Народно благостање

3. јуни 1939,

на 447.800 т. дневно. Потрошња угља у земљи је порасла због веће индустријске делатности. Због тога је извоз опао за 925,6/' према прошлој години. Појачана тражња још неких индустријских производа утицала је на смањење извоза. Оптицај новчаница се повећао од 9,543 мил Рм у марту на 10,740 мил. у априлу. Индекс цена на велико и индекс одржања живота не показују знатнијих промена.

САОБРАЋАЈ

—_ Техничко одељење Банске управе Дунавске бановине израдило је план за изградњу прве етапе нових путева. Изградња ове етапе трајала би пет година и финансирала би се великим инвестиционим зајмом од 230 мил. дин.

— У прошлој години је саграђено у свету — изузев СССР и Шпаније — 1119 трговачких бродова са 3,08 мил. т. носивости. Од тога релативно највећи део, 267 бродова са 1,03 мил, т., отпада на Велику Британију и Грчку. После њих је највећи број бродова саградила Немачка 193, затим Јапан 146, Холандија 142, САД. 105, Шведска 40, Данска 35 и Италија 13. Пораст бродова у 1938 г. према 1937 износи 129 а према 1936 43,2%. Ово је највећи пораст за последњих 7 година.

— Од 1 јуна успостављен је редован поштански и путнички ваздухопловни саобраћај између Београда и Цариграда преко Софије.

— Турска је наручила 58 локомотива за своје железнице у Енглеској. Енглеском Савезу фабрика локомотива који је ову поруџбину добио много је стало до ње јер Турска први пут после светског рата наручује локомотиве у Енглеској.

— Програм Поморске комисије Сједињених Америч= ких Држава предвиђа за ову годину градњу 66 великих модерних бродова. Од тих ће пароброд „Америка" бити највећи брод који је изграђен у САД.

— Надлежна власт у Енглеској дозволила је саобраБајном трусту и железничким друштвима да повисе путничку тарифу на пругама на подручју Лондона, укључујући ту и подземне железнице, за 50% од 11 јуна о. г. Приходи труста и друштава повећаће се због тога за 1,18 мил, фунти годишње. Курсеви акција железничких друштава после тог решења скочиле су на берзи за 2 поена.

РАТНА ПРИВРЕДА

— У последње време низ земаља предузеле су мере да створе резерве хране и сировина за случај рата. Тако је Шведска влада добила од парламента накнадни кредит од 79 мил. Кр. па ће укупно утрошити на стварање резерви 910 мил. Норвешка је за ту сврху одредила суму од 100 мил. Кр. Финска је и раније већ имала знатне залихе пшенице, ових дана је за то одредила 96 мил. марака. Данска је повећала увозне контингенте да би увозници имали у својим складиштима што веће количине хране и сировина. И друге земље стварају резерве, мада нема изгледа да ће бити непосредно угрожене ратом. Оне то чине јер се плаше да ће за време рата бити отежано снабдевање и јер очекују да ће за време рата моћи да те резерве продају са великим добитком.

— Америчка производња авиона за последње две године јако се повећала. 1937 је значила прекретницу. Тада је радило 92 предузећа (1935:79), са 24.003 радника (11.384). Вредност произведених авиона износила је 114 мил. долара (1985:45,2 мил.), 1938 150 мил., а 1989 рачуна се да ће порасти на 225 мил. Просечни трошкови једног саобраћајног авиона износили су 1937 8600 долара, војног 39.000. 1987 58% вредности произведених авиона отпало је на војне, 1938

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ.

Страна 347

64 ој. Извоз после 1985 је све већи. Од 14 мил. 1935, он се попео на 68 мил. 1938 или 45%/о вредности укупно произведених авиона. 1939 рачуна се да ће износити 125 мил. Најбољи купци су европске земље. У земљама Јужне Америке јака је немачка и талијанска конкуренција.

СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА

— Инвалиди који су раније откупили инвалиднину траже да се код враћања на инвалиднину укине порески цензус према којем само они имају на то право који су сиромашног стања, да се омогући да врате држави суму коју су од ње наиме откупнине примили па да се аутомат“ ски преведу на инвалиднину и да се укине обрачун по роковима. ПОЛОЖАЈ РАДНИКА

— između engleskih fabrika za preradu pamuka i njihovih radnika postignut je sporazum po pitanju plaćenog 20dišnjeg odmora. Dogodine radnici će imati pravo na nedelju dana odmora. Rashodi fabrika povećaće se zato za 600.000 lunti.

—_ Завршен је штрајк у бродској фабрици „Југометал“ који је трајао 15 дана. У покрету је учествовало око 60 радника који су добили повишицу 5—159/0.

— Пивара Бајлони је закључила колективни уговор са својим радницима. Наднице се повишују свима радницима за 10—15%/' према струци и квалификацијама. Сви радници имају да добију плаћен годишњи одмор од о до 7 дана, према дужини упослења у предузећу. Предузеће је прихватило предлог радника за избор радничких повереника. Уговор важи за годину дана. Сличан је уговор склопила и пивара „Ђорђе Вајферт“.

из ПОСЛОВНОГ СВЕТА

Зборови акционарских друштава

2 јуни. — Југославенско Дд. д. за плин и муњину у Осијеку (редоваа), — Покућанство а.д, Београд (редов.). а јуни. — Калорија а. д, Београд (ванредан).

5 јуни. — Метал, машина и алати а. Д, Београд (претходНи). 7 јуни. — Ланена индустрија д. Д, Осијек (редован).

10 јуни. — Југославенско Шел д. д., Загреб (редован). 11 јуни. — Хрватска штедионица а. Д» Подр. Слатина (редован).

15 јуни. — Хрватско рударско д. Д, У Загребу (редован). — Д. д. за промет ковинама, Зугмајер и Грубер у

Загребу (редован).

16 јуни. — Угровача рударско д. Д, Загреб (редован).

22 јуни. — Д. д. Вилхар на Сушаку (редован).

25 јуни. — Банка „Тамнава“ а. д, на Убу (редован).

26 јуни. — Рударско-топионичко а.д. „Рудар у Београду (редован). — Југословенско електрично а. д. БраунБовери у Београду (редован). — Шумадија а. д. фабр. трикотаже и рукавица, Београд (редован). — Г. Румпел, грађ. и трг. а. д: у Београду (редован), — Тесла а.д, Београд (редован).

27 јуни. — „Дитад' У Београду (редован).

28 јуни. — Топличка привредна банка у Прокупљу (редован). — Сокобањска банка а. д. у Соко Бањи (ред).

29 јуни. — Звечана. д. У Косовској Митровици (редован). — Српско а. д. угљена у Београду (редован). Југославенска Експрес агенција а. Д, Београд (редован). Београдска фабрика асфалта и катранских производ а. Д» Београд (редован). — „Конструктор" а, д, Београд (редо-