Народно благостање

Страва 342 Пи

Из реченог излази да интервенциона цена пшенице у нашој земљи треба да резултира из компромиса три интереса: произвођачког, дефицитарних крајева, односно потрошачких слојева и буџетског. Утицај појединих интереса на утврђивање цене пшенице може да буде врло различит према исходу жетве и могућностима односно условима уновчења при извозу. Ако је жетва велика и коинцидира са добром жетвом у свету односно ниским ценама т. ј. изгледима за већу продају по светској цени, буџетски интерес постаје најважнији за висину интервенционе цене. За протекле четири кампање државне интервенције није употребљено ни пет пара из државног буџета. То се има захвалити повољним приликама на светској пијаци (у 1936/37 и 1987/38) и остварењу целокупног преференцијала као вишка прихода. Прилике могу бити знатно повољније при дефицитарној жетви у свету и доброј жетви у нашој земљи (случај 1936/37). Али исто тако не треба губити из вида ни чињеницу да се у нашој земљи готово по правилу смењују обилне, осредње и дефицитарне жетве. У случају дефицитарне жетве цену у нашој земљи одређује природа, јер житни режим није изграђен тако да утиче на висину цене уопште, већ само на држање доњег плафона.

Развитак усева до сада није био повољан, Читаво пролеће било је сушно. Велика топлота у другој половини марта и у априлу убрзо је исцрпела зимску влагу које, у недостатку снега, такође није било довољно. Услед таквих временских прилика биљка се знатно проредила и на многим местима остала је сувише кратка. Киша по: четком маја донекле је поправила стање убрзавши вегетацију. Али стално кишно и хладно време које је владало у другој половини маја нанело је нове штете. Због честих и јаких пљускова шшеница је на многим местима полегла, а поред тога хладно и магловито време било је врло погодно за појаву рђе, најопасније пшеничне штеточине. При таквом развитку временских прилика које су знатно погоршале стање усева изгледи за претстојећу жетву потпуно су неизвесни, Према томе, илузорно је за сада говорити и о ма каквој интервенционој цени.

= Kad je kod nas bilo aktuelno

pitanje da li ie seliak prezadužen ili nije, a od odgovora na to pitanje zavisilo je šta će se poduzeti za sanaciju tih dugova, mi smo stalno istical: da nema ni jednog momenta koji bi potvrđivao prezaduženost. Pa čak ni u slučaju da su seljački dugovi doista bili 7 milijardi, koliko je utvrdila anketa Privilegovane agrarne banke, Jer ako seljak može da plati godišnje državi, banovinama i opštinama oko 7 milijardi posrednog i neposrednog poreza, onda on može da podnese i dug od 7 milijardi za koji bi se samo utvrdio rok amortizacije i zaštita dala onima koima je stvarno potrebna.

Mi nikad nismo verovali u tačnost cifre od 7 milijardi seliačkog duga, i kao što se naši čitaoci sećaju mi smo, vršeći procenu po podacima do kojih smo došli u nedostatku službene statistike, tvrdili da seljački dugovi mogu da se kreću između 31/—4 milijarde dinara. Kod tog iznosa nije зе роgotovu moglo govoriti o prezaduženosti. Međutim, pošto je interes političara. zahtevao u to vreme da se brani teza o prezaduženosti, cifra od 7 milijardi primljena je sa zadovoljstvom u potvrdu teze i od nje је pošlo rešavanje zaduženja zemljoradnika.

