Народно благостање

Страва 344

centralna organizacija sa oblasnim jedinicama za rukovodjenije polioprivrednom proizvodniom i prometom agrarnih ргоizvoda. Preko ove organizacije sprovodi se mobilizacija Dpoljoprivrede; ona se stara za snabdevanje poljoprivrede svim potrebnim materijalom (radnom snagom, veštačkim djubrivima, mašinama, kreditom) i odgovorna je za povećavanje proizvodnje.

Zakon o mobilizaciji engleske poljoprivrede ima za cilj

da još u mirno doba pripremi bazu za povećanje proizvodnje

žitarica, a da do rata tu osnovu iskorišćava za povećanje Droizvodnje stočne hrane. Ovakav cilj proizilazi iz želje da se ne povrede interesi engleskih dominiona, u prvom redu Kanade i Australije. Povećanje proizvodnje stočne hrane pak, trgovinsko-politički ne bi moglo da bude štetno, jer ono ne bi u većoi meri umanjilo uvoz stočnih proizvoda koji su takodje obuhvaćeni planom za stokiranje.

Drugi problem — garantovanije većih cena proizvodjačima — koji je u akciji poljoprivrednika protivu vladine agrarne politike igrao glavnu ulogu, ostao je nerešen. Sada, u vreme sprovodjenja velikog plana naoružanja čiji se troškovi dobrim delom moraju pokrivati novim zaimovima, vlada smatra neoportunim povećavanje cena „agrarnih proizvoda, jer bi to izazvalo porast troškova života odnosno proizvodnih troškova i time oslabilo konkurentsku snagu engleskih proizvoda na svetskoi pijaci.

После закључења привредног споразума између Немачке и Румуније у виду петогоди-

индустрију у Мађарској шњег плана може се рећи да у земљама југоисточне Евро-

(У Е пе, због измењеног положаја

у светској трговини, претстоје далекосежне промене у њиховој привредној структури и трговинској политици. О тим променама већ се увелико расправља; оне су предмет детаљних студија о привредној структури европског југоистока и његовог положаја у светској привреди и међународној размени добара, односно, да се изразимо конкретније, положаја у европској привреди и размени добара у централној Европи. Питања се расправљају како са националног тако и са међународног гледишта с обзиром на испреплетеност економско-финансијских интереса појединих европских земаља у европском југоистоку. Ова дискусија у Мађарској добила је конкретну форму.

Основно питање гласи: индустријализација или реаграризација, односно: да ли ће убудуће бити могуће да се индустријализација врши досадашњим темпом или ће тај процес морати да буде заустављен у корист појачавања аграрне производње. За настављање процеса индустријализације Мађарска, поред све већег монополисања унутрашњег тржишта тј. смањивања увоза, требаће и спољне пијаце, а пре свега финансијска средства за инвестиције и за набавку сировина. Последње је од нарочите важности, јер сировине може да набавља на светској пијаци само за девизе, што значи да мађарски извоз за износ вредности сировина треба да буде упућен у земље изван клиринга. Међутим, постоји обрнута тенденција, тј. све већа оријентација извоза у клириншке земље. Како су клириншки партнери мађарске спољне трговине, који највише купују њене аграрне производе, високо развијене индустријске земље, то оне Мађарској свој увоз из ње плаћају готовим индустријским производима. Повећање извоза у клириншке земље има за последицу смањивање извоза на слободна тржишта, мањи прилив девиза, мање могућности за набавку сировина.

До 1929 године индустријализација: у Мађарској фи-

Извоз у неклириншке 3земље угрожава сопствену

нансирана је највећим делом увозом иностраног капитала“

__НАРОДНО_БЛАГОСТАЊЕ

| Бр, 22 који је, највећим делом, улазио у земљу преко банака, Када је избила криза прилив страног капитала био је пресечен. Тада се поставило и питање активирања трговинског биланса, а то се могло постићи једино ограничавањем увоза и убрзањем индустријализације, да би се што већи део потреба унутрашњег тржишта покривао у земљи. Тежиште финансирања индустријског развитка, у недостатку страног, морало је да буде пребачено на домаћи капитал. Овај се међутим није могао наћи на тржишту капитала, које је услед кризе било потпуно парализовано. Стога је остао једини извор, да се убрза процес формирања капитала у самој индустрији, односно да се у новој ситуацији карактерисаној кризом обезбеди рентабилитет. Развитак у томе правцу био је врло интензиван.

Ако индустријску производњу у Мађарској у 1929 обележимо са 100, 1985 г. била је она 111, 1936 г. 128, 1937 г. 137. У периоду 1929—1937 број упослених радника у фабричној производњи повећао се са 235.004 на 275.612 односно за 17%о, а бруто вредност производње са 2.86 на 2.89 милијарди пенга или 190, док је сума исплаћених надница пала са 351,9 на 312,7 мил. пенга односно за 11,4%. Учешће надница у бруто вредности производње у истом периоду смањило се са 12,2 на 10,79. Проширење индустријског капацитета у овом периоду вршено је брже но у времену до 1929. Нарочито се брзо развијала индустрија потрошних добара. Одржавањем одређеног односа између цена индустријских производа с једне и цена аграрних производа и надница с друге стране, капитал је формиран брже и то је омогућило да се финансирање индустријског развитка у томе периоду врши из властитих средстава. И ако је промет, због опадања куповне снаге, био доста смањен, повећана разлика између производних трошкова и цена обезбедила је потребна средства за даље инвестирање. Каквог је обима био индустријски развитак Мађарске довољно је истаћи да је у 1987 г. извоз машинске индустрије и металургије (електричне машине и апарати, гвоздени производи, машине и апарати) био на првом месту: 77,7 мил, пенга или 13,23%%, док је у истој години у мађарском извозу учествовала стока са 69,7 мил. пенга или 11,86, а пшеница са 62,2 мил. пенга или 10,58%.

Прошле године процес индустријализације је заустављен као. последица промена. у структури и правцима извоза односно уновчавање вишкова националне производње. Поред аграрних производа у мађарском извозу знатну улогу играју и готови индустријски производи. У. 1937 они су учествовали са 26,59“. Земље које увозе ове производе махом су у клириншком платном промету са Мађарском. Остале три четвртине мађарског извоза, који се састоји мањим делом из индустријских сировина, а највећим делом из аграрних производа, биљног и сточног порекла, после извршених промена у Средњој Европи, такође је већим делом упућен у клириншке земље. У мађарском увозу међутим скоро 70%/ отпада на сировине и полупрерађевине које се само делом могу да добију у клириншким земљама, док се остало мора набављати за девизе. Та могућност врло лако може да се смањи убудуће у колико се извоз све више буде оријентисао у клириншке земље. Толико више, јер повећавање извоза у клириншке земље може да се врши само под претпоставком истовременог повећавања увоза из односних земаља. Наступи ли моменат да увоз из · клириншких земаља форсира извоз у њих, што је врло лако могуће, не само што би процес индустријализације могао још више да буде погођен, него би могла да буде доведена у питање и садашња индустрија.

Што се тиче инвестиционих добара за индустријализацију, проблем је далеко лакши, јер се машине, апарати, оруђа и сл. и садашњем стању размене добара могу лако