Народно благостање

Страна 276

zakonu. Poreski činovnik u službi nezna uopšte да роstoji državni budžet, on ne zna kako se pribiraju prihodi iz kojih prima beriva niti ima ma kakve veze sa budžetom prihoda, a i da ne govorimo o onome rashoda. On ne prihoduje za državu, već samo izvršuje Zakon koji se slučaino zove Zakon o neposrednim рогеzima. Poreski činovnik gazi zakon kad vrši razrez poreza sa željom da uravnoteži državni budžet, kao što bi to činio ministar finansija, kad bi izvršio ma i jedan poreski razrez i dostavio ga nadležnoj poreskoj vlasti. Država |e jedna velika organizacija u kojoj svaki građanin ima pravo da se brine za zajednicu pa i činovnik, ali van svoje službe. Jer ako bi činovnici imali da određuju koliki će biti ukupan državni prihod, a ne poreska snaga naroda, onda bi oni dobili u ruke svu vlast u zemlji. Oni bi mogli da obore svaku vladu, potcenjujući poreske obveznike i smanjujući time državne prihode, a oni to mogu da rade iz političkih razloga.

»Poreska snaga poreskog obveznika je stvar organa koji razrezuju porez. Za poreznika ne postoje bogati i siromašniji poreski obveznici, jer je poreska snaga samo jedna cifra za njega i ništa drugo. Poreski činovnik može da ima svoje gledište po pitanju uravnoteženja budžeta, ali ga ne može da sprovodi. On ima da vrši zakon,

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 18

a ne sme da ispravlja neispravnosti zakonske, već u пајgorem slučaju o tome da napiše referat. Jer ako on počne da korigira zakon iz milosrđa, on će to sutra da radi i iz drugih razloga, a time nije više izvršna vlast već postaje zakonodavcem. Rđave zakone može da popravi samo zakonodavac, a ne činovnici koji izvršuju zakone. Uostalom, veći se haos ne može ni da zamisli, nego kad bi se dopustilo činovnicima da korigiraju zakon, jer bi se pojavilo možda toliko raznih gledišta na zakon koliko ima činovnika«.

»To najbolje ilustruje ovaj konkretan slučai o kome govorimo. Turio si sebi u glavu da čovek ima više no što ima. Dabome da on ima još nešto prihoda sem onoga što ti hoćeš da mu uzmeš. Ali to je onaj prihod na koji ti po zakonu nemaš pravo. To više nije primena zakona, to je, oprosti, razbojništvo, protiv-pravan rad. Pojedinac može da praktikuje sve poroke, može da bude razbojnik, pijanica, ucenjivač itd., ali država ne. Država je najveće moralno biće, ona deli pravdu, ona je nosilac pravičnosti. I onda kad država uzima mnogo od poreskih obveznika i ona mora da očuva karakter pravde i pravičnosti«.

U vezi s ovim člankom sleduje drugi pod naslovom: »Priroda poreske obaveze«.

Из уредништва

> јновији оодолтк међунеродног моне-

ктејрног рат:

Радио је саопштио 18 пр. м. познату одлуку Министарства финансија да се у будуће забрани увоз југословенских новчаница и у комадима од 100 дин. за износе преко 500 дин. Непрописно увезене новчанице одузеће се увознику и одобрити му на рачуну „везаних“ динара. На крају тог саопштења радио даје савет грађанима, да лицима, која им шаљу из иностранства у писму југословенске новчанице, саопште горњу одлуку и замоле их да им у будуће шаљу само у здравој валути, као што су фунте стерлинга, холандске форинте, швајцарски франци итд.“)

Ми смо своједобно писали о овој мери — кад је био забрањен увоз крупнијих новчаница од 100 дин., ставши на гледиште, да формално ова мера претставља употпуњење режима девизних рестрикција и контроле плаћања преко границе; али да се од ње не може ништа очекивати, да она мора бити неефикасна. Као доказ за то навели смо чињеницу да од постанка Југославије, с малим прекидом, постоји забрана извоза динарских новчаница, па их ипак има у великим износима на европском тржишту, а то значи да држава није у стању да удејствује забрану извоза новчаница, те следствено ништа боље неће бити ни са забраном увоза. Том смо приликом истакли да нема земље која би била у стању да спречи циркулацију новчаница преко границе. То премаша средства којима располаже држава. Пооштрењем ове мере, међутим, изгледа да се сматра код меродавних фактора, да кретање југословенске динарске новчанице преко граница, претставља један од узрока лабилности наше националне валуте и да се нада да се тим пооштрењем тај узрок може да ослаби. Због тога се враћамо на то питање.

#) Овај савет неће нико послушати из простог разлога што се у иностранству могу наше новчанице набавити по много повољнијем курсу, него кад се оне мењају У земљи за страну валуту.

Пре краткога времена у једном космополитском друштву, У једном великом финансијском центру западне Европе, после исцрпеног дневног реда (ради чега су се учесници били састали) поведена је реч о тешкоћама при међународним путовањима и о методама, којима се свет помаже против тих туристичко-прохибитивних мера. Дошла је реч и на шверц. Један од присутних, почасни конзул, који путује дипломатским пасошем, рече, како је шверц много опасна работа. „Једног дана, рекао је даље, заборавио сам свој дипломатски пасош и наишао на немачку границу с обичним пасошем. Настао је преглед путника. Толико могу да Вам кажем, да је преглед извршен тако мунициозно и толико стручно, да је апсолутно немогуће пренети ни десет марака", На то је одговорио трећи присутни, са седиштем у једном финансијском центру Швајцарске: „у Швајцарској је забрањена трговина немачким новчаницама, али је она ипак један од најуноснијих мењачких послова за наше банке. Ја сам се, вели, распитивао о томе ко купује те новчанице; купују их у главном лица која путују у Немачку. Али нико не купује велике износе; сваки „шверцер" је снабдевен легалним платежним средствима, и уз то помало шверцује". Он је даље указивао на један напис у енглеском „Економисту“, по коме се немачке власти држе веома либерално према енглеским матрозима, кад се искрцавају у немачка пристаништа; не прегледају их и ако знају да сваки има по неколико десетина марака, које са највећим задовољством троше у дотичним местима, а које су купили у Лондону врло јевтино, пошто тих новчаница има доста на лондонском тржишту.

Један натурализован Холандез, родом из Беча, дао је још интересантнији прилог питању шверца новчаница. „Један део мојих рођака у Аустрији", продужио је оњ „Пао је у сиротињу, тако да их ја помажем. У почетку сам то чинио чеком; али од како је пала немачка новчаница на Уа своје вредности, ја сам почео да им шаљем у обич-