Народно благостање

17. јуни 1939,

шефа лекара, на кога Краљица ставља одговорност за дефицит. Примена нове мере компромитовала би још више и социјално осигурање и лекаре у очима осигураника, јер би то имало за последицу смањење давања осигураницима. j

Предложена реформа услова колективног уговора лекара не решава проблем социјалног осигурања. Шта више, ако би ови услови били усвојени, социјално осигурање било би још даље од свога циља. А то ће бити случај све дотле док социјално осигурање. не постане аутономне TI, установа оних којима служи.

Ако се то неће онда поставити управника са великим пуномоћима и великом одговорношћу. Бирократија и лекари не могу ништа добро да ураде, јер је њихов интерес супротан ономе коме треба да служе. Ко служи пе може да господари. Merne ur Drema pisanju nekih naših listova »Jugoslovenski kurir« је morao doneti saopštenie, da se ovih dana osniva u Beogradu društvo pod imenom >»Adir« sa ciliem istraživanja rudnih polja i njihove eksploatacije itd. Istovremeno je saopštio da saznaje da će biti glavni akcionar ovog društva poznati nemački trast Il. G. Еатђешпдиз е. Pa nadovezuje komentar: »ne treba gubiti iz vida činjenicu da akcionari L. G. Farbenindustrie nisu samo Nemci. Jedan od velikih, možda od najvećih akcionara je današnji engleski ministar finansija Ser Džon Saimon, a pored njega još izvestan broj drugih uglednih ličnosti iz engleske privrede i politike. Prema tome osnivanje ovog novog rudarskog društva sa nemačkim kapitalom u Jugoslaviji ne treba posmatrati kroz prizmu čisto nemačkog kapitala, jer se jasno vidi da tu ima velikog interesa i engleski kapital«.

Šta sve znaiu neke naše novine

|____Oo" u ренина нЕтирЕ.

Na ova visoko interesantna saopštenja i otkrića nadovezuje »Jugoslovenski Loid« sledeći komentar: »Ova primedba (o stranim akcionarima) vrlo je karak-

teristična, jer zvuči kao neka isprika. A ova isprika se može samo protumačiti time da su u ovome poslu angažovani članovi nekih internacionalnih organizaciia (kac napr. rotara) koji svojim radom i ideologijom nisu baš osobito skloni saradnji s Nemačkom, već više naginju na anglosaksonsku stranu«.

Istina je da se osniva akcionarskc društvo sa ciglo 9 mil. din. glavnice, a sa ciljem da proučava nalaz negvozdenih ruda u Jugoslaviji. Neistina je, međutim, da će glavni akcionar ovog društva biti L. G. Farbenindustrie. Da počnemo sa konstatacijom činjenica: 1) među osnivačima se nalaze 6 jugoslovenskih i 4 nemačka podanika (jugoslovenski: Bajkić, Vesten, Pcduje, Tomljenović, Ulmanski i Đ. Ćurčin); 2) istina ie i to da glavnicu upisuju 55%/o Jugosloveni i 45% Nemci; 3) neistina je da i jednu jedinu akciju upisuje I. G. Farbenindustrije. Naprotiv, ovih 45% upisuje nemačko preduzeće Geselischaft zur Erschliessung von Nichteisenmetallen, čiji se funkcioneri nalaze kao osnivači;4) osnivačima je apsolutno nepoznato da li IL. G. Farbenindustrie ima jednu jedinu akciju ovog nemačkog društva, a poznata su im, međutim, tri vrlo velika akcionara, nemačka poduzeća, od kcijih nijedno nije Il. G. Farbenindustrie niti njegova afilijacija.

