Народно благостање

Страва 264

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр, 17

u odgcvarajućoj srazmeri reduciraju zasadjenu površinu. Ovaj predlog naišao je na oštru kritiku i nema izgleda da bi mogao da bude prihvaćen. To se vidi i po tome što je Ministar polioprivrede, svakako u punoj saglasnosti sa pretsednikom Ruzveltom, objavio ncvi program. Po njemu likvidacija stokova izvršiće se razmenom pšenice i pamuka za kaučuk i kalaj, a eventualno i za druge sirovine koje S. A. D. uvoze. Ova trampa vršila bi se između S. A. D. s jedne i Engleske, ·Holandije i Belgije s druge strane. Razmenjeni artikli služili '·bi uglavnom kao gvozdena rezerva i upotrebljavali bi se postepeno za pokrivanje tekućih potreba. Tako bi se izbeglo nepovolino dejstvo ovako jedne velike transakcije na svetsku trgovinu odnosno poremećaj u cenama do koga bi moglo da dođe bilo zbog povlačenja tražnje bilo zbog nedostatka ponude. Trampa bi dakle obuhvatila suvišne rezerve i sastojala bi se u tome što bi komercijalni stokovi iednim delom bili pretvoreni u gvozdene zalihe. Restrikcije u proizvodnji odnosno izvozu trampom obuhvaćenih artikala ostale bi i dalje na snazi. |

Izvoz budućih viškova pšenice i pamuka imao bi se уг:šiti subvencionisaniem, a visina premije odredjivala bi se tako da budu pokriveni proizvodni troškovi i omogućen takav rentablitet koji ne bi podstrekavao proizvodjače na povećaVanje proizvodnje. Sledstveno, ako bi ovi i posle toga povećavali proizvodnju celokupni rizik snosili bi sami.

Отказом трговинског споразума Енглеској, ИМндија је ушла у нарочиту фазу своје привредне политике према иностранству. Отказан је Oтавски. споразум, дакле онај којим је Енглеска пристала да у интересу размене с империјалним земљама жртвује своју спољну трговину с осталим. Индија је отказала споразум зато што је хтела да се ослободи свих стега које је он наметао њеном привредном развоју. Мако је и тај отказ праћен акцијом бојкота стране робе (свараџ), то више "није бојкот у оном смислу као кад се бојкотовала со, дакле кад је борба имала више политички карактер, Свараџ "је постао средство популаризирања извесне привредне по-литике, њезина идеолошка мотивација. И зато је тешко дати такве концесије индиској индустрији којима би она мокла бити потпуно задовољна. Зато је пропао предлог "новог трговинског споразума у Доњем индиском дому, а прошао У Горњем.

Свараџ је данас постао синоним за сузбијање оног значаја који је Енглеска имала у привреди Индије до сада. Да он не укључује и изолацију према другим земљама показује се на интересу који влада за склапање трговинског споразума са Немачком. Мако је размена између ових земаља доста велика (1938 немачки увоз из Индије изнео је 141,9 мил. марака, а извоз 106,5 мил.) оне нису имале трговинског споразума, Савез индијских трговинских комора предложио је у јесен 1988 да Немачка купи 100.000 бала намука више него до тада, и да их плати у машинама. Ова иницијатива може се разумети, кад је с једне странс Индију мучио проблем извоза памука, нарочито после ограничавања јапанских куповина, а с друге стране, још у августу 1938 израђен је и прихваћен план индустријализације земље, чиме се указала велика потреба за увозом машина. Велики део немачког увоза из Индије долазио је прекс Енглеске, дакле није био могућ клиринг, и да је обим размене био ипак тако велик, може се објаснити потребом немачког тржишта за индиским производима. Уговор би омогућио бољу функцију клиринга, а у томе се у Индији гледа као на један елеменат ослобађања од енглеског тржишта. А да се и с немачке стране приписује трговини с Ин-

"Отимање о индиско тржиште дијом велик значај види се по том, што је д-р Шахт узео на себе мисију да сондира терен за један немачко-индиски трговински споразум, и то у моменту кад је забачен споразум енглеских и немачких индустријалаца о ограничењу конкуренције и кад је трговински споразум Индије и Ен глеске наишао на толике тешкоће.

