Народно благостање

24. јуни 1939.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 399

тако да је вероватно и повећање понуде У скорој будућности. Врло мала је понуда и клириншких чекова на ческе круне. Њихов курс се повећао на 150.50. МИ у односу са Протекторатом порасло је наше клириншко потраживање, тако да је нејасно због чега је наступила оскудица У роби. Посао у грчким боновима био је жив и курс се кретао између 31.25 и 31.550. Слободне девизе готово се и не нуде. Оно мало што дође на тржиште није довољно да се покрије ни минимални део тражње. Народна банка је и даље давала из свог стока, тако да је покривено 10% тражње. Званични курсеви са слободног тржишта показују мањи скок француског франка, швајцарског франка, холандске форинте и белге, док је долар нешто попустио. Курсеви су били следећи:

(Стаб. =

IG-VL 98500 IO-VI 20-VI · 2 VJ 22-VI Слободно тржиште

Лондон 258 207,80 258 258 258 258 Париз 145,97 117,37 145,96 145,98 145,99 146,01 Њујорк 5.489,01 4.416,75 5.487,91 5.487,80 5.487,91 5.488,82 Женева 1.241,57 1.000 1,249,02 1.242,17 1.242,02 1.241,40 Амстердам 2.295,13 2.356 — 2.926,44 2.928,41 9,926,44 2.925,80 Брисел 036,76 75450 937,10 93721 987,10 937,08 Приватни клиринг Берлин 1480. 1750 1.430 1.430 1.440 1.430 Мадрид — и = = > = Грчки бонови 315 — 3150. 3125: = 31,25 Праг 150 — 150 150 150 150,50

Обрт је износио 36,9 мил. према 86 мил. дин. Обрт у клириншким маркама, као што смо већ навели, био је много мањи него претходне недеље; у слободним девизама износио је 16,2 мил, дин. незнатно мање него претходне недеље, када је био 16,6 мил. дин. Исплата Праг рађена је за 4 мил. према 16,2 мил. грчки бонови за 504.000 дин. према 601.000 дин. итд. Курсеви девиза у Цириху били су следећи: 31-XII-36 31-ХП-37 31-ХИ-38 14-М 91-М]

Лондон 27,37 21,62 20,63 20,77 20,772 Амстердам 238,80 240,60 240,84 —.— 235,62 Њујорк 435.14 432,50 448,— 448,25 443,625 Берлин —.— — 177,60 177,88 177,95 Париз 20,32), 14,68/» » 11,6220 11,7525 11,755 Брисел —.— —.— 74,70 75,85 75,45 Београд 10,— 10,— 10,— 10,— —

Курсеви у Цириху нису показали веће промене. Холандска форинта је чвршћа него што је била у претходној недељи.

Тржиште злата

Цена злату је била стабилна. Она је утврђена сразмерно са курсом долара, тако да је премија била стабилна са Иг п.

(по унци) (по кг) шилинг пенса Дин.

1938 126 6 40.405

1934 141 40.345

1935 141 2 54.409

1936 141 7 54.569

1937 140 1 54.312

1938 149 7 54.652 12-VI-1939 148 5 61.238 19-VI-1939 148 6 61.268

Robno tržište

Pšenica. — Situacnia na svetskom tržištu pšenice u ovoj nedelji bila ie nepromenjena; kursevi su ostali na ni-

