Народно благостање

Страна 332

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 21

у будуће шест, и то: Опште одељење, Одељење за унутра- ИЗ ПОСЛОВНОГ СВЕТА

шњу трговину, Одељење за инострану трговину и трго: винске споразуме, Одељење за индустрију и занатство, Одељење за банкарство и осигурање и Одељење за наставу. Нова Уредба о реорганизацији предвиђа и реорганизацију наше туристичке политике. У оквиру овог министарства основаће се самостална „Управа за туризам“. У циљу координирања целокупне политике министарства трговине и индустрије образоваће се стално веће начелника.

— Белгијске железнице су стално у дефициту од 1936. Привредна депресија 1938 појачала га је, тако да је целокупан губитак од 1936—1938 износио 680 мил. франака. Држава је овластила управу железница да повиси тарифе 1 јануара 1939, али према досадашњим резултатима и ова година ће се завршити са дефицитом. Управа је предузела мере да смањи расходе и тражи од државе да преузме исплату пензија оних службеника који су пензионисани још док су железнице биле у државним рукама. У случају да држава усвоји тај захтев управе и да се смање услуге железница које она врши бесплатно држави, дефицит би био уклоњен.

КОЊУНКТУРА

— U februaru 1939 bilo je kod Suzora osigurano 680.520 radnika i nameštenika, za 22.908 više nego u januaru, a za 28.075 više nego u fabruaru 1988. Najveći porast zaposlenih zabeležen je kod industrije duvana (za 6.694), zatim kod građenia prevoznih sredstava (za 3.841), građenja železnica, puteva i vodogradnja (za 3.380), opštinskih poslova (za 3.064), tekstilne indusfrije (za 3.056)- industrije hrane i pića (za 1.901), trgovine (za 1.764), privatnih saobrać. preduzeća (za 1.628), hemijske industrije (za 1.417) i industrije odeće i čišćenja (za 1.138). Najveći apsolutni porast zaposlenih imali su Ouzori u: Beogradu za 3.299, Nišu za 6.195 i Dubrovniku za 3.222, a pad: oni u Banjoj Luci za 2.550, Sarajevu za 2.145, Zagrebu za 505, Osijeku za 557 i Somboru za 408. Prosečna obezbeđena nadnica je iznosila 23,62 din., za 0,68 din. više nego u februaru 1938 a za 0,08 din. manje nego u januaru 19939.Ukupna zarada iznosila је 401,85 mil. din. prema 382,65 mil. u januaru (1938:374,17 mil. din.).

— У дискусији у парламенту Новог Зеланда, поводом захтева да се смање расходи, претседник владе је изјавио да влада не намерава да смањи број државних службеника ни издатке на јавне радове, јер би то штетно утицало на привреду. Исто тако неће дозволити да се снизе наднице. Она се бави мишљу да регулише увоз да би уравнотежила трговински биланс и да помогне развој лаке индустрије. o |J i

PATHA IIPHBPEJIA

— Engleska vlada rešila je da stvori rezervnih traktora i drugih poljoprivrednih mašina, koje će se upotrebiti za slučaj rata da bi se povećala proizvodnja sretstava za ishranu. Za to je određen kredit od 1,250.000. funti,

— Шведска влада је одобрила 70 мил. крува за стварање резерви за случај рата.

ПОЛОЖАЈ РАДНИКА

— U pilani »Slaveks« d. d. u Pakracu radnici su stuDili u štrajk, pošto im je istekao kolektivni ugovor a do sklapanja novog nije moglo doći.

— Југословенским сезонским радницима у Немачкој одобрено је да преко својих вођа групе пошаљу уштеђевине кући и то: путујући радници 40 РМ. готовине, а кућна послуга 35 РМ. месечно,

Зборови акционарских друштава

27 мај — Раве д. д. у Загребу (редован). — ТурмБешка — Милорад Матејић, тв. лакова д. д. у Новом Саду (редован). — Петровградска фабрика стројева, котлова и термотехничких направа а. д., Петровград (редован).

__ 30 мај — Босанска пољопривредна индустрија а. д., Брчко— Загреб (редован). — Пилот д. д. у Загребу (редован). — „Барцел' д. д., Суботица (редован). — Буковачка циглана д. д. у Загребу (редован).

81 мај — Пенкала творница д. д., Загреб (редован. Јосип Хертман и син д. д. у Загребу (редован). — Рис творница гумене робе д. д., Загреб—Стењевац (редован).

3 јуни — Привредна банка а.д. у Шапцу (редован). — „Тргошећер" д. д., Осијек (редован).

6 јуни — Пучка штедионица д. д. у Кутини (редован).

— „Елин“ д. д. у Загребу (редован). — Трговачко-обртна бавка д. д., Нови Сад (редован). 10 јуни — Загорска индустрија глинених производа

д. д., Загреб (редован.

13 јуни — Југословенско Батес д.д., Загреб (редован). Творница жесте и пјенице д. д. прије Максо Мајер, Загреб, упис чланова управног одбора г. г.: Михаловића Антуна, д-р Кунтарића Антуна, инг. Царнелутаса Амадеа, Михајловића Душана и инг. Виктора Куделку.

21 јуни — Бродарско а. д. „Оцеаниа: — Београд (редован).

22 јуни — А. д. „Летњиковац код Пожаревца (редован). — „Обнова“ а. д. Београд (редован).

25 јуни — Наталиначка штедионица у Наталинцима (редован).

Трговачки регистар

Индустрија месних производа д. д. у Запрешићу, упис промене чл. 5 друштвених правила. — Крапинска творница покућства и парна пилана д. д., Загреб, упис члана управног одбора г. Шен Вилка. — Домовинска индустрија млина JX. д. у Мнђији упис чланова управног одбора г:г.: Славка Говедића и Петра Милошевића. — Апатинска муњара д. д, Апатин, упис члана управног одбора г-ђе Увиршић Кате.

РАЗНО

— Za pretsednika Udruženja industrijalaca Vrbaske ђаnovine izabran je inž. Fedor Šlaimer, direktor društva »Elektrobosna« u Jaicu.

— Отпочела је градња немачког павиљона на сав градском сајмишту. Павиљон се гради на површини ол 2.600 м= и биће готов за јесенски сајам.

— За претседника новог Управног одбора осигуравајућег друштва „Росија-Фонсијер" изабран је Влада Илић, претседник београдске општине. Као нови чланови ушли су Дамњан Бранковић и инж. Тома Кнез. -

— Рудник „Рудна глава“ претвара се у акционарско друштво под именом „ Рудна глава а. д. са седиштем У Београду. Акционарски капитал износиће 2 мил. дин.

— На градњи путева у околини Хамбурга учествоваће око 4000 радника из Југославије.

—_У Сплиту је основано ново рударско друштво под именом „Опће рударско друштво с. о. ј. Сплит“ са главчицом од 2 мил. дин. _ 5

— У Министарству трговине и индустрије ради се за доношењу Уредбе о оснивању Института за проучавање привреде, о изменама и допунама закона о индустрији фурнира, о изменама и допунама Закона о заштити индустријске својине, као и о изменама и допунама Закона о заводу за унапређење спољне трговине.