Народно благостање

20, мај 1939.

ју uredništva

реза ке«а гадозћоу ет о0 оу о ОДрОке

Proglašenjem Protektorata nad Čehoslovačkom za nas |c stvoren nOV trgovinsko-politički problem, O kome će raspravljati medjudržavni iugoslovensko-nemački privredni odbor koji se sastaje u Kelnu 20 o. m. Na ovome sastanku raspravljaće se dve. stvari: O povećanju kontingenata našeg izvoza U prošireni Raih odnosno našeg uvoza iz njega, i o platnom prometu ua Vezi S kursom marke.

U prošloj godini naša trgovina sa Nemačkom i proširenim oblastima (na Prikarpatsku Rusiju u Slovačku otpadao je samo jedan deo našeg izvoza pšenice i kukuruza) izgledala |e ovako: |

TZ. M OZ ДУ 02 "Trgovinski

Mil, din. "/D ukup. Mil. din, O/o ukup. Bilans izvoza uvoza mil. din. Nemačka 118136. 350 1600 325 10969 Austrija 305,/7 6,0 3424 6,9 — 36,7 Čehoslovačka 398,3 7,9 9900 107 __ 131,7 Ukupno 29176. 49,9. 24904 500 28,1

Na osnovu trgovinskog ugovora i plana razmene dobara izmedju država Male Antante naša zemlja uživala je kod uvoza u Čehoslovačku tri vrste pogodnosti: preferencijalne kontingente (na pr. za 10.000 vagona pšenice, 8.000 vag. kukuruza itd.), prednosti u davanju uvoznih dozvola, (čime je omogućavan plasman izvesnim proizvodima ispred istoimenih proizvoda konkurentskih zemalja) i obične kontingente. Ove su povlastice za naš izvoz bile znatne. Njihova primena u buduće nije više moguća. Umesto toga mi ćemo dobiti veće kontingente s onim povlasticama koje naš izvoz uživa u Nemačkoj. Za izvesne artikle novi kontingenti morali bi obuhvatiti 100% našeg izvoza. To će biti naročito slučaj sa svinjama i stočarskim proizvodima. Takodje treba očekivati znatno povećavanje kontingenata za pšenicu i kukuruz. Prema poslednjem oktobarskom sporazumu naši kontingenti u Nemačkoj iznosili su: 10.000 vagona za pšenicu, 10.000 vagona za kukuruz i 10.000 vagona alternativno |. kukuruz ili pšenica. Nije isključeno da se sada traži povećanje kontingenata za pšenicu na 20-—30.000 vagona i za kukuruz na 15 — 20.000 уао. Znatnu ulogu igraće i kontingenti za voće, naročito sveže Šljive, suve šljive i jabuke za Које Nemačka pretstavlja najvažnije tržište. Pored artikala ishrane, sirovina i poluprerađevina, naročito rude i metali biće takodje predmet novih aranžmana u cil|u ромесапја пићоуог 1тмога. . |

Teorijski posmatrano, za povećanje našeg izvoza u prošireni Raih postoje velike mogućnosti. i) praksi medjutim iskorišćavanje tih mogućnosti zavisn» |e Dd numačkog uvoza u našu zemlju,,budući da iz *ih dve,. komponenata — izvoza i uvoza — rezultira i funkcionisanje platnog prometa.

Gornja statistika razmene dobara. sa proširenim područiem nemačkog Rajha pokazuje da se platni promet u prošloj godini ponova pogoršao. Kao što je poznato, koncem 1936 g., da bi se obezbedilo nesmetano funkcionisanje platnog prometa, pa prema tome i incdjusobne razmene dobara, uređeno je da se naš izVoOZ u Nemačku ravna prema nemačkom uvozu u naši! Zć-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 307

зептзтаскод

mlju uz odbitak izvesnog dela za smanjivanje klirinškog salda, plaćanje državnih nabavki 'Hd- „Cili nove konstrukcije platnog prometa bio je da se naš frg. bilans sa Nemačkom učini pasivnim za oko 300 mil. din. godišnje, da bi se time uklonio veliki. aktivni, klirinški saldo koji je najvećim delom bio posledica. razlike u platnim rokovima. U 1937 god. taj cili bio je postignut, јег je medjusobna razmena dobara u toj godini 2ZaVIšena pasivnim saldom za nas Od 337,1: ин. с. Кеzultati razmene dobara u 1938 g. znatno 5ц 5е рготоnili. Taj bilans ponova |e postao aktivan. Pasivni saldo

u prometu s Austrijom bio je neznatan da bi osetnije

umanjio našu aktivu u 'kliringu: sa, Nemačkom. “Fakvo stanje bilo je posledica velikog: povećanja izvoza u Nemačku, sa 1.361,3 na 1.813,6 mil. din. odnosno za preko 18%, dok se uvoz smanjio sa 1.694 па 1.618 mil: din. ili za 4,5%. Pri tome treba napomenuti da u 1938 nisu bili iskorišćeni svi kontingenti “koje smo imali u Nemačkoj. а |

Na taj način pitanje platnog: prometa ропоуа је došio u centar problema naše razmene dobara'sa Nemačkom. Ono će i ai sadanjim pregovorima igfati važnu ulogu. Pitanje je kakav će odnos u razmeni dobara postojati posle izvršenih teritorijalnih promena. Pasivnost bilansa sa bivšom Čehoslovačkom mogla bi se održati samo u slučaju da Protektorat održi Svoj iZvozni potencijal prema našoj zemlji, pošto su izgledi za smanjivanje uvoza iz naše zemlje mnogo manji. To naročito vredi napomenuti posle iskustva. sa. Austrijom čiji je uvoz u našu zemlju pao ·sa :538,4. mil..din» u 1937 a 3404 jul, u prošloj COdUMmI. | 0 0 7

A kad je reč o uređenju trgovinskih odnosa об21rom na prisajedinjenje Čehoslovačke Nemačkoi, treba polaziti od uslova pod kojima će se trgovina ubuduće razvijati, a ne od stanja do prisajedinjenja. U tom pogledu situacija |e suprotna ranijoj, kao što se moŽe zaključiti iz jednog obavešteni|a „Narodne“ banke izvoznicima, Čiji značaj izgleda nije zapažen, a o kome se naš pasivni trgovinski bilans prema.ČehosloVačkoj obrnuo u aktivni. 7: УУ вест руке

Ми зто за Сећочјомаскот 5410 ита рачуап КИrinški saldo. Ona je uvek imala više da nam proda, пеgo što je mogla da kupi od nas i zbog toga privredna Mala Antanta nije nikad bila snažno povezana. Prema Nemačkoj bili smo uvek u suprotnom položaju i, kao što pišemo u drugom članku ovog broja, Miu buduće nema izgleda da će se to promeniti. Jer, zbog velike zaposlenosti, potrošačka snaga Nemačke za naše agrarnč proizvode је пехазита, а unutrašnje potrebe za artiklima koje bismo mi uvozili-tolike suy„.da. Žyišenje porudžbina usporava. PyišajedinjenjemAAustujoz koja je takođe u kliringu s nama bila pasivna, postalo je još teže da se uravnoteži naš trgovinski bilans sa Nemačkom. A kao što je poznato u kliringu |e idealan odnos samo ako je bilans uravne{ežen, dok je pod liberaliz-

o

mom stanje povoljnije ukoliko je bilans aktivniji.

Sa stanovišta naše trgovine s Nemačkom, za nas ie moglo privredno prisajedinjenje Čehoslovačke, da bude veoma povoljno. Jer, ukoliko bi tendencije trgovine ostale nepromenjene, naš pasivni saldo sa Čehoslo-