skom nivou. Liverpulska julska notica na dan 20 juna bila ie na najnižem nivou od 1931 godine Li. od vremena depresije funte. Argentina i dalje forsira izvoz u nameri da do doInaska nove robe sa severne hemisfere svede izvozni višak na oko 200.000 vag. Australiia ie od 270.000 vag. izvozncg viška uspela da plasira do konca juna 174.000 vag. Prenosna zaliha. za kampaniu 1939/40 biće relativno mala, пајубе 40—50.000 vag. Mađarska je prodala Italiji 5.000 vag. Prenosna zaliha za novu kampaniu računa se ma 15.000 do 20.000 vag. Usled tako velike zalihe i izgleda za dobru žetvu vlada ie donela odluku da se jedan deo pšenice eozinira i proda stočarima као stočna hrana. Ovakve pšenice prodato ie do sada oko 3.000 vag. po 14 penga 100 kg. Nova pšenica radi se na bazi 19 penga (oko 165 din.). Na osnovu okvirnog sporazuma sa Nemačkom kontingent brašna za iduću kampanju utvrđen ie na 3.700 vag. ti. 200 vag. više od kontingenta u tekućoi kampanji, Rumuniji će preostati izvozni višak 40—80.000 vag. Nova pšenica notira 365 leia (oko 125 din.), a stara se radi po 240 leia (oko 145 din.). Žitna korporacila u Italiji odlučila ie da cene u novoi kampanji ostanu iste ti.: 135—150 lira та 100 kg.

Terminski kursevi na svetskim berzama sredinom пеdelje bili su sledeći: ; VII IX-X X-I

Liverpul šil. mtc. 8/5 9/2 9/5 Војегдат ЋЕ. тес. 3,38 3,60 3:92 | В. Аттез рех. теЕс. 7,01 7,07 Vinipeg centi buš. 59 60 62 Čikago centi buš. 6972 70%a 71%

Na domaćem tržištu u staroj robi nema promena. Usled kišnog vremena koje je nekoliko dana vladalo u celoi zemlji i nanelo prilične štete novoj bilici mlinovi su pokazivali veće interesovanie pa su cene ostale nepromenijene: Tisa 148—152, paritet Vršac 146—148, glavna pruga Srbija 159—155 din Ponudđda od strane proizvođača nije se pojavila ni u ovoi nedelji. Trgovci su pokazali veliki interes za terminske zaključke u novoi robi na bazi cene od 150—152 din. za avgust-oktobar. Ovo interesovanje trgovaca dovodi se u vezu sa iziavama sa zvaničnih mesta da će cene novoj pšenici biti utvrđene u duhu želia polioprivrednika (160—180 din.). Međutim, iz istih razloga, proizvođači su uzdržlivi pa su terminski poslovi vrlo mali.

Izvozni paritet prema julskom terminu u Liverpulu bio je 58—59, a prema Roterdamu 48,50—49 odnosno na bazi cene za efektivnu robu 58,50—59 din.

Kukuruz, — Na svetskom tržištu ioš uvek se ne oseća pritisak argentinske i južno-afričke robe, jer su Engleska i kontinent, u poslednje vreme, kupovali veće količine. Englesko ministarstvo poljoprivrede upozorilo ie farmere da bi dobro bilo ako bi, zbog ratne opasnosti, izvesnu količinu stočne hrane držali stalno kao gvozdenu rezervu. Iz SAD nema izvoza, jer su cene preko izvoznog pariteta. U Rumuniji cena kukuruza izravnala se sa cenom pšenice tj. 420 leia za 100 kg. U Mađarskoj je cena kukuruza pala usled prodaje eozinirane pšenice za stočnu hranu. Roterdam za juli notirao je 4,50 hfl. za mic., a Čikago 50 centi za bušel. Kukuruz u Roterdamu skuplii je od pšenice za 95%.

Na domaćem tržištu i u ovoj nedelji tendencija ie bila vrlo čvrsta. Ponuda ie ostala relativno mala, a za dcmaću potrošnju tražene su znatne količine. Vagonska roba paritet Inđiia i banatske utovarne stanice rađena je po 118—120; а terminska za juli-avgust i do 125 din. po тес. Za šlepovsku robu, pošto nema izvoza, nije bilo nikakvog interesa.

Izvczni paritet prema julskom terminu u Roterdamu bio je 84—86, a prema ceni za efektivnu robu cif engleske luke 92—94 din.