Народно благостање

Страна 376

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 24

»Radnička хазша« од 31-У1939 objavila je intesantne роdatke o kretanju broja članova kod Suzora po nadničnim razredima u 1988 godini. Oni su utoliko važniji, što ie kod Suzora osiguran najveći deo radnika i dobar dec nameštenika, pa nam mogu biti pretstava o stanju ostalih radnika i nameštenika osiguranih kod drugih blagajni (Merkur, Bratinska blagajna, Beogradska trg. omladina itd.). Polet u privredi u 1938 ne samo da je povećao broi zaposlenih nego je imao za posledicu porast članova Suzora u višim nadničnim razredima, naročito u XII sa nadnicom preko 48 dinara. 7

Početkom 1938 Suzor je imao 624.554 člana. Od toga je bilo u nižim razredima (od I do V) 215.582 a u višim (od VI do XII) 408.972. Do kraja 1988 broj članova je porastao za 16.772 na 641.326.. U svim nižim razredima on se smanjio, izuzevši I i II, u kojima je zabeležen neznatan porast, tako da je na najniže razrede otpalo 212.358, a na više 428.968, za 20.000 više nego početkom 1938, ti. više nego što iznosi celokupno povećanje članstva. Osim u VI u svim ostalim razredima članstvo se povećalo. U XII poras tiznosi oko 10.000 (sa 81.867 na 91.849).

Kretanje radnika bilo je lane živo. U toku godine bilo je 3,19 mil. prijava i 3,17 mil. odjava. Najveći broji prijava otpada na VIII nadnični razred (na 100 članova 668 prijava). Prosečno na 100 članova bilo je 447 prijava. Jaka poslovna delatnost pružila je radnicima priliku da češće puta promene mesto službe, da slabije plaćeno zamene boljim. Osim toga brojni tarifski pokreti učinili su da je veliki deo radnika povećao zaradu, a to se odrazilo na porastu članova u višim nadničnim razredima.

Nominalna nadnica radnika u 1988 se povećala

a ==KKo EEK KKKKKEKE=да Борба против алкохолизма није нова ствар. Од рада разних удружења па до прохибиције је низ разних ак: ција, које су предузимане у разним земљама било да се потрошња алкохола сведе на разумну меру, било да се сасвим укине.

И код нас се она већ одавно води и од стране државе и од приватних установа. Досадашњи резултати те акције не показују неки успех. Потрошња алкохола изгледа пре расте него што пада. Пошто код нас нема статистике о потрошњи, немогуће је изнети тачне податке.

Једна корисна мера против алкохолизма

За нас то овде за моменат није ни важно. Хоћемо да истакнемо једну меру донесену од Банске управе у Сарајеву коју треба поздравити. Ових дана дневна штам: па је донела вест да је у Зеници на тражење дирекције железаре забрањена продаја алкохола радницима у дане, када примају плату. Предвиђене су и казне за оне који би се огрешили о то наређење. Та мера најбоље показује колико је алкохолизам захватио радничке слојеве

Интересантно је да ју је прописала административна власт, док се у другим земљама за то доносе закони. Али без обзира на то, она се мора сматрати корисном и вероватно да ју је и Банска управа прописала на основу неког закона.

Шо [Па svetskom tržištu kapitala

S.A.D. su se pojavile kao poverilac tek posle rata. Ali rat je prouzrokovao ogromnu kon| centraciju kapitala u Sjedinjenim Državama, da su one bile sposobne da daju ogromne kredite na sve strane, tako da su do 1999 oni dostigli iznos od oko 8 milijardi dolara, Za razliku od starijih evropskih

Topljenje američkih potraživanja iz inostranstva

(та етен нв ан

poverilačkih zemalja, koje su decenijama izvozile kapital, plasirale ga u industriju više nego u državne zajmove (izuzetak čini Francuska), SAD su najveći deo svog izvezenog kapitala dale u obliku državnih zaimova. Samo na taj način mogli su se u kratkom vremenu plasirati veliki iznosi.

Bujica američkih kredita presahla je još pre 1999. Ali posle sloma došlo je do velikog povlačenja kapitala iz inostranstva, i taj proces nastavio se sve do sada, tako da su po poslednjem izveštaju ministarstva trgovine američki plasmani kapitala u inostranstvu pali na 8,6 milijardi dolara, a to je manje od polovine negdašnjeg iznosa. U tom pogledu ima sličnosti između američkih i francuskih investicija, jer su francuske bile kratkoročne i mobilisane su čim je izbila kriza. Naprotiv, američki kapital je mnogo jače vezan za zemlje u koje je izvezen, tako da se smanjio za !/s od pre rata do danas, sa 4 na 3,5 milijardi funti sterlinga.

Od 3,6 milijardi dolara 2,7 milijardi su zajmovi državama. Najveći deo kapitala plasiran je u američkim državama, 2,45 milijardi, a od toga 1,4 milijardi u Kanadi i 1 milijarda u Južnoj Argentini i Čileu oko 200 mil.

Opadanje američkih investicija u inostranstvu razlikuje se mnogo od opadanja engleskih i francuskih. Francuska potraživanja smanjena su naglim otkazom kratkoročnih plasmana, a engleska zato što se kapital ponešto vraća u zemlju, gde je poslednjih godina bila odlična konjunktura. Međutim, u S.A.D. glavni razlog smanjenju stranih plasmana je otkup obligacija od strane dužničkih zemalja. Kursevi stranih obligacija u Njujorku tako su niski da je za dužničke zemlje koristan posao da se otkupom po berzanskoj ceni liše velikog iznosa nominalnog duga. To naročito mnogo praktikuju južno-američke. Na taj način smanjena su severo-američka potraživanja za 1,22 mld dolara do kraja 1938, a to je daleko veći iznos nego što je amortizovano dospelog duga. Argentina je otkupila na taj način 40% duga, a ostale evropske zemlje 459%%.

Pod moratorijem nalazi se 39,6% svih obligacija, Tu nisu kanadske, koje pretstavljaju najsigurnija američka potraživanja, pa ako se one odbiju, onda je 59% obligacija pod moratorijem. Ali i uprkos tome prihod od kamata izneo je 1938 g. 119,6 mil. dolara, a to je 3,83% od američkog kapitala u inostranstvu.

Текстилна индустрија је Hajзначајнија грана пољске прерађивачке радиности. Настала пре светског рата у крајевима који су били саставни делови царске Русије и бивше Аустро-Угарске и према томе оријентисана на два разна тржишта, руско и аустријско, она је после рата морала да преброди низ тешкоћа да би се снашла у новој ситуацији. Највећи део предратног тржишта, које се протезало на исток до Сибирије, а на југ до Балкана, отпао је.

Преоријентација се морала вршити у два правца: према унутрашњем тржишту које тражи јевтине производе, пошто 60%/ становништва живи од пољопривреде и нема високе куповне способности и према западним земљама које примају артикле високог квалитета. Преоријентација је извршена кратко време после рата и сада је пољска текстилна индустрија у погледу квалитета способна за конкуренцију са енглеском и индустријама других земаља.

После кризе она се бори са тешкоћама око извоза и набавке сировина. Њен извоз памучних производа пао је од 1.490 т. 1929 на 406 т. 1936 а вунених од 3.475 т. на 1.162. Узрок томе је нагли развој текстилне индустрије у свету.

Тешкоће пољске текстилне индустрије

ееавиванеевеиттееиеве рвиритиниитиииеиевекисиение та.

„Садашња депресија је врло неповољно деловала на њу.

Извоз је опао по вредности за 36%%, а по количини за 34%.