Народно благостање

8. јули 1939,

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Ссрана 429

Стање Народне банке (у мил. дин.)

31-X1II 1986

31-XII 1987

81-XII 1938

29-VI 1939

30 -УТ

АКТИВА 1939

Подлога злато у касаама — — 1.588,3/1.706,2.1.898,811.908,7|1.909,0 злато на страни — — | 37,7 1,5) 16,8) 10.8 10,8

Укупно — |1.626,0)1.718,7 1.909,6)1.919,5|1.919,8 Девизе које не улазе у

подлгу— — — — — 552,83) 453,2) 648,5| 529,2! 506,8 Кован новац:

у никлу и сребру — — | 3849) 360,0) 330,0) 287,3 258,8 Зајмови:

на менице = — — — |1.458,6)1.400,51,707,7|1.719,11.783,1 на хартије од вредн. — | 258,8] 2630 636 904 91,4

Укупно — |1.717,41.662,51.771,8|1.804,5|1.824,5

Хартије од вредности —| 116,8) 198,1 2586) 288,3: 286,7 Ранији аванси држави — |1,647,8 1.638,2.1,627,8|1.630,1/1.630,1 Привремени аванси Глав. |

Држ. Благајни — — — | 600,0) 600,0] 600,0| 600,0] 600,0 Вредности рез. фонда — | 137,6) 165,8! 223,5) 239,4! 241,8 Вредности ост, фондова| 28,3 29,5 33,7 37,6] 37, Непокрет., завод за из-

раду новч, и намештај | 1551 160,4 1851) 198,5| 196,5

Разна актива

819,6)2.037,2/2.147,5)2.110,5)2.135,3

ПАСИВА Канитал — — — — — 180,0) 180,0) 180,0) 180,0| 180,0 Резервни фонд — — — "| 158,5] 200,0) 296,7! 2411) 242,7 Остали фондови — — 29,9 341 37,5) 39,6) 38,9

Новчанице у оптицају — |5,408,5)5,358,7|6,920,7|6.952:67.176,9 Обавезе по виђењу:

потраживање – Државе | 594 178 3851 407) 425 жиро-рачуни — — — | 651,2/1.483,0|1.080,0.1.102,9' 997,3 разни рачуни — — — | 918,6/1.047,7] 980,1 776,3! 684,6

Укупно — |1,629,2/2.499,7 2.093,2/1.920,41.724,5

Обавезе са роком — —| 50,0) 50,0 30,0 30,0! 30,0 Разна пасива 284,5| 363,3] 232,7 281,3] 243,9 Оптицај и обав. по виђ. |7.037,8|8.291,3/9.014,08.873,0/8.901,4 Укупна подлога: += 28.59/, прим, — — [2,089,5)2.202,1|2,453,9/2.466,6)2.467,0 зл. у кас, 28.5%/) прим |2,041,0)2.102,52,440,02.452,7/2.453,1 укупно покриће — — |29680/,2654%/0 2722%/,|2779% 277 19/б покриће у злату — — [2729 26449/ | 27069/,|2764% |2755%/;

иако смо уверени да нема тенденције. Тај песимизам су новинарима натурили они интересенти код којих су се они обавештавали. Тако је например један загребачки лист донео 3-га од прилике следеће:

„Карактеристика ове недеље је пад свих државних папира. Лабава тенденција изгледа да је последица узнемирености услед политичких догађаја на страни, Тај притисак се осећа већ из претпрошле недеље, а пад је особито знатан код далматинских аграраца и беглучких обвезница, јер за њих није био други купац осим јавне руке. Ово се најбоље види по томе што је један берзијанац откупио већи пакет Ратне штете — што је имало за последицу суздржљивост продавача — бар овог папира. Међутим, за прогнозу ваља узети у обзир још увек јачу понуду Tepмина код Ратне штете, иако је могућно да је то шпекулативно". А на другом месту исти лист доноси да је дошло до општег назадовања течаја, да је интерес приватних купаца минималан, а да је Државна хипотекарна банка дигла руке са тржишта итд.

Све је ово нетчно. Државна хипотекарна банка није ни једног тренутка дигла руке са тржишта. Она купује, кад веће, кад мање износе, по критеријуму који је нама непознат, али њезина тражња је битни интрегални саставни део тражње на нашем тржишту. Истина је да она купује на првом месту 6%о аграрне папире и то је најбоље што може

да уради, као што смо већ показали и као што ћемо мало час видети,

Није истина да се приватна рука дезинтересовала за папире, напротив, истина је да је приватна тражња врло жива, наравно, у односу према понуди, а и с обзиром на сезону. Баш кад се има у виду да јавна рука купује само 6%, аграре, а да две трећине обрта пада на друге папире и да следствено те приватне папире купује приватна рука, онда се не може рећи да се приватна рука дезинтересовала. –

А што се тиче реченице о берзијанцу, који је купио један велики пакет, то нам је тек потпуно неразумљиво. На берзи се купују мали и велики пакети — то је нормално. Што се тиче прогнозе, колико је она пхк била погрешна, најбоље показује доња таблица из које се види да је Ратна штета силно скочила баш кад је прорицан пад. Према нашем посматрању, а и према цифрама, тако песимистичко држање неких листова је потпуно без утицаја на берзанске курсеве. То је и добро. Ми саветујемо листовима У њиховоме сопственом интересу да припазе на рад својих берзанских известилаца,

Не само да прошла недеља није била ни недеља ки. селих краставаца, ни абстиненције јавне ни приватне руке, већ, напротив, била је сасвим нормална, па чак, обзиром на то да пада у јули месец, и врло повољна, За то је најбољи доказ доња таблица обрта.

30-VI—6-VII 23—99-VI

у хиљадама динара

91/50/) Ратна штета 1.548 2.142 2120 Ратна штета, термин 1.069 465 4% Аграрци 1921 30 31 4%, Атрарци 1934 83 150 79 Инвестициони 522 470 6% Beranyuz 235 264 69. Далматинци 717 1.147 6 Шумски аграр 671 465 75 Блер 82 82 8%/ Блер 132 75 Селигман —- 222 Народна банка 163 119 Паб 270 31 Укупно / 5.517 5.588

Из ње видимо да је обрт био толики исти колики и прошле недеље, а из прошлог броја знамо да је толико исто било и претпрошле. Према томе обрт се креће сасвим нормално и одржао се у првој недељи јула, као и пре две недеље, тј. средином јуна.

Кал смо већ код обрта, да га кратко анализирамо. Од 5,5 мил. укупног обрта 2,6 мил. отпада на Ратну штету промпт и термин — тачно колико и прошле недеље. Цела је разлика само у томе, што је обрт у овој недељи у промпту пао од 2,1 на 1,5 мил, дин. а у термину скочио од 0,46 на 1 мил. дин. Та се промена може да објасни врло просто. У ову недељу пада ликвидација јуна месеца. Ултимо је био врло велики. Бесисте су се покривале још у претходној недељи. МИ баш за то што су се покривали у претходној недељи продавали су термине за идући месец продужујући тенденцију ала бес. А што се тиче смањења обрта у промпт роби, оно је последица појаве коју ми непрекидно истичемо, наиме да је техничка позиција Ратне штете на берзи одлична, тј. да је врло мала понуда. Готово сваког другог дана је куповано од стране приватне руке по 500 комада за полагање кауције и сличне циљеве. А што се тиче курса Ратне штете, то нам показује доња таблица следећу слику. |