Народно благостање

6. мај 1939.

Iz Uredništva

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 275

рогелаљ ћ — 1 рошаеао пола и

L KARAKTERISTIKA NAŠE FINANSISKE LITERATURE

Naš sistem državnih prihoda je pastorče naše stručne književnosti. O državno-privrednim prihodima njje se gotovo ništa pisalo, a o fiskalnim vrlo malo i to ne sa gledišta nauke o finansijama, već Onog interesa pojedinih grupa poreskih obveznika. Hipertrofi|a ргоfesionalne organizacije kod nas, izazvana korporativnim duhom našeg vremena u celom svetu, a pojačana našim nesrećnim zakonom o radnjama, učinila je da se i linansiska pitanja, kao i sva ostala privredna, posmatraju najviše s gledišta posebnog, odnosno grupnog interesa. Tako se finansiska literatura pretvorila u arenu strasne borbe između posebnih interesa, borbu sa težnjom da se s jednih leđa skine finansiski teret i svali na druga bez ikakvih daljih obzira.

Celokupni naš poreski sistem, kako sviju fiskalnih dažbina zajedno, tako i pojedinih većih grupa za sebe, nije bio predmet nikakve studije o slupanju na snagu zakona o neposrednim porezima — 0 kome bi se i bez ogromnih docnijih izmena i dopuna — imalo vrlo mnogo da kaže.

Tek su se ove godine pojavili prvi pokušaji te vrste. U to ubrajamo jedno predavanje koje je pre kratkog vremena održano u Ljubljani (Dr. VI. Murko:

»O retormi zakona o neposrednim porezima«) i nekoliko članaka u zagrebačkim listovima. ·

Nauka o finansijama mora doći do reči u našoj finansiskoj literaturi, ne za to Što nli tako želimo, već što će život to sobom doneti. Sa posebnim interesima porezi se mogu gurati kao iutbal s jednih na druge, ali se sistem. može samo da pokvari a celina se ne može sagledati; međutim, interes celine je jedini kriterijum, koji ne trpi otpor. Odgovornost za ovo gluho doba u našoj linansiskoj literaturi pada jednim delom i na sam politički režim. Međutim, i on je u previranju. Najjači udar pretrpeće rešenjem hrvatskog pitanja. Ali će i naša finansiska zgrada sa te strane pretrpeti jak udar. Ma kako da se reši hrvatsko pitanje, na našem

finansijskom sistemu mora to rešenje jako da odjekne,

kako na delu rashoda tako i na onom prihoda.

I nama bi se moglo da prebaci nesrazmera u podeli našeg prostora između finansija i ostalih privrednih pitanja na štetu prvih. Mi bismo taj prekor mogli da prevalimo na drugog, mnogo bolje no što se prevaljuie i najopkretnija poreza. Da je do nas stajalo, drugoјабје bi izgledala sadržina desetogodišnjeg »Narodnog

Blagostanja«.

IU. POREZMIK KAO GLAVNI JUNAK POZORIŠNOG KOMADA

Kod svih poreza kao i kod svakog zakona uopšte postoje dve odvojene oblasti koje se i odvojeno proučavaju: jedna je sam zakon, a druga |e praksa — пјеgova primena. Poznata je stvar da se praksa može da odvoji od zakona u toj meri da dođe u sukob, ako ne sa njegovim slovom, ono svakako s njegovim duhom. Izvišilac zakona |e činovnik. On je nezavisan ili zavisan. Da je zavisan i da u svom radu mora da sluša instrtikcije starijih i onda kad se on ne slaže s njihovim shvatanjem zakona — po sebi se razume. Ali ni nezavisan činovnik nije nezavisan od imponderablija, od činilaca koji utiču na mase silom ili idejnim putem. Ono 510 se najviše prebacuje francuskoi demokratiji, to je uticaj izvršne vlasti na sudije — protivno ustavu 1 пасеlima demokratije. Uticaj javnog mišljenja se smatra saglasnim sa načelima demokratije, ali Je to u stvari zavisnost sudova na Štetu zakona.

U administraciji finansiski činovnici su nezavisni u primeni zakona kao i sudovi; ali nisu nezavisni u svom položaju i preko ovoga oni podležu uticajima. Uostalom, u poslednje vreme se opaža u nekim zemljama utica| javnog mišljenja i na administrativne dižavne organe. Toga ima kod nas. Danas se ne primaju svi građani podjednako kod državnih ureda. Socijalno,

koje već duže vremena ara po kulturnom životu naroda, uselijko se.1 u državnu administraciju. Danas kod nas

kućevlasnik se smatra za socijalnog parazita, a kirajdžija-za socijalno interesaninog. |

“Koliko može finansijski činovnik da iziđe iz svoje zakonom propisane uloge, u najboljoj nameri, pod Dri-

tiskom javnog mišljenja ili pogrešno shvaćenog patti-

otizma, pokazaće nam sledeći primer. Francuska je klasična zemlja poreskih uticaja zahvaliujući rđavom funkciomiranju poreskog aparata.

Profesor i bivši Ministar finansija Žermen- Marteh tvrdio je pre nekoliko godina, da se u Francuskoj utaji poreze godišnje 8 milijardi franaka. Kada bi se ove utaje mogle suzbiti, govorio je on, ne bi bilo deficita, ne bi bila kolebljiva valuta i ne bi bilo krize. Ta stalna povika na poreske utaje nije ostala bez uticaja ni na poreske činovnike. Kod nekih se pojavio takođe revolt protiv te pojave, koja se odigrava oko njih samih i poneki su se osetili pozvani da i sami suzbijaju to zlo. Jedan tako revoltirani šef poreske uprave u provinciji poslužio je za glavnoga junaka jednog pozorišnog komada, koji smo pre nekoliko godina gledali u Parizu, a koji nosi naslov »Škola za poreske obveznike«. Da izložimo kratko njegovu sadržinu.

Šel poreske uprave pritisnuo je jednog poreskog obveznika i dovodi ga do očajanja svojim pretpostavkama o njegovom bogastvu, koje su u stvari neosnovane. Očajan, poreski obveznik potraži jednog dana svog prijatelja, zeta dotičnog šefa poreske uprave. Nije mu bilo teško da mu dokaže da njegov tast nema prava i da je po sredi. jedan fiskalni sadizam. Zet, skoro svršeni pravnik, inače čovek širokih pogleda, obećao je svome prijatelju da će učiniti sve što može da ga spase od te aveti. Otvara diskusiju sa svojim tastom. Tuče tasta u glavu obarajući njegova tvrđenja jedno za drugim. Zbijen u tesnac tast uzvikuje :

»Kad polovina poreskih obveznika u zemlji plaća manje no što bi trebalo, onda druga polovina mora da plaća više no što bi trebalo, inače, pitam te, kako ćemo da uravnotežimo budžet?«.

Zet zanemeo od zaprepašćenja. Kad je došao k sebi, očitao je tastu bukvicu o tome šta je njegova dužnost. »Uravnoteženje državnog budžeta je dužnost samo ministra finansi|a, govorio |e on, — tako piše u