Народно благостање

Страва 364

2 ши — Podgorička banka u Podgorici (redovan). 15 iuli — A. d. za eksploataciju šuma u Beogradu (redovan). Trgovački registar

»Iskra« d. d. u Zagrebu, upis članova upravnog odbora g-đe Lote Marićeva i g. Pliverića Josipa. — Lim d. d. u Zagrebu upis g-đe Lote Marićeva i g. d-r Pliverića Josipa. — »Popovača« d. d. u Zagrebu, upis firme sa glavnicom od 9 mil. din. i članova upravnog odbora g. Maršoina Alfonza, Pavlovića Dragutina, Doranžu Piera, Leberta Alberta, Mileтапда Žaka i ing. Sanše Gabriela. — Mustad d. d. u Karlovcu, upis promene čl. 5 društvenih pravila. — Nemačka pučka štedionica d. d. u Novoj Pazovi up%s članova upravnog odbora 22.: Најпћа Šnaidera i Adama Keka. — Štedionica Savske banovine u Zagrebu, upis člana upravnog odbora g. Brankovića Milana. — Helios a. d., Zagreb, upis članova upravnog одђога со.: d-r Aranicki Aleksandra, d-r Deaka Franje i ing. Martića Zvonimira. — Прогганја 4. а. и 24grebu, upis člana upravnog odbora g. d-r Dejana Despota. Jug. tekstilne tvornice Braća Holuner 4. 4, Zagreb, upis čana upravnog odbora g. d-ra Dragutina Katušića. Hinka Franka sinovi d. d. u Zagrebu, upis članova џоргаупос odbora g. d-r Branka Krnića, Metoda Bende i Erica Bona. »Šver« d. d., Zagreb, upis promene čl. 1 i4 društvenih pravila. — Konzum d. d, u Zagrebu, upis čanova upravnog odbora g.g.: d-r Vuković Fedora, Mažuranić-Janković Metoda i Ćurćić Zdenka. — Prva hrvatska štedionica u Zagrebu, upis novog 166 čl. društvenih pravila. — Zagrebačka dionička tvornica papira u Zagrebu, upis promene čl. 7 društvenih pravila. — Karbonum d. d. u Zagrebu, upis članova upravnog odbora g.g.: Srkulj Marcela, ing. Miletića Pavla, Rakavinu Antona, d-r Gregorića Danila, ing. Hristića Pavla i ing. Dimke Franca. — »Mez« jugosl. d. d., Zagreb, upis člana upravnog odbora g. d-r Vrbanića Milana. — Srpska privredna banka d. d. u Zagrebu, upis člana upravhog odbora g. Puđa Dimitrija. — A. B. C. trgovačko d. d. u Beogradu, upis člana upravnog odbora gp. Arona Alkalaja. — »Balkanska štedionica« a. d. u Beogradu, upis društva sa glavnicom od 1 mil. din. i članova upravnog odbora gg.: Živojina Nešića, d-r Stevaha Popovića, Indića Miodraga, d-r Bojanića Anta, d-r Tartagljia Emera, d-r Tomičića Jošku, Avseneka Ivana, d-r Vrhunca Vinka i Bauera Marka. — Cereal eksport a. d. u Beogradu, upis društva sa glavnicom 11 mil. din. i članova upravnog odbora gg.: Zala Georga, Gernanda Fridriha i Froma Alfreda.

___— O

__БАРОДНО_БЛАГОСТАЊЕ

Бр, 23

—А. 4. »Nebojša« u Beogradu, upis firme sa glavnicom od 5 mil. din. i članova upravnog odbora gg.: Tome Maksimovića, Bože Lukovića, Dragutina Price, Ace Pavlovića i Dragana Popovića. — Jugoslovensko Fiat d. d., Zagreb, upis članova upravnog odbora gg.: ing. Tadije Sondarmajera, d-r Mirka Talera i Karlo Eduardo Šmiht di Fridberg. — Slavonija d. d., Zagreb, upis promene čl. 6, 8, 14 i 39 društvenih pravila. Šidska štedionica u Šidu, upis članova upravnog odbora gg.: Borivoja Peršića ı Svetozara Prokića.

