Народно благостање

ги опште металне робе сваке врсте. Главница износи 1 милион дин. НЕ 5 |

- __ Дозволе за извоз кудеље до даљње одредбе деа"ваће искључиво Народна банка, без обзира да ли се кудеља извози у клириншке или неклириншке земље.

· _Према решењу Министарства трговине и индустрије „Призад' има да откупи све количине старог опиума и го или уз чврсту цену од 20 дин. по јединици морфина а ! килограму или уз накнадни обрачун по просечној цени уз -коју се буде на страни продала целокупна количина која де преузета на тај начин. 5 -

- — Под именом „Хемолабор' у Београду је основано акционарско друштво за извоз, прераду н трговину медицинским, научним, лабораторијским, техничким и сличним инструментима и апаратима. Фирма ће производити и козметичка средства, завојни материјал, дроге н друге хе- микалије. ;

HOBUAPCTBO

— Ofkako je nemačka Poštanska štedionica počela pri-

mati uloge na štednju, bro. izdatih knjižica stalno raste. Kra-

"ет aprila 1939 na području starog Raiha bilo je izdato 475.000 knjižica sa 52,7 mil. RM uloga. Dnevni prosečni priliv tednih uloga iznosi 719.000 RM.

— Nemačka nije priznala češko-slovačke dugove Francuskoj. Ukoliko Nemačka ostane pri svojoj odluci, francuska vlada odrediće penalne carine na nemačku robu koja se uvozi u Francusku.

— Američka i engleska osiguravajuća društva platila su lane na ime naknade štete 830 mil. funti (214.140 mil. din.). Uprava Liverpool and London and Globe Insurance Co. u svom izveštaju ističe znatan porast osigurania ргобу парада 12 уахдића.

- __ Литванска банка повисила је дисконтну стопу Од 5" на 7%. због тешког стања на тржишту капитала. У марту и априлу велики део депозита повучен је из банака. Ова мера треба да помогне њиховом враћању. Банке су већ почеле да проширују своје кредитне операције које су биле јако ограничене после окупације Мемела од стране Немачке.

— Амерички биланс плаћања према приближној процени био је 1938 активан. Главну позицију претставља велики вишак извоза над увозом, и који је износио 1193

"мал. дол. према 265 мил. 1937. Ово је највећи активни салдо у трговинском билансу за последњих 17 година. Овако велики вишак последица је, добрим делом, ограничења Увоза, што је утицало и на смањење плаћања С.А.Д. страним бродарским друштвима од 210 мил. 1937 на 128 мил. 1938. Приход од страних туриста остао је скоро непромењен (160 мил.), док су амерички туристи потрошили у иностранству 512 мил. према 563 мил. 1937. Новчане пошиљке исељеника фамилијама износиле су 150 мил. дол. за 20 мил. мање него 1937. Приходи од камата и дивиденда од капитала пласираног у иностранству пали су од 608 мил. на 478 мил. Иностранству је плаћено на име камата и.ди_виденди 903 мил. према 278 мил. Прилив страног дугорочног капитала износио је 124 мил. према 522 мил. 1987, крат_корочног 995 мил. према 354 мил. Злата је купљено у иностранству 1640 мил. долара према 1386 мил. сребра 224 мил. према 83 мил.

— Министарски савет је прописао Уредбу о повећању резервног фонда Поштанске штедионице који сада износи 100: мил. дин. на 250 мил. Повећање извршиће се дотацијама из чисте добити и из прихода вредности У које је уложен резервни фонд. -

— Управа Сузора недавно је одобрила исплату кре-

_ дита разним општинама У износу од 45 мил, дин. У исто

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 33!

време у принципу одобрено је 1441 мил. дин. кредита 01 штинама и бановинама.

__ Живностенска банка фузиониралза се са Чешком банком. Акције Чешке банке биће замењене за нове акције Живностенске банке 1 према !.

TRGOVINSKA POLITIKA

— U cilju povećanja. izvoza. na Levant preduzete su mere da se uspostavi redovna saobraćajna Veza sa njegovim tržištima. Misli se, da će se uređenjem. saobraćajne VeZe sa Levantom povećati naš dosadašnji izvoz Sa 90 mil, din. godišnje

na 200 mil. din., ier Imamo puno artikala koji se traže na

ovim tržištima, među naivažnijima su: stoka, stočni proizvodi,

· kukuruz, pasuli, seme od bundeva, stočna hrana, kačkavalj,

drvo, sanduci od drveta Za iužno voće, gradevinski materijal, razni tekstilni proizvodi, staklo, papir, limeno i emaljiranc posuđe, šljive i jabuke, duvan, razni produkti metalurgijskih produkata itd. Davanje premija za izvoz na tržišta Levanta vršiće se na taj način da svaki izvoznik ima da podnese Žavodu za unapređenje spoljne trgovine konkretan predlo za izvoz, na osnovu koga će se odrediti premija. Premije će зе davati za izvoz svih artikala ali one neće biti za sve artikle i sve relacije iste. 50t/» izvoza plaćaće se putem deviza, a ostatak na bazi Transfernog fonda.

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

— Vlada Novog Zelanda raspisala je unutrašnji zajam od 4,5 mil. funti. Kamata 4%, rok 15 ili 19 godina, kurs 96 ili 99 ali sa rokom od 9/» godina. Smatra se.da će zaiam biti lako upisan, pošto su uslovi povolini, naročito kamata, koja znači kraj politike jevtinog kredita. -

— Francuska je zakliučila u Holandiji zajam od 50 mil. funti. Biće izdati blagainički bonovi sa kamatom од 49 i rokom od tri meseca koji se će moći svaka tri meseca produžiti. Najkraći rok biće 1 godina a najduži 6 godina. Moći će se eskontovati kod Holandske banke. Zajam glasi na holandsku, Švajcarsku i američku valutu.

— У току 1939 год. доспева 3,5 милијарде франака краткорочних бонова француске државне благајне који су преузеле холандске банке. Француска влада успела је. да склопи принципијелан споразум са банкама да се те краткорочне обавезе претворе у средњерочне.

САОБРАЋАЈ

— Прошле године изграђено је у Немачкој трговачких бродова са тонажом од 500.000 према 400.000 1937. Целокупна тонажа немачке трговачке морнарице износи сада 4,3 мил. Бродоградилишта имају поруџбина за 964.000 т. поморских и 102.000 речних бродова. :

— У Новом Саду поведена је широка акција да се Дирекција државних жељезница, која је већ пресељена из Суботице у Београд, премести у Нови Сад и предлаже се да се и за јужне железнице образује потребна обласна дирекција у Нишу или Скопљу. –

— Отпочела је градња нове жељезничке пруге из-

међу Чрномеља и Врбовског. Пруга је дугачка 48 км. и ве-

заће Словенију преко сушачке пруге, непосредно са морем.

__ Енглески парламенат је изгласао закон према којем су бродовласници, пре него што продају своје бродове у Енглеској или иностранству дужни да их понуде мини старству трговине. За куповину тих бродова. одобрен, је

кредит од 2,1 мил. ф, шт,. Ови бродови имаће да служг

као „резерва у случају нужде". -

__ Услед све већих разлика у пословима и проширења послова реорганизоваће се министарство трговине и индустрије. У место досадашња три одељења оно ће имати