Народно благостање

Страна 378

се у Дравској бановини уведе обавезно осигурање против елементарних незгода; да се уведе бесплатно амбулантно лечење стоке, да се саграде силоси и у Словенији; да се забрани извоз цигле из пограничних крајева који су врло сиромашни у грађевинском материјалу; да се виноградарима за обнову винограда одобри бесплатан кредит, да се уведе и код сељака осигурање за случај болести и старости.

— У једном делу Шлезије (Немачка) који је био доскора под водом појавили су се читави ројеви отровних комараца који нападају стоку. Како немачка штампа пише убод ових комараца изазива тешко оболење, које често пута завршава смрћу.

· — Državna pomoć pojedinim privrednim granama u Engleskoi stalno se povećava. Prema podacima »The Economist«-a pomoć proizvođačima iečma i zobi iznosi godišnje 6,3 mil. funti sterlinga, šećerne repe 3 mil., bekona 425.000, mleka 492.000, klanicama 4,6 mil., civilnci avijaciji 2 mil., brodarskim društvima 2,7 mil. Osim toga određeno je 2 mil. Za kupovinu brodova, koji će služiti kao rezerva za slučai rata, 10 mil. za davanje jevtinih zajmova za gradnju novih brodova i 1,5 mil. za đuDrenie pustog zemljišta kole će se obrađivati za vreme rata.

— Otkup svilenih kokona u Đevđeliji i okolini daje vrlo slabe rezultate zbog niske otkupne cene. Ona je ove godine definitivno utvrđena na 14 din. Otkupna cena kokona u Mađarskoi je ove godine podignuta na 1,8 penga (oko 18 din.) prema 1,4 penga u prošloi godini. Donos je slab još i zbog toga što je davanje akonta utvrđeno na 8 din. po kilcgramu. Svilarske i poljoprivredne zadruge iz OvOF Kraja tražile su da akontacija iznosi 10 ili 12 din.

— Glavnom savezu hrvatskih privrednih zadruga u Zagrebu u toku 1938 godine pristupile su 53 zadruge a istupilo 10 zadruga i 13 fizičkih lica. Broi članova se prema tome povećao za 30 i to na 198 prema 168 u 1937. Porast ie najveći bio kod nabavliačko-prodainih zadruga (16). Njihov broji je lane iznosio 58. Promet ovoga Saveza 19938 iznosio je 2750 vagona poljoprivrednih proizvoda i sredstava za polioprivrednu proizvodnju u vrednosti od preko 66 mil. din. Broj kreditnih zadruga povećao se za 15 i to sa 45 u 1937 na 60. Istupila je jedna. Proizvodnih zadruga Savez ima 52. Niihov broji se lane povećao za 10 (istupilo 8, a pristupilo 18).

— U »Agrarnoj Misli« izišao je članak g. dr. Milorada Nedelikovića o građenju silosa, iz koga vadimo neke podatke. »Privilegovano akcionarsko društvo za silose« podićiće prema planu odobrenom od vlade 44 silosa i skladišta u ukupnoi vrednosti od 187,45 mil. dinara. Od toga broja 13 će biti voćni (5 kombinovanih sa žitnim), 6 će se podići u žitorodnim krajevima i služiće uglavnom izvozu. (Beograd, Pančevo, Petrovgrad, Vukovar i jedan na Tisi, verovatno u Starom Bečeju). Kapacitet ovih silosa biće oko 60.000 tona. U 20 mesta podići će se javna sabirna skladišta, prvenstveno za unutrašnje snabdevanje stanovništva hranom sa ukupnim kapacitetom od 46.000 t. (Mladenovac, Smed. Palanka, Kragujevac, Kruševac, Leskovac, Zaječar, Kumanovo, Nova Gradška, Đakovo, Veliko Gradište, Jagodina, Priština, Bihać, Našice, Slav. Požega, Bielovar, Bijeliina, Prilep, Niš, Kostainica). U pasivnim krajevima podićiće se 10 žitnih silosa. Kapacitet ovih biće oko 44.600 t. (Nikšić, Mostar, Priboi na Limu, Podgorica, Gospić, Prijedor, Goražde, Čapljina, Raška i Berane). Voćna skladišta izgradiće se u Brčkom, Skopliu, Užičkoi Požezi, Novom Sadu, Valjevu, Zagrebu, Mariboru, Liubliani, a još u pet mesta kombinovano sa žitnim silosima: Beogradu, Šapcu, Nišu, Goraždu, Priboju na Limu. Ukupna zapremina voćnih skladišta iznosiće 19.350 t.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр, 24