RAZNO . — Poplave su dosada nanele štete oko 100 mil. din. Najviše su pretrpele Dravska i Savska banovina gde šteta iznosi oko 70 mil. din, U Vrbaskoi banovini ona je procenjena na 1 mil. din., u Drinskoj oko 6 mil., u Moravskoi oko 3 mil. U Dunavsko banovini šteta se nije mogla do sada tačno pro= ceniti.

— Prema rezultatima popisa stanovništva izvršenog u januaru 1939 god. Sovjetska Rusija ima 170,5 mil. stanovnika prema 147 mil. u decembru 1926, za 15,9% više. Godišnji prirast iznosi oko 2 mil. Glavni gradovi su skoro udvostručili svoje stanovništvo: Moskva od 2 na 4 mil., Lenjingrad od 1,6 ти. па 3,1 mil.

— Boiivijanska vlada objavila je privredni program. Naivažnije tačke su: revizija celokupnog poreskog sistema, jedinstveno oporezivanje rudarskih proizvoda, redukcija državnog budžeta, garancije za plasiranje stranog kapitala, polačanje nacionalnog kapitala, nacionalizacila Banco Minero, osnivanie agrarne banke, podizanje silosa, pojačanje proizvodnje nafte i ruda, obavezno osiguranje za slučaj nesreće i starosti, gradnja jevtinih stanova, cesta i železnica.

— Немачки министар привреде наредио je na ce y случају продаје или давања у закуп неке занатске радње мора тражити за то одобрење надлежне власти. При томе се мора пазити, да ли је радња рентабилна и да ли би са становишта привреде било целисходније да се затвори, поготово, ако је досадашњи сопственик способан за рад.

— Прописан је Правилник о експлоатацији државног хотела у Јајцу и туристичких кућа у Језеру и Борцу. Према приликама они се експлоатишу као засебно државно предузеће по трговачким начелима по трговачким начелима. Радом предузећа руководи управни одбор са седиштем у Јајцу. Надзор врши Министар финансија.

—- G. Velimir Popović, še} Generalne direkcije Drž. hipotekarne banke, postavljen je za bančinog sekretara.

КОЊУНКТУРА

СТАЊЕ НАРОДНЕ БАНКЕ НА ДАН 31 МАЈА 1939 ГОД.

Стање Народне банке показује извесне промене, које не могу да се објасне. Сам оптицај новчаница је за мртву сезону у аграрној земљи врло велик. Оптицај новчаница за ултимо порастао је за 185 мил. на 7.298 мил. дин. Необичне су промене појединих позиција, које су проузроковале пораст оптицаја. То у првом реду важи за повећање девиза које не улазе у подлогу за 463 мил. дин. на 5245 мил. дин. Зна се да извозничких девиза нема довољно, да оне не могу да покрију ни 5%, тражње, Зна се и то да Народна банка даје увозницима за неопходна плаћања слободне девизе, па у последње време и клириншке марке. Под тим околностима је нејасно из којих извора Народна банка повећава свој девизни сток, Цела ствар постаје још нејаснија, ако се има у виду да је и разна актива — у ко: јој има доста девиза злата — у порасту и то са 10,6 мил.

на 2.106 мил. дин. Искоришћавање зајмова било је у извештајној недељи нешто веће. Зајмови по есконту повећали су се за 17 мил. дин. на 1.7448 мил. док су ломбардни, незнатно, за 700.000 дин. пали. Златна подлога као обично, показује мањи пораст, за 337.000 на 1.918 мил. дин., са 28,5» прима на 2.464,9 мил, дин.

Међу пасивним позицијама најјаче су се смањиле обавезе по виђењу, за 117 мил. на 1.624 мил. дин. што с обзиром на ултимо не би било много. Од појединих саставних позиција обавеза по виђењу изненађује јако смањење жиро рачуна за 279 мил. на 928 мил. дин. Насупрот смањењу ове позиције разни рачуни, који претстављају потраживања државних новчаних установа и привредних предузећа, повећали су се за 147 мил, дин, на 665,4 мил. дин. што је тим значајније јер долази после сталног пада те позиције од марта на овамо. Потраживање државе порасло је за 13.8 мил. на 80,7 мил. дин. Разна пасива смањи-