Народно благостање

6. мај 1939

statistici u pogledu procenjivanja izvoznog viška pšenice. Ko-

liko je nama poznato, takve zamerke niko nije činio agrarnoi

statistici, jer iole upućeni u problem znaju da takve procene agrarna statistika ne vrši. izvozni višak nije rezultat isključivo proizvodnje; on je funkciia čitavog niza faktora koji stalno menjaju potrošniu pa sledstveno i izvozni višak, a koji delom izlaze iz oblasti agrarne statistike, a delom ne mogu uopšte da se utvrde statistički.

U takve procene agrarna statistika ne može da se

upušta niti to ko od nje traži. A ono što se traži od agrarne statistike, to je da nam podaike o proizvodnji da što tačnije. A to se može postići ako se prouče metodi rada u drugim zemljama i primeni onaj koji pruža najviše garancije za tačnost. Isto tako njena je dužnost da nam pruži i ostale statističke elemente neophodne za orijentaciju u pogledu unutrašnje potrešnie kako kod proizvođača tako i u gradovima.

оваа Међу индустриским земљама Привредне тешкоће Белгија има изузетан поло-

Белгије жај на светском тржишту. Она је одвише малена да би могла да одржава своју коњунктуру на унутрашњем тржишту, а по структури своје привреде не може као остале балтичке земље да се задовољи углавном с енглеским и немачким, него мора да тражи извоз у што већи број земаља. У том погледу она много потсећа на бившу Чехословачку. Осим железа и угља она нема других сировина, него их мора увозити, па је зате необично велика осетљивост њезине индустрије на

"промене цена. Политичка криза у свету и опдање светске

трговине морали су се зато јаче одразити на Белгији, чиме се може објаснити и нарочито дуга владина криза. | Белгиска индустриска производња после 1937 пала је више него у ма којој другој земљи, зато што се цене нису могле да спусте онолико ниско колико би одговарало ситуацији на светском тржишту. Мако су оне падале кроз 16 месеца, наднице су остале непромењене, тако да је читав терет погоршања имала да поднесе индустрија. Због тога је велик број предузећа морао да ограничи производњу. Такав развој довео је и државне финансије у тешку ситуацију. Јер влада није смела да повисује порез, да не ои тако повећала трошкове производње, а опадањем производње почели су да пресушују и дотадашњи извори прихода. Буџетски дефицит попеће се ове године на 27; милијарде франака и мора се покрити зајмом, а ако не буде обновљен зајам код швајцарских и холандских банака који доспева у јуну о. г., биће потребно још 750 милиона. Ситуација се под крај 1938 почела нагло да погоршава због пада фунте, јер је белгиска роба била неспособна за конкуренцију пред јевтинијом енглеском. Извесно време сматрало се да Белгија неће моћи издржати, него да ће извршити девалвацију франка и приступити блоку стерлинга, јер би тада аутоматски, појевтињењем фунте појевтинио

ти франак. Али против овакве политике наводили су се ра-

злози државног кредита. Белгија је присиљена да тражи кредит у иностранству, а изгубиће га чим се поколеба валута. Изгледа да је овај последњи разлог претегао, јер је законом о овлашћењима датим влади предвиђено да се

"ечува стабилност валуте. Одобрене су мере које је влада

предвидела да се постигне равнотежа у буџету, а с друге стране техничка позиција франка сматра се толико снажном да валути моментано не прети никаква опасност. И трговински биланс је повољнији, јер се 1938 пасива смањила на 14 милијарде, према 2,3 млд. 1987, а по развоју трговине за прва три месеца 1938 пасива није већа него у

"истом периоду“ прошле године. "Овај релативно повољни тр-

говински биланс допринео је много враћању капитала из

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

- Страна 279

иностранства, после маја 1988, када је побегло било 4 0ј> млд. франака. Иако је после фебруара ове године поново побегло око 4 милијарде, сада је подлога већа него после маја 1938. По изјави министра финансија влада има намеру да своје финансиске потребе подмири у земљи. Али како је после бекства капитала смањена ликвидност банака, влада сматра да мора, као и француска, да га разним Нера придобије да се врати.

Jednim od dekreta, kojima pokušava da oživi privredu, francuska vlada rešila je da olakša industrijalcima iz inostranstva da podignu preduzeća u Francuskoi. Kao što зе u obrazloženiu kaže, na taj način treba povećati ratni potencijal zemlje, a u miru ekspanziju francuske privrede. Interesantno je, kako se dalje kaže, da :се vlada nastojati da privuče industrijalce iz onih zemalja koje su znale da »na račun Francuske« bolje iskoriste strani kapital, pa često i francuski.

Formalno ni do sada u Francuskoj niije postojala nikakva zabrana u pogledu investicija stranog kapitala. Ali u toku depresije došlo je i u njoj do izvesnog pokreta protiv stranaca, koji nikako nije bio uzeo one razmere kao kod nas, ali u vezi s kojim su bila donesena izvesna naređenja u роgledu boravka i prijavljivanja stranaca, kao i u pogledu 2žaposlenia. Međutim, jedna od bitnih pretpostavki za slobodno kretanje kapitala je sloboda koju može da uživa njegov sopstvenik, pa ako samo posumnia da bi mogao biti šikaniran, neće se odlučiti na posao koji ga veže na godine u stranoj zemlji. Osetilo se tako da se pokret protiv stranaca štetno odrazio ı na strani kapital. Ako se preko «сва moglo prelažiti dok nije zbog naoružanja bilo potrebno podići produktivnu snagu zemlje, nije se smelo ostati kod toga u novoj situaciji. Drži se da je glavni cilj dekreta da se zainteresuju za investicije američke avionske kompanije. Ali po uputstvu koje je dato specijalnom telu vidi se da će doseljavanje stranog kapitala biti dopušteno i u svim granama, i preporučeno mu je da dozvole i informacije daje što brže.

Francuska poziva strami kapital

lako u Francuskoi ovim dekretom nije izvršen nikakav prevrat u shvatanju i praksi, jer je sloboda za strani kapital i strance ostala gotovo neokrnjena, ipak je on lep dokaz protiv onih kod nas, koji su borbu protiv stranog kapitala pretstavili kao akt nacionalnog spasa. Dolaze momenti, kao što je kriza, kada je kod nezaposlene domaće industrije ı radnika lako naći argumente i protiv stranog kapitala i stranaca. Ali koliko ie pogrešno prihvatiti to neprijatelistvo prema stranom kapitalu pokazuje se tek onda kad zemlja bude stavljena pred velike zahteve, kojima ne može da udovolji snagom sopstvenog kapitala. Francuska je jedna od najbogatijih zemalia kapitalom, ali to bogatstvo je relativno

.1 pokazalo se nedovoljno u sadašnjoj situaciji, tako da ie

trebalo apelovati na strani kapital.

На неколико дана пред буџетску дебату у Енглеској објавио је Кинс у „ПМтез'-у чланак у коме је заступао гледиште да треба забранити извоз капитала, да би се тако осигурало довољно средстава за плаћање увоза сировина потребних наоружању. У дебати министар финансија, у писменом одговору на једно питање изразио је наду да ће капиталисти сами увидети да би било против националног интереса ако би они извозили капитал, кад је он толико потребан земљи за наоружање. Тај одговор примљен је као апел, па како је и раније, не доносећи формалну одлуку, влада апелом утицала на

Још један апел енглеске владе на капиталисте