Народно благостање

1. јули 1939.

— Ođ celokupne proizvodnje energije za pogon industrijskih preduzeća u Nemačkoi drvo i voda daju po 39, nafta i špirit zajedno 1%, ostalo daje kameni i mrki uzali. Kako povećanje industrijske proizvodnje traži sve Više ener= gije, Nemačka nastoji da pojača produkciju uglja. Zbog toga ie od 1934 do 1938 utrošeno u industrijalizaciju rudnika 8300 mil. Rm, na izgradnju fabrika koksa, od 1933 do 1937, 550 mil. a isto tako toliko na fabrike sintetičkog benzina i drugih sirovina. Kapacitet kotlova povećan je za 40% a praonica uglia za 35%. Da bi se zadržali rudari od prelaza u druge grane, posvećena je veća pažnia izgradnji stanoVa. U toku ove godine treba da se podigne 10.500 stanova.

— Већи део рударске производње у мају показује пораст. Продукција угља која од марта стално расте порасла је за 9,49/ према 1938, а за 289/ према 1937. За првих пет месеца производња угља повећала се за 6,500 према 1938 а.за 30%о према 1987. Од осталих руда, знатно је порасла продукција жељезне руде (60.515 т. према 52.701 т.), бакарне руде (86.488 т. према 61.688), сировог магнезита

(3.051 т. према 92.144 т), печеног магнезита (1.792 т. према.

916 т., нафте (103 т. према 80 т., златоносног кварца (4.236 т. према 1.870 т.) док је знатније опала код земног гаса (111.158 т. према 219.379 т.), боксита (28.781 т. према 98.596 т)), цинкансг концентрата (5.587 т.) према 7.228 т.) и гвоздене згуре (592 т. према 1.621 т.).

— Претставници домаће металне индустрије предложили су Генералној дирекцији државних железница сазив заједничке конференције на којој би се установило којим материјалом и под којим условима би могла домаћа индустрија подмиривати потребе железнице.

— Све већа тражња алуминиума изазвала је потребу изградње нових фабрика. Тако ће „Aluminium Company of Canada” подићи нову фабрику у Кингстону, чија ће градња стајати 1,4 мил. фунти (3.712 мил. дин.). С тиме у вези говори се да је енглеска влада одредила кредит од 2,7 мил. фунти који ће се делимице употребити као помоћ фирми за градњу и опрему фабрике а делимице за куповину готовог алуминиума.

— У Београду је основано акционарско друштво „Рударско индустријско и трговачко Бормил' а. д. Главница износи 2 мил. дин. која се може повећати на 10 мил. дин. Друштво ће се бавити вршењем истражних радова, експлоатацијом шума, производњом шумских продуката, пољопривредних артикала, транспортом на суву и рекама, подизањем индустријских инсталација, електричних централа, рударских и топионичких инсталација за прераду руда, метала и копова. Оснивачи су г. г. Б. Ристић, А. Филиповић, П. Младеновић, П. Стојановић, Б. Давидовић, М. Милишић сви трговци из Београда и други.

ТРГОВИНА

— Pod imenom >Mćrite Commere:al« francuski ministar ustanovio je nov orden za zasluge za unapređenje spoljine trgovine Francuske. Najnižim stepenom ordena dobija se rang viteza i on se može dodeliti samo licima koja imaju naimanje 40 god. i najmanje se 20 godina bave industrijom ili trgovinom. Broj vitezova ograničen je na 75 od kojih nakon osam godina 15 mogu biti proizvedeni za oficire i od njih posle daljih pet gcdina četvorica ха komandire. Uvođenje ovoga ordena potseća nas na »Mičrite agricole«, koji je devedesetih godina prošlog veka uveo francuski ministar poljoprivrede Malin, koji ie zastupao politiku vraćania poljoprivredi, — U Nemačkoi će 1 jula 1939 stupiti na snagu uredba o kaznama i postupku po krivicama protiv propisa o cenama. koja će važiti za celi Raih namesto dosadašnjih pojedinačnih

_ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 409

uredaba. Kazne jesu zatvor ili globa ili oboje. Visina novčane kazne nije određena. U težim slučajevima može sud da izreče kaznu od 10 godina robije. Komesar za cene i organi za kontrolu cena mogu u izvesnim slučajevima narediti da se radnja zatvori.

— У споразуму са Народном банком Завод за унапређење спољне трговине одлучио је да при извозу јаја, живе и заклане перади, месних конзерви, конзерви воћа и поврћа, рибљих конзерви, вина, свежег и сувог воћа, поврћа, сочива и шунке у неклириншке земље одобрава употребу иностраних динарских потраживања у износу од 339/. 25%/0 добивених девиза извозници ће морати продати по службеном курсу Народне банке, 427 по берзанском курсу а 38/; за интерне динаре преко овлашћених завода.

__ Тађгапа izvoza robe iz Českc-Moravskog Protektorata u Nemačku proširena je na gotove prcdukte mašinske industrije, industriie električnih proizvoda i prevoznih sretstava kao i na benzin, benzol i druga mineralna ulja.

— Ovih dana je u Beogradu potpisan sporazum između Wartela naše i nemačke industrije papira za prodaju papira na našem tržištu. Kontingent za uvoz Nemačke iznosi 460 vagona kao i prošle godine. Cene nemačkog papira tako su ustanovljene, da one ne kvare kartelne cene u Jugoslaviji, šta više, jugoslovenski kartel ie posle sporazuma povisio cene hartiji.

—Ministar trgovine i industrije u sporazumu sa Ministrom poljoprivrede propisao je uredbu prema kojoj preduzeća za preradu mleka i radnje za prodaju mleka i mlečnih proizvoda mogu da rade samo na озпоуџ dozvole koju izdaje ban. Ban će da odredi kada i u kojim mestima će da stupi na snagu uredba.

— Постигнут је споразум о платном промету између Југославије и Бугарске. Новим клириншким споразумом измењена је досадашња релација између динара и лева која није одговарала њиховим тржишним вредностима. Нађен је осим тога и начин да југословенска Народна банка откупи досадашње клириншке упутнице Које износе 1,500.000 дин.

СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА

— Шведска влада одредила је 1985 '„омисију која Је имала да испита могућност повећања становништва. Она је лане завршила рад и препоручила влади да донесе мере сличне оним у Немачкој и Италији. Установљено је да је 1988 рођено за 109, више деце него 1983 и 1984, то је делимице резултат премија за склапање брака које је влада лане давала а делимице повољнијих услова живота у вези са оживљењем привреде. Премије су износиле максимално 1.000 к. и за 10 месеци подељено је 6.608 у износу од 4,9 мил к. Треба да буду враћене за 5 година каматом од 3,59, (Осим тога давани су поклони мајкама. За 18 месеци подељено је 6,5 мил. к. Комисија мисли да би свака фамилија требала да има 4 деце па да се одржи садашњи број становника (6,4 мил.). 1936 85%/о фамилија имала је свега двоје деце.

— Од фебруара, када је италијанска влада решила да рапатрира што више усељеника, вратило се у Италију око 11.000 породица. До краја године рачуна се да ће се вратити у земљу око 100.000 људи. Засада се ради на репартирању исељеника из Т. зв. зоне „А“ (то су државе, које се граниче с Италијом), а после ће се прећи на друге удаљеније. Сваки отац породице приликом доласка у Ита: лију добија премију од 1000 лира, на жену 500 и свако дете или рођака, по 250 лира. Влада намерава да највећи део рапатрираних Талијана кодонизира у Албанију око Тиране и Абесинију око Харара.