Народно благостање

3, јуни 1939.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 349

КОЊУНКТУРА

Ро zaključka ređakcije lista nije obiavlieno stanje Маrodne banke.

Београдска берза

Извештајна недеља од 26-У —4- У1-1939 EFEKTNO TRŽIŠTE

U berzanskom izveštaiu od prošle nedelje izneli smo svoie mišlienje, da je tehnička situacija našeg efektnog tržišta siaina i da postoie uslovi za dalii skok hartiia od vrednosti. Razvitak u izveštajnoj nedelji pokazao je ispravnost našeg gledišta. Uticaji spolia bili su minimalni. Ni u međunarodnoi ni u unutrašnioj politici nije bilo događaja, koji bi mogli da prouzrokuju znatnu promenu kurseva. Na našoj berzi ipak ie došlo do znatnog skoka. Iz donje tablice se vidi, da je najjače skočio kurs Ratne štete.

ом 267 830V 31-М 1-М1 21t/5/0 Ratna šteta 459.50 457.— 460.25 465.50 465.91 јаоју Ratna šteta, termin 45750 | —— 460.50 463.— 463.4% _Agrarci 1921 __ ____" _______-- | до. Агтатс 1934 60.— — = 6% _ Begluci 9875 8850 gd. 8995 9:50 бо Begluci, termin 5 | ___ | = 6% _ Dalmatinci 8715. 8650. 85675. 8709 „ 87.25 695). Walmabjici Кет ___ ___ __ ___ ____ 7% Investicioni U E | _____ 70 Stabilizacioni —— ______ “| 7% · ЗеПстап — __ ПАН i _ А 70, Bler — LE VT ORC 0300 даљ Bler — = = 102— 102.G%/o Šumski agrar 85.25 „85. 85—- 8475 85Narodna banka o ~ | __-_ Pab, sitni 212— 212.— _—— E EE Pab, srednii — == 215—— 216.50 Pab, krupni ____ BIL O IN |

45 Renta 1895 Loz Crvenog krsta Duvanski loz

Našim pažljivim čitaocima nile moglo izbeći ono, što smo u prošlom izveštaju rekli o uzrocima neočekivanog pada kurseva. Što jie Ratna šteta tada bila najosetnije pogođena, može se uzeti samo kao vanredna pojava. To je potvrdio i neočekivani jaki skok u izveštajinoi nedelji. Preokret ie nastupio prvog dana izveštaine nedelje, kada je posle zvona Ratna šteta bila neobično čvrsta. Posle Duhova Ratna šteta rađena je već po visokom kursu, i idućeg dana skočila je za čitavih 5 din., što već davno nije bio slučaj. I terminski kursevi su se znatno oporavili. Poslednia dva dana izveštaine nedelje termin je ispod promta. To pokazuje da je spremnost za realizaciju prilična, što bi moglo da dovede i do popuštania kursa u skoroj budućnosti. 6% agrarni papiri popravili su se paralelno sa Ratnom štetom, 6% Begluci skočili su za 1 din. na 89.50 din. i 6'/) Dalmafinci za 0.75 na 87.25 din. Dolarske obveznice bile su čvrste. 7%/o ı 8% Bler rađeni su po nešto višim kursevima nego prethodne nedelje. 7% Seligman vrlo retko se pojavliuje na berzi, u izveštajnoj nedelji bilo je samo tražnje po 100. 7% Stabilizacioni zaiam bio je takođe traХеп ро 101—102, аб se roba nije pojavila. Taj papir je u poslednje vreme potpuno. nestao sa tržišta. I on spada već

u red potpuno klasiranih papira. Dosta је živ bio posao u бој šumskom agraru. Ove obveznice ni u čemu se ne razlikuju od ostalih 6% agrarnih papira. Razlika u kursu je, međutim, znatna. Zasada taj papir još nije uveden, nema svoju publiku. Jedino veći rentabilitet u odnosu prema ostalim papirima može da probudi interes kapitalista za [ај рарт, tako da nije iskliučeno njegovo iziednačenje sa ostalim 60/о obveznicama. Od akcija rađene su samo опе Privilegovane agrarne banke po čvršćem kursu. Obrt se vidi iz donie tablice.

26-V—1-VI 19—25-V

u hili. din 21/-% Ratna šteta 1.452 1.270 2t/0% Ratna šteta, termin —— 936 4%0 Agrarci 1921 — 58

4% Астагс! 1934 30 7% Investicioni 20 57 6% _ Begluci 680 1.076 бу _ Рата пе 1.123 1.506 6% Šumski agrar 410 624 79 Bler 410 247 8% Bler 90 185 Narodna banka 4 75 Рађ 180 146 Ukupno 4.252 6.164

Ponuda ie bila skoro u svim papirima manja nego prethodne nedelie. Pretežni deo posla obavljen ie između Dprivatnika, a Državna hipotekarna banka sudelovala ie samo u manjoi meri. Niene kupovine su ograničene skoro iskliučivo na боје šumski agrar. Taj papir se radi u srazmerno VeElikim iznosima, što pokazuie da ga njegovi imaoci odmah posle primitka prodaju. To objašnjava delom i neograničeno niski kurs. Obrt u 6% agrarnim papirima nešto је manji nego što je bio u prethodnoj nedelji. Nešto veći obrt nego prethodne nedelje bio je u 7% Bleru. Pada u oči da ie Ratna šteta rađena u većem iznosu nego prethodne nedelje. To može biti i slučajno, ali nije isključena mogućnost da je nagli skok kursa delovao na povećanje ponude. I ta okolnost bi .mogla da nagovesti jačanje želje za realizacijom. Na zagrebačkom tržištu akcija rađeno je Trbovlie po 190.

Obračunski kurs dolara sa primom bio ie: 26-V: 44.1675; 30-V: 44.1675; 31-V: 44.1425; 1-VI: 44.1675.

Naši papiri na stranim berzama

Na pariskoi berzi skočili su i posleratni papiri Zajedno sa predratnim. Mi smo u prošlom broju nagovestiti, da je visoki rentabilitet sigurna podloga Za dalii oporavak kurseva, koji su bili sledeći.

26-V 20-М 49/б 1895 226.50 222.5% 1902 279.— 249.50 49 | 1906 228— 995. 41/29/у. 1909 267.— 257.50 4. 1910 246.— 257.41}-% 1911 285.— 280.59/0 1913 275.— 7% Stabilizacioni 398.— 351.50 5% Funding 119.— 117.—

DEVIZNO TRŽIŠTE Retko kada je vladala takva oskudica u slobodnim devizama i u klirinškim čekovima kao u izveštajnoj nedelji. Ponuda u slobodnim nije bila dosta da se pokriie ni onaj