Народно благостање

Страна 308

vačkom bio bi ubuduće kompenziran, ili bar smanjen, aktivnim saldom prema Nemačkoj. Međutim, stvari su se izmenile u pravcu koji nije povoljan za našu spoljnu trgovinu. Sudetska oblast, koja je najviše izvozila u Jugoslaviju odeliena je od Česko-moravskog protektorata. A Protektorat nije ekonomski, nego pravno došao pod Rajh. Nemačka je uzela Protektorat pod svoj trgovinski i carinsko-politički suverenitet, ona zaključuje za njega sporazume, ali sprovođenje sporazuma, dakle trgovina protektorata sa stranim zemljama je njegova stvar. Po tom i po monetarnoj samostalnosti, Profektorat živi privredno svojim životom. Mi imamo i nadalje, uprkos prisajedinjenju, dva kliringa, sa Nemačkom i Protektoratom, jedan u markama drugi u krunama. Da su ranije tendencije kliringa ostale nepromenjene, mogao bi se eventualno izravnati arbifražom naš aktivni bilans u markama, pasivnim u krunama.

Međutim, pošto je i prema Protektoratu naš bilans postao aktivan nema više te mogućnosti. Dok je naša nacionalna privreda klirinški kredit prema Nemačkoj mogla da snosi nešto lakše zato što je i sama uživala čehoslovački, sada se situacija menja nepovolino po nas, jer |e tendencija nemačkog i česko-moravskog kliringa da bude aktivan za nas, dakle da mi samo dajemo kredit. Naši izvoznici imali bi da slažu pored potraživanja u markama i nova u krunama i da čekaju na naplatu. Takva situacija i dovela je do tog da smo svoj izvoz u Nemačku morali da ograničimo našim uvozom iz Nemačke. Taj isti problem javlja se sada i u odnosu prema protektoratu. Mi moramo da na povećanje našeg izvoza gledamo kao nepovolinu pojavu i da ga ograničimo na naš uvoz iz Protektorata, a obrnuto je cilj trgovinske politike.

Pri ovakvim okolnostima, a pod režimom novih povećanih kontingenata našeg izvoza, nesmetano funkcionisanje platnog prometa moglo bi se obezbediti samo povećanjem našeg uvoza iz područja Rajha. Postoji istina i drugi način, smanjenje izvoza, ali taj izlaz

Из уредништва

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 20

izgleda nije poželjan. Naprotiv, imajući u vidu да pri sadanjem uredjenju platnog prometa takva mogućnost nastupa via facti, čim aktivni saldo u kliringu predje određenu granicu, pretpostavlja se da će prilikom sadanjih pregovora biti izvršene i veće promene u konstrukciji platnog prometa.

Prema dosadanjem sporazumu ne samo što je ukupan izvoz ı Nemačku bio maksimiran putem ograničenja u platnom prometu (odredjivanje našeg izvoza prema nemačkom uvozu u našu zemlju), nego je svakoj pojedinoj grupi artikala bio odredjen relativan plafon. Protokolom od oktobra meseca prošle godine participa– cija pojedinih grupa artikala u našem izvozu u Nemačku bila je ovako predvidjena: po 31% za biline i stočne proizvode, 29% za industrijske sirovine i 9% za drvo. Pored ovoga za dirigovani bilini i stočni sektor u slučaju da izvoz prekorači mogućnosti u platnom prometu, bili su predvidjeni specijalni konti do odredjenog iznosa, a pored svega toga i obaveza Narodne banke da radi održavanja stabilnog kursa marke izmedju 14,70 i 14,90 din. preuzme do osam miliona maraka. Medjutim nije prošlo ni nekoliko meseci, a biljni sektor bio je zagušen samo artiklima dirigovanog izvoza čime je bio doveden u pitanje izvoz slobodnih artikala. Specijalni konti oba sektora bili su vrlo brzo napunjeni, a isto tako i Narodna banka preuzela je 8 mil. mk. pa je zbog Кога prestalo držanje kursa marke koji je pao na 13.80 din. Usled toga platni promet je postao predmet žalbi i sa naše i sa nemačke strane. Izvoz bilinih proizvoda izvan dirigovanog sektora nailazio |e sve više na teškoće, a Nemci opet nisu mogli da dođu do ovih, inače potrebnih proizvoda. Rezervisani udeo u platnom prometu s obzirom na smanjeni uvoz iz Nemačke nije bio dovolian ni za vršenje izvoza dirigovanih bilinih proizvoda. Sem toga, sa nemačke strane čule su se i žalbe na smanjenje kursa marke. U »Der Neue Tag« od 12 maja stoji da bi »klirinški kurs marke od 14,50 do 14,60 din. sasvim odgovarao sadanjem medjunarodnom odnosu p»wariteta deviza«. |

RBeicRsmaanrla lk uar'SfP ee tare ке Епае

Послужили смо се немачком изреком за наслов овог чланка због тога што она савршено одговара. Тоне штампарске боје и вагони хартије потрошени су од стране наше дневне и стручне штампе по питању курса немачке марке. А и у немачкој јавности није остало питање незапажено и нерасправљано. Ми смо највише писали, нарочито у нашим берзанским извештајима. А у последњм нашем напису од пре месец и по дана ми смо констатовали контрадикције у службеним гледиштима Немаца и Југословена. Контрадикције видимо у тежњи Немаца да подигну курс марке и у оној Југословена, да је одрже што ниже. Да се кратко вратимо на то питање, пошто ће оно бити актуелно у Келну, у трећој трећини марта.

Стижу вести из Немачке по којима Немци намеравају да траже да се немачка марка подигне на 14.80 дин. на место 13.80 колики је данашњи курс. Ми смо тада писали, да је необјашњиво са гледишта чисто економског, зашто Немци траже да се повећа курс марке, кад то мора да има за последицу

појачање нашег извоза и отежавање њиховог извоза у Југославију. То нам је у толико мање разумљиво што с једне стране Немачка стоји на гледишту, које је Хитлер фрегнантно формулисао у пароли: извозити или умрети. И друго, због тога што је клиринг у главном био активан за Немце. Другим речима, немачки увоз у Југославију стално је храмао за њиховим извозом из Југославије. Логички закључак би био да би Немци требали да форсирају свој извоз у Југославију, а једно од моћних средстава је подешавање обрачунског курса валуте. Немци не треба да забораве колико је непроспаваних ноћи провела Управа наше Народне банке у данима кад се наш активни салдо у клирингу повећавао, — нека нам се допусти отрцани израз — на астрономску висину. Не треба да забораве ни то да су противници интензивне размене добара између Југославије и Немачке употребљавали тај велики салдо као аргумент за пропаганду. У последње време долази једна нова околност која намеће Немцима дужност да свим средствима

авина