju robu da prodaju samo zaklanu i cčišćenu. Time je njihova konkurentska sposobnost smanjena zbog troškova klanja i drugih koji su s tim u vezi. | Mi se nećemo začuditi, ako se bojkot hrvatskih trgovaca odrazi i na drugim granama slovenačke privrede, jer ko seje vetar, žanje buru. Samo smatramo da nadležna državna Vlast ne sme ravnodušno da posmatra ove stvari. CC ——— — — —— — _ VisBemITaj Qy30opDa y Скопљу за 1938 показује да полет није равномерно захватио све гране привреде у Јужној Србији. Целокупан број чланова износио је 31.563 за 1.959 више него 1937, али је пораст забележен само код 8 грана а пад код 20. Највећи пораст · је био код индустрије дувана за 3.624, затим код општин“-ских послова за 344, индустрије одеће и чишћења за 44, електр. централа за 39, приватних саобр. предузећа за 36 · итд. Опао је број чланова у текстилној индустрији од 961 ~ на 719, шумско-пиланској од 935 на 379, угоститељској гра| ни од 1.403 на 1.216, грађења железница и путева од 3.875 на 3.166 итд. Карактеристична је за Оузор у Скопљу и за - привреду Јужне Србије зависност од 3 гране: дуванске, грађевне и грађења железница и путева, дакле у крајњој линији од државе. То показује да се приватни сектор спо-

Утицај полета 1988 напривреду Јужне Србије

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр,.17

ро развија. Опадање броја запослених највеће је било баш у њему. :

Пошто на територији скопског Оузора нема великих индустријских предузећа, већим бројем стално запослених радника и намештеника, флуктуација чланова је врло велика. Лане је било толико пријава и одјава да је сваки члан скоро десет пута био уписан и исписан. Разлика у броју чланова између појединих месеци је огромна. Између ја нуара и јула износила је 14.412,

Последица таквог карактера привреде је ниска просечна надница — најнижа у држави. 1937 је износила 16,65 дин. а лане се попела на 18,08 благодарећи примени Уредбе о минималним надницама. Њено кретање зависи од коњунктуре грађевинске индустрије, пошто су радници те гране релативно најбоље плаћени. Број радника дуванске индустрије, иако њих има највише, не може релативно У толикој мери утицати на просечну надницу, пошто већину радника сачињава женска радна снага која је слабије плаћена.

Због тако ниских надница скопски Оузор редовно завршава сваку годину са дефицитом. Лане је он износио 628.190 дин. и спада у најмање. Од 1934, када је дефицит износио 27 мил. он је сваке године мањи, што је резултат полаганог побољшања привредних прилика које. се одражава у повећању чланова Оузора и просечне наднице. Доприноси су износили 19,6 мил. дин. за 2 мил. више него 1987. Заједно са каматама сума прихода је била 12,9 мил. или по члану 409,20 дин. према 11,1 мил. или 374,76 дин. 1937. Расходи су износили 14,2 мил. дин. према 19,5 мил. 1937 или по члану 452,68 дин. према 423,38 1937. Од тога отпада 312,34 дин. на хранарину, лекове и друге трошкове лечења оболелих чланова, 92,17 дин. на управне трошкове и 48,17 остале издатке.

e ==

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА

ПОЉОПРИВРЕДА

— У Министарству пољопривреде одржана је конференција по питању уновчавања наше вуне. Г, д-р Николић, директор Завода за испитивање вуне изнео је у свом реферату да у земљи има преко 10 мил. оваца од којих се добија 15 мил. кг. непране вуне. На тржиште дође око 4 мил. а остало прераде одгајивачи. Пошто то није довољно за покриће потреба домаће индустрије, годишње се увезе преко 4 мил, кг. која је због свог квалитета јевтинија од ваше. Цене наше вуне нису повољне за одгајивање и оне „су узрок зашто се не повећава производња вуне код вас. Слична ситуација је била и у другим европским земљама, -које су утврдиле цене домаће вуне и обавезале индустрију да је купују по њима али су јој тражиле заштиту да може издржати страну конкуренцију. На крају дискусије решено је да се изабере одбор у који ће ући претставници Инспекције земаљске одбране, Министарства финансија, трговине и индустрије и пољопривреде, Народне банке, Савеза текстилних индустријалаца, пољопривредних комора и Главног задружног савеза. Одбор ће ускоро одредити цене вуне и водиће надзор над њима,

— Удружење садилаца дувана у Прилепу на годишњој скупштини тражило је, међу осталим, да се овогодишња берба дувана откупи по цени за 50%о већој од оне утврђене у објави и за исти проценат да се повећа цена за дуван у 1940. Процену треба да врши комисија састав" љена од претставника Монопола и садилаца и да се број струкова за срез прилепски повећа за 60 мил. на 300 мил.

-—- Banuska uprava Savske banovine propisala je paušalne uloge za osiguranie protiv grada u 1939/40 i to 5 din. po katastarskom jutru oranice i 100 din. vinograda.

ИНДУСТРИЈА

— Савез металне индустрије Краљевине Југославије одржао је десету јубиларну скупштину. У резолуцији Савез моли владу да у заједници са претставницима привреде организује установу која ће стварати и проводити план свих државних набавки. Сматра да би непосредним уступањем набавки домаћој индустрији без оферталних лицитација држава добила робу по повољнијој цени него данас. Ради планског развоја металне индустрије требало би установити сталан одбор у који би ушли представници заинтресованих ресора и индустрије. Да се у будуће не оснивају ни проширују државна ни самоуправна предузећа за израду оних предмета које израђује индустрија. Да се заведе контрола увоза свих артикала који се производе у држави и да метална индустрија буде заступљена у Институту земаљске одбране, Националном комитету за нормализацију и у Тарифном одбору при Министарству саобраћаја. | — Svetska proizvodnja električne struje iznosila je 1938 485 milijardi kw sati prema 8310 milijardi 1937. Od toga otpada 85% na S.A.D., 10% na Nemačku 8% na Sov. Rusiju. U vezi sa porastom mpro:zvodnje električne industrije DoVećala se znatno produkcija mašina, aparata, alata i Žice.

— U Beogradu je osnovano akcionarsko društvo »Sig-