Народно благостање

1, јули 1939.

Iz uredništva

ZSUTEME

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 403

I PRAVNA I MATERIJALNA OSNOVA NOVOG ŽITNOG REŽIMA

Nešto ranije no drugih godina određen je žitni režim za narednu ekonomsku godinu. U »Službenim novinama« od 1 jula objavljena je Uredba o državnoj intervenciji na tržištu pšenice u ekonomskoj 1939/40 godini. Uredba pretstavlja pravnu osnovu nOVOg režima i njome su, kao i do sada, regulisana tri pitanja: cene, pokriće troškova intervencije i obezbeđenje potrebnog kredita za otkup viškova pšenice. Nova uredba se ni u koliko ne razlikuje od one prošlogodišnje; principi i Sistem državne intervencije ostali su isti. Prema članu 1 Uredbe cene će određivati »prema prilikama na tržištu Ministar trgovine i industrije u sporazumu sa Ministrom poljoprivrede i Ministrom finansija«. Troškovi odnosno gubitci intervencije biće u prvom redu podmireni iz Viškova prihoda Prizada, koji će na kraju tekuće kampanje izneti oko 150 mil. din., a ukoliko ovi ne bi bili dovoljni, iz državne kase. Pored sredstava kojima raspolaže Prizad, a koja su se za vreme prošavše četiri godine stalno povećavala, za finansiranje otkupa pšenice po utvrđenim cenama određen je kredit od 250 mil. din. Početna intervenciona cena određena je 165 dinara baza šlep Tisa.

Odstupanje od minimalne cene koja bi važila za celu kampanju, učinjeno je prvi put 1937/38. Promena u sistemu državne intervencije (umesto minimalne promenljive cene) bila je mofivisana prilikama na svetskom iržištu pšenice. U 1937/38 godini kao posledica triju uzastopno deficitarnih žetvi u svetu (1034, 1925 i 1936) cene na svetskom tržištu držale su se na relativno visokom nivou (1937/38 dunavska pšenica u Liverpulu notfirala je prosečno za 480 Ши 36/272 51. ргетша 38/1V, šil. u 1036/37, a naš izvozni paritet prema Liverpulu bio |e 1036/37 god. 100—170, 1937/38 god. 100—181 din.). Taj nivo cena smatran je i za našu zemlju zadovoljavajućim. Zbog toga država nije htela da utvrđuje minimalnu cenu koja bi, u najmanju ruku, morala da bude ravna izvoznom paritetu, jer bi u tome slučaju preuzela veliki rizik na slučaj da svetska cena pođe na dole. Iz čisto psiholoških razloga, pak, nije bilo oportuno utvrđivati ni znatno mahju cenu Što bi moglo da izazove, na štetu proizvođača, veću maržu. Isti razlozi bili su merodavni i za određivanje režima prošle kampanje, ma da ne u meri kao prethodnih dveju godina, jer je već na početku 1938 bilo jasno da se svet nalazi pred ponovnim porastom stoka pšenice odnosno pred novom pšeničnom krizom. S obzirom na statističku poziciju pšenice u svetu, na razvoj svetske trgovine pšenicom i cena, hama izgleda da za 1939/40 nije bilo ekonomskih razloga za produženje prošlogodišnjeg režima državne intervencije. Svetska pšenična kriza u punom je jeku; cene se kreću na najnižem nivou iz perioda астате Кпте 1929—1933 с. Svetski stok ie isto tako veliki kao u 1933 g. Sledstveno pšenična si-

tuacija prema periodu 1936/38 iz osnova se promenila; za skoro poboljšanje ne postoje nikakvi izgledi. U takvim prilikama možda je nacionalno-ekonomski bilo ispravnije da smo se vratili sistemu mnimalne cene sa uobičajenim reporima. Žitni režim sa promenljivim cenama koje bi se ravnale prema prilikama na svetskom tržištu ne može se sada pravdati neizvesnošću tendencije ni osetnom fluktuacijom kurseva na svetskom tržištu. Maprotiv, situacija je i suviše jasna; za porast cena sem u slučaju kakvih vanrednih okolnosti koje bi uveliko povećale tražnju, nema nikakvih izgleda. U takvoj situaciji, po našem mišljenju, proizvođača je trebalo zaštiti od onoga najgoreg ti. od svetske cene. A ako se iz izvesnih razloga, koji nama nisu poznati i koji, ukoliko postoje, verovatno nisu ekonomske prirode, želela da utvrdi visoka cena, onda je jednostavno trebalo prihvatiti sadanju faktičnu cenu ma tržištu koja iznosi oko 150 din. Sa gledšta interesa krupnih i srednjih proizvođača to bi bilo prema prošloj godini vrlo povolino. Jer, kao što je poznato, prošle godine uoči Žetve cena pšenice bila je dogurala do 250 din., a početna intervenciona cena određena je 160 din., dakle 90 din. manje.

Ako posmatramo razvijanje državne intervencije poslednjih nekoliko godina videćemo da počelna intervenciona cena nikada do sada nije prelazila slobodnu cenu na kraju kampanje koja je, kao rezultat državne intervencije u prethodnom periodu, ili bila na nivou intervencione ili je ovu prelazila. Sada imamo prvi put slučaj da se početna intervenciona cena određuje preko slobodne cene. Ima |oš jedan momenat koji je vezan za nove cene. Naime, nema još ni jednog podatka o novoj žetvi. Poslednje dve nedelje pšenica je bila izložena velikim vremenskim promenama i neprilikama. Kakva će biti ovogodišnja žetva — to još niko ne zna. Po prvom snopu rane pšenice, leganj, ne može se ništa suditi. Istina naši podaci o žetvi nisu nikada tačni, ali ipak iz njih se može odprilike videti kakva je žetva prema ranijim godinama. Ispuštanje iz vida ovog elementa koji je morao da bude od uticaja na visinu cene, može da bude neobično štetno po finansijski efekt intervencije. U slučaju velike žetve odnosno izvoznog viška moglo bi se vrlo lako desiti da se ponovi monopolska 1931/32 godina. Mala žetva i manji izvozni višak biće manje zlo.

Novi žitni režim za 1939/40 dakle, formalno pretstavlja produženje režima tekuće kampanje. Uslovi pod kojima je uveden bitno se razlikuju od onih na početku jula 1938 godine, a pogotovo jula 1937. U 1938 g., s obzirom na avizane parlamentarne izbore, politički elemenat u određivanju intervencione cene igrao je važnu ulogu. S obziromi na to, rezultati novog režima mogu vrlo lako da budu iznenađujući.

II ŽITNI REŽIM 1938/809 I NJEGOVI REZULTATI

U ekonomskoj 1938/39 državna intervencija na tržištu pšenice zavedena je 1 jula. Početna cena bila је 160 din., a svetski izvozni paritet prema Liverpulu oko 105 din. Dakle, intervenciona cena bila ie za 52,3%

viša od izvoznog pariteta. Tako visoka cena uvedena ie tada najviše iz političkih razloga,ali se ona donekle mogla i ekonomski pravdati i to: prvo, visinom cena na kraju. kampanje 1037/39 i drugo, svetskom paritet-