Ako smo u to vreme ostali usamljeni i u svojoj proceni iznosa duga i po predlozima u pogledu razduženosti, danas dobijamo priznanje da smo imali pravo. Privilegovanoj agгагпој banci prijavljeni su dosada zemljoradnički. dugovi u

Žalosna satisfakcija

BAE БЕЛРЕННБЕИИНЕННГЕ ТЕ ЕНЕЛ.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 22

iznosu od 3.100,304.454 dinara, a dugova ima 776.475. Dakle ni polovina iznosa koji je utvrdila anketa. Od toga prijavljeno je centrali u Beogradu 407.173 duga u iznosu od 1.605 miliona, filiiali u Zagrebu 145.648 dugova u iznosu od 506 miliona, u Sarajevu 170.364 duga u iznosu od 397 miliona. Novčani zavodi su prijavili 461.418 dugova u iznosu od 1,966 miliona, a zadruge 315.057 dugova u iznosu od 1.134 miliona.

Od 3.100 miliona duga preuzeto je dosada 1.026 mil., a iz formalnih razloga vraćeno 219 mil., Za 27 meseci, do kraja 1938 naplaćeno je cd zemlioradnika 973 mil. a u toku same 1938 polovina od toga, 130 mil.

Da bi se odbranila teza o prezaduženosti nekritički je prihvaćeno da je seljački dug kod nas veći za 4 milijarde ili za 57% od stvarnog. Preterujući u dokazivanju da je položaj seljaka zbog duga očajan kao da se htelo opravdati što su oči ostale potpuno zatvorene za druge privredne redove u zemlji. Stradali su trgovci, ali ne tako nepopravljiivo kao naše privatno bankarstvo. Ne možemo da nađemo nikakvu satisfakciju u tome što smo imali pravo onda dok loš nije bila učinjena fatalna greška načinom na koji je izvršeno razduženje. Kako su drugi uslovi za konjunkturu bili povolini kod nas i u toku 1938, da nije bilo bolesnog bankarstva mi bi sigurnc imali mnogo jači polet i duže bi uživali njegove plodove.

Фискални приходи у нашем Развој фискалних прихода државном буџету претставља-

кроз дванаест година ју главни извор за финансирање државних потреба; у периоду 1926—27/1938—89 кретали су се између 8,459 и 6,190 мил. дин.

Године 1925/26 постигнут је приход од 8,366 мил. дин. Од тада па до 1928/29 приход је пао на 7.306 мил. дин. или за 12,4%. 1929 г. извршена је реформа непосредних пореза и повећање знатног броја посредних пореза, па је услед тога у 1929/30 остварен највећи приход од 8.459,7 мил, дин. Наредне две године; услед кризе, приход је понова пао на 6.190,3 мил. дин. или за 26,9/. У наредном периоду приход се систематски повећавао и за шест година т.ј. у 1988/39 достигао је 8.252,4 мил. дин. Према години најнижег прихода био је већи за 33%, а према години највећег мањи свега 2,590. Дакле, апсолутно приход још није достигао ниво пре кризе, а ако се посматра са гледишта куповне снаге динара, онда га је знатно превазишао. У релативном погледу, међутим, (у односу фискалног прихода према становништву и међусобном односу појединих категорија прихода) наступиле су много веће промене. У периоду 1925—26/1929—30 (према просечном броју становништва за односни период) просечно оптерећење фискалним приходима било је око 802 дин. Од тога је отпадало 602 дин. на државна и око 200 дин. на самоуправна оптерећења. У периоду депресије оптерећење по становнику било је пало на 650 дин. или за непуних 20%, а од 1983/34 оно се поново повећава. 1934—35/1988—39 државни фискус теретио је свакога становника са просечно 800 дин., дакле исто онолико као у периоду 1925—1980. Од тога централна државна управа убирала је 475 (према претходном периоду мање 22%, за рачун бановина наплаћивано је око 50 дин. а општинске дажбине износиле су око 275 дин. (87%/• више но у периоду 1925—30). У укупном збиру дакле релативно оптерећење фискалним (државним и самоуправним) дажбинама остало је исто. Промене у структури фискалног прихода, у релативном односу појединих категорија и група наговештавају померања у изворима односно у терећењу појединих пореских субјеката.

Учешће фискалних прихода у укупном државном приходу креће се око 67%«, Три четвртине фискалног при-

O II O