INDUSTRIJA

— Veliki nemački hemijski koncern I. G. Farbenindustrie uložio je lane u investicile 2830 mil. maraka (83.105 mil. din.). Učešća u drugim preduzećima lane su iznosila 84 mil. maraka. Na ime poreza je platio 125 mil. maraka.

— Савез текстилне индустрије пристао је да наше предионице могу увозити из Италије сировину без плаћања царине и скупног и луксузног пореза и употребити је за мешање са памуком до 25%. Ова концесија, с обзиром на клаузулу највећег повлашћења приме: ниће се аутоматски и на увоз синтетичке вуне из Не мачке.

— Производња бакарне руде у Бору прошле године повећала се за 14%/, према претпрошлој (са 650.000 т. на 740.000 т.), а ове године је још већа: Док је лане просечна месечна производња износила 61.666 т. ове године се по већала на 82.330 т. Производња сировог бакра у 1938 порасла је за 6,5/, према претпрошлој (са 39,410 т. на 41.992 т.). Производња електролитичког бакра која је уведена тек половином 1938 г. износила је 3.240 т, а ове година ол јануара до априла 3.617 T.

__ У току 1939 год. производња кокса у Италији повећаће се на 750.000 т, према 550.000. Италија у будуће неће више морати увозити кокс.

— У Немачкој су сада први пут објављени статистички подаци о целокупној производњи немачке индустрије. Индекс производње у 1938 год. износио је (1933 100), 205,1 односно 255,6 код производње продукционих сретстава а 145,1 код производње потрошних сретстава. Нето вредност производње 1986 износила је 314 милијарди марака, а 1938 396 милијарди. Од целокупне. немачке индустријске производње 1938 год. извезено је 10,4% према 114% у 1937 години.

— Производња електричне енергије у Енглеској У мају ове године повећала се на 2,06 милијарди јединица према 1,85 милијарди истог месеца 1938. За првих пет ме. сеци ове године она је износила 11,65 милијарди јединица према 10,34 милијарди у прошлој години.

—- Акција за сакупљање отпадака у Немачкој прошле године показала је одличне резултате. Сакупљено је 103.:000 т, крпа према 50.000 у 1933, 60.000 т. у 1934, и 92.000 у 1937. Прерадом тих крпа Немачка је подмирила 22,1% својих потреба у текстилним сировинама. – Употребљене хартије сакупљено је прошле године преко 1 милион тома, што значи да је скоро једна трећина годишње производње хартије враћена привреди у форми сировина. Укупна вредност сакупљеног старог материјала износи више од 600 мил, марака.

— На скорашњем конгресу немачких апотекара У Дрездену говорено је о производњи лекова из домаћих сировина. Констатовано је да је јако напредовала производња албумина (препарата из беланчевине) из сточног серума. Сировине за друге лекове набавиће се појачаном производњом домаћих лековитих биљки у близини великих градова и употребом синтетичких материја наместо страних животињских производа.

— Pod imenom »Jugoslovenski cement-eksport a. d.« u Splitu osnovaće se prodajni biro primorskih fabrika cementa.

— U Bratislavi je osnovan centralni ured za trgovinu koksom i ugliem u Slovačkoi.

— Proizvodnja zlata u Transvalu dostigla je u maju 1939 novi rekord od 1,084.000 unci (u aprilu 1,017.000, maju 1938 1,019.000). Cena je 148 šilinga po unci. Za 5 meseci ртоггуедепо је 5,19 mil. unci zlata prema 4,99 mil. unci u istom Dpeподи 1938,