Za osnivače akcionarskog društva za istraživanje ruda, o kome je gore bilo reči, sasvim je irelevantno da li je tvrdenie o Englezima tačno. Ali za nas, kao za organ javnog mišlienja, nije svejedno. Mi ne znamo kako stoji stvar, ali ne verujemo da Englezi imaju akciie nemačkih poduzeća Ako ih imaju, nisu zavidnog položaja, pošto je u Nemačkoj

НАРОДНО РАИ ОСТАЊЕ

Страна 375

zabranjen svaki transfer dividende, te se dobit tih Engleza nagomilava na računima kod nemačkih banaka sa tako uskom mogućnošću upotrebe, da se može reći, da su ta potraživanja bez vrednosti. Isto je tako u početku Svetskog rata tVIđeno da ie tadanji ministar spolinih poslova u Londonu imao neke velike finansijske interese u Nemačkoj. Ali jedno je van svake sumnje: potpuno je umesna primedba »Jugoslovenskog Loida« da ovo znači kao neko izvinjenje zato 560 је пеmački kapital. Znači da »Jugoslovenski kurir« prima ovu kombinaciju sa stranim kapitalom zato što je engleski. Ta isprika ima utoliko manie značenje, što se zna da ie za akciju jednog nemačkog akcionarskog društva, bez obzira na to koji su njegovi glavni akcionari, merođavna politika Raiha. Međutim, ne znamo šta bi engleski akcionari mogli da učine kao manina u slučaju da nemačko-engleski interesi dođu u sukob.

Još је kolosalnije tvrđenie »Jugoslovenskog Гојда« да je to izvinjenie došlo zbog toga što su u ovome poslu angažovani članovi nekih međunarodnih organizacija, kao rotara, koji su protiv Nemačke, a za Englesku. Mi smo gore rekli da ovo izvinjenje može da znači samo to, da je nemački kapital nepoželian, a engleski poželian. Pitanje kakve političke simpatije imaju rotarijevci, nema nikakve veze sa ovim pitanjem. Niti to može poslužiti za neku ispriku. Jer ako je nemački kapital, a rotarijevci su i drugi na koje »Jugoslovenski Loid« misli, protivni Nemačkoj, onda se svakako ne bi mogli naći zajedno kao osnivači jednoga društva: ili rotarijevci ne bi s Nemcima ili Nemci s rotarijevcima. Tu nema isprike.

Da rezimiramo: društvo koje se osniva ima 55% domaćeg kapitala i 6 osnivača jugoslovenskih podanika. Među upisnicima akcija ne nalazi G. EFarbenindustrije, ŠtC OSNnivači mogu od sveg srca da zažale.

Читамо у новинама Aa he Краљевска влада одобрити ових дана оснивање привилегованог акционарског друштва за свиларство. Ми у ту вест не верујемо. Ми сматрамо да би то било сретство за прикривање многобројних одговорности, које постоје У вези са вођењем државног свиларства за 20 година.

Око нашег свиларства

(A OO"OU""=" cose u=q"rS ===" al

Наша је држава примила од Мађарске читаву једну мрежу свиларских подузећа, заједно са богатим дудовима и магацинима без једне паре дуга. Они који су за рачун државе управљали тим подузећем, успели су да га тако рећи упропасте, јер у истој белешци у којој се чини то саопштење, каже се „да је државна фабрика свиле у Новом Саду услед презадужености морала да обустави рад". Не могу се презадужена предузећа претварати у акционарско друштво; нити могу они који су дали новац на зајам примити акције у место дуга — и то би била једна врста прикривања пропалих потраживања. Надлежне власти неће чинити ништа по тој ствари пре но што не проуче извештај комисије која је пре неколико година радила У том подузећу и констатовала огромну неправилност. У тренутку када је то предузеће требало да ликвидира, успело се, да се добије нов капитал од финансијских установа и да се прошири у место да се обустави рад. Немогуће је радити ма шта по овим подузећима, док се не утврди ко је крив за губитак од неколико стотина милиона динара капитала на овоме послу, где предузеће не претставља ни 30 милиона динара. Нити се може правити акционарско друштво са супстанцом која је пропала и са

апором који је презадужен.