Kanada je odlučila da napusti sistem državne intervencije na tržištu pšenice na bazi minimalnih cena i da ubuduće proizvodjače pšenice pomaže na drugi nač:n.

Od izvozničkih zemalja Kanada je prva prihvatila režim intervencije i to na iaj način što ie iz državnog budžeta dala podršku Pulu koji je mislio da će stokiraniem izvoznog viška i ograničenom ponudom zadržati padanje cena. Ta politika pretrpela je totalno bankrotstvo. Posle toga država je počela neposredno da interveniše na bazi minimalne cene. Od 1934 do polovine prošle god:ne, pošto su slobodne cene u vrlo kratkim periodima bile ispod minimalne, intervencija je bila ograničena. Sem toga, pošto su u istom periodu zalihe u svetu padale, kupliena pšen:ca prodavana je i brzo i bez većih gubitaka. Ove godine medjutim državna intervencija, garantujući minimalnu cenu od 80 centi za bušel franko utovar Port William, morala je da prihvati celokupni tržišni višak koji iznosi oko 280 mil. bušela (760.00 vag.) prema žetvi od 950.000 vag. Prema dosadanjem razvitku svetske cene prosečna vrednost kanadske pšenice biće oko 60 centi što znači da će država morati da nadoplati najmanje 20 centi po bušelu odnosno za celokupnu količinu oko 56 mil. dolara (3 milijarde dinara). A ako se izvozni višak ne bi mogao unovčiti u tekućoj kampanji, onda bi gubitak bio veći, jer se troškovi magacinaže i kamate ne bi mogli da pokriju iz prodaje za domaću potrebu koja se vrši po minimalnoj ceni. I to je ono što je navelo kanadsku vladu da napusti sistem intervencije na bazi minimalnih cena. Prema dosadanijim rezultatima unovčavania izgleda da će Kanada u narednu kampanju preпен zalihu od majmanje 300.000 vagona.

Sistem minimalnih cena i stokirania vlada je oglas:la katastrofalnim za državne finansije i nesocijalnim. Kritika ovoga sistema iznela je sledeće argumente: 1) od minimalnih cena koje obezbedjuju dobar rentabilitet imali su najviše koristi veliki farmeri, dok malim farmerima, čiji ie utrošak minimalan, nije bilo pomognuto; 2) održavanie relativno visokih cena favoriziralo je proizvodnju i na lošijim хеп Шта па štetu kvaliteta; 3) državna kasa u ovome sistemu nikada nije znala veličinu žrtve i stalno je izložena opasnosti poremećaja budžetske ravnoteže.

Novi sistem koji će biti uveden za iduću kampaniu роčivaće na pomaganiju proizvodjača pšenice, ali tako da u пјој proporcionalno učestvuju svi farmeri i da ta pomoć ne služi širenju proizvodnje. Polazeći sa sociialnog stanovišta pomoć će se smanjivati sa veličinom površine zasejane pšenice. Iz ekonomskih razloga nastojaće se da se favorizira kvalitet na račun kvantiteta. A sa finansiiskog gledišta država će znati unapred, sa kolikom sumom mora da računa.

Tri milijarde dinara doplatila Kanada na: ovogodišnju pšenicu

неашинишеитиитенитиниишишииа Криза 1929-33 показала је колико је тежак положај АРргентине због њене привредне структуре. Пад цена пољопривредних производа ко: ји сачињавају 959 извоза и тешкоће да се они уновче на светском тржишту довели су до врло тешких поремећаја у привреди и јавним финансијама. То је натерало владу да покуша да смањи зависност земље од светског тржи-

Напори Аргентине око индустријализације