Народно благостање

Страна 404 НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ _____ Бр. 26 nom cenom od preko 100 din. Po toj ceni Prizad je po- ostala je sve do proglašenja nove intervencione čeo odmah da kupuje i ona |e ostala merodavna za unu= cene.

trašnje tržište sve do polovine decembra. Polovinom decembra Prizad prestaje da dobija robu nabavivši do tada ukupno 17.674 vagona.

Za to vreme svetsko tržište pšenice ulazilo је sve dublje u krizu. Paritetna cena prema Liverpulu padala je sa 105 u junu na 85 u julu, na 78 u avgustu, na 70 u septembru, na 62 u oktobru i na 58 u novembru i decembru, da bi se u drugoj polovini kampanje, usled političkih događaja u svetu, nešto malo popravila i potom, ukoliko se bližila nova žetva, opet padala na najniži nivo od konca 1938 godine. Usled toga intervenciona cena 17 januara 1939 godine snižena je za 20 na 140 din. baza šlep Tisa 1.

Kampanja 1938/39 razvijala se u znaku velike zagonetke. Na početku kampanje prva zvanična procena prinosa bila je 275.000 vag. U novembru 1938 objavljena је naknadna procena od preko 300.000 vagona. Izvozni višak koji je prvobitno cenjen na 40—50.000 vagona povećan je na 60.000 vagona. Cela kampanja prošla je u znaku iščekivanja да se taj ogromni višak pojavi. Rezultati kampanje dali su nam za pravo. Od polovine januara, kada je intervenciona cena smanjena sa 160 na 140 din., više nije bilo ponude preko potrebe mlinske industrije. Šta više, u izvesnim periodima, a naročito za vreme martovske krize, ni mlinovi nisu mogli glatko da nabavljaju potrebne količine. Cena se formirala iznad intervencione i na tome nivou

Prizad je, kao što smo rekli, otkupio svega 17.674 vagona. Od toga izvezeno je 14.261 vagona. To je bio celokupni izvoz u kampanji 1938/39, jer privatnog izvoza, usled velikog dispariteta između domaće i sve{ske cene, nije bilo. Sem 1000 vagona prodatih u Italiji sve ostalo otišlo je u Nemačku. Ostatak od 3.350 vag. Prizad je prodao ministarstvu vojske | mornarice.

Intervencija u ekonomskoj 1938/39 završena ije povoljnim rezultatom. U ekonomskom pogledu ona je uspela da se u toku cele kampanje održi ravnomerna cena (između 160 i 145 din.). Izvoz je održan u отаnicama stvarnog viška što se dobrim delom, ima pripisati psihozi ratne opasnosti usled čega su proizvođači ovoga puta zadržali nešto veće prelazne količine no ranijih godina. Pošto je skoro celokupni izvoz bio upućen u Nemačku to je i finansijski rezultat poslovanja bio relativno povoljan, ali od druge polovine kampanje sa tendencijom rapidnog smanjenja viška prihoda kao posledica stalnog padanja svetske cene. Dok su u kampanji 1937/38 prodaje u Nemačkoj vršene po cenama unutrašnjeg tržišta tako da je preferencial ostajao kao čist prihod, u kampanji 1938/39 za pokriće nabavne cene i troškova morao je da bude upotrebljavan i znatan deo preferencijala. Za trgovce, naročito one koji su radili za izvoz, 1938/39 bila je druga nepovoljna godina, jedno što privatnog izvoza nije uopšte bilo i drugo što je izvozni višak bio relativno mali, a udeo zadrugarstva u prodajama Prizadu sve veći.

Hi PRILIKE NA SVETSKOM TRŽIŠTU PŠENICE U 1938/39 GODINI

U broju od 16 jula prošle godine, prikazujući novi žitni režim za tu godinu, rekli smo da nova kampanja počinje u znaku nove krize pšenice. Naša prognoza potpuno se obistinila. Cifre o veličini svetske žetve i izvoznog viška, o izgledima za razvijanje potrošnje i o zalihi na kraju kampanje koje smo tada naveli kao aproksimativne ispale su znatno veće odnosno nepovoljnije.

Svetska žetva 1938, bez Rusije, dala je 12,170.000 vagona ili 17% više no u 1937, a oko 30% više od žetve u 1936. U periodu 1936/38 to je bila rekordna žetva. Osim Australije, gde je vladala suša, u svima ostalim zemljama žetva je bila rekordna. Prinos u Evropi od 5 mil. vagona bio je 18% veći od prinosa u 1937 i oko 40% veći od prosečnog prinosa u periodu 1926/30. Žetva u Severnoj Americi bila je 3,520.000 vagona odnosno 20% veća od one u prethodnoj godini. U Južnoj Americi žetva je prema 1937 bila dvostruka. Azija i Afrika imale su takođe veću žetvu.

Ovakvi žetveni rezultati dali su velike izvozne viškove koji su u 1000 vagona ovako izgledali:

1937/38 1938/39 + ili-—- %

Kanada 240 669 = 178 S. N. 7». 488 820 ~ 68 Argentina 278 704 5 159 Australija 436 347 ~ 20 Rusija 117 100 = 15 Evropske izvozne zemlje 159 420 + 164 Sev. Alrika, Indija i dr. 111 70 — 37

Svet 1.820, 3.130 1

Izvozni višak za ekonomsku 1938/39 bio |e dvostruko veći od svetske uvozne potrebe, čije se povećanje ni iz daleka nije moglo očekivati u razmeri porasta pro-

izvodnje. Međunarodni poljoprivredni institut u Rimu cenio je svetski uvoz na početku kampanje sa 1,450.000 vag. tj. kao u 1937/38. Svoju prognozu, u [0 vreme, zbog rekordnih žetvi u celome svetu smatrao je vrlo optimističkom.

Čim su bili poznati rezultati žetve na severnoj hemisferi, — a stanje useva na južnoj hemisferi takođe obećavalo dobar prinos, — svetsko tržište reagiralo je padanjem cena. Kriza pšenice postala je fakat, sa kojim se počelo računati u svima zemljama. Oživljena je ponova ideja međunarodnog pšeničnog sporazuma, intervencioni režimi u izvozničkim zemljama počeli su da nailaze na sve veće teškoće.

Svetski izvoz pred kraj prve polovine kampanje počeo je da pokazuje tendenciju povećanja zbog stvaranja gvozdenih rezervi i zbog veće upotrebe pšenice za ishranu stoke usled skupoće kukuruza. Uprkos tome svetski uvoz u celoj kampanji kretaće se oko 1,560.000 vag., dakle jedva 100.000 vag. više no u prethodnoj godini. Prema tome, na dan 31 jula o. g. zaliha svetskog izvoznog viška izneće oko 1,570.000 vag. što odgovara |ednogodišnjoj svetskoj uvoznoj potrebi. Ova je zaliha nešto malo manja od najveće zalihe u doba krize (1933 g. 1,700.000 vag.). Ali pri tome treba imati na umu i sledeće činjenice: da su zbog ratne opasnosti prenosne rezerve kod proizvođača u celom svetu, a naročito u Evropi, znatno veće no ranijih godina, da |e na koncu kampanje i kod evropskih agrarnih zemalja (Rumunija, Mađarska) ostalo prilično neunovčenog izvOZznog viška iz žetve 1938, da u mnogim zemljama postoje znatne gvozdene rezerve. Kada se i to uzme u račun onda izlazi da će zalihe jula ove godine biti znatno veće od onih u 1933. Ova procena slaže se sa nivoom cena ha slobodnom tržištu koje su najniže od 1931 g.