Народно благостање

41/50/0 1911 210 245 1933 126 6 40.405 Бој 1913 225 241 1934 141 40.345 79 Стабилизац. 314 321 1935 141 2 54.409 SO TEO 119 113 1936 ~ 141 7 54.569 У Њујорку као. што изгледа ситуација је била мир- 1937 140 11 54.512 на. Курсеви наших доларских обвезница чак су незнатно 1938 149 7 54.659 виши него претходне недеље. OMA 1000 0 Е a 790 Bmnep &8% Блер 70 CemprMaH 5-VII-1959 148 6 61.285 3 јули 21.50 23.25 28.32

ДЕВИЗНО ТРЖИШТЕ

Ситуација на девизном тржишту ни мало се није променила у извештајној недељи. Тражња клириншких марака још је врло слаба. Покрива се само најхитнија потреба увозника. Робу даје Народна банка, као што по свему изгледа из стока Уреда за контролу извоза стоке. Приватна понуда још је малена, из разлога што је емисија клириншких чекова почела тек — после дуже паузе — пре кратког времена. Понуда грчких бонова не наилази на интересовање. Роба је остала по 31.25 без тражње. Клирившки чекови на Праг полако нестају. Они су тражени по 150.50 али се роба није појавила. Слободне девизе даје искључи“ во Народна банка, и то свега 5—10%/0 тражње. Курсеви су били следећи:

Стаб. +

30-М1 28.587 3 УП 4-VH 5-7УП 6-УП Слободно тржиште Лондон 258 207.75 258 258 258 258 Париз 145.98 11755 14595 146 145.99 146.02 Њујорк 5489.57 4416.12 5489.90 5489.01 5489.90 5489.68 Женева 1241.87 1000 1242.47 1242.62 1242.47 1242.77 Амстердам 2926.46 2356.50 2926.63 2926.37 2925.77 2926.10 Брисел 936.99 „754.50 936.82 937.24 936.82 937.04 Приватни клиринг Берлин 1430 1780 1430 1430 1430 1430 Мадрид == — — — — Грчки бон. 31 — 31 31 3118 Праг 15925 151 150.50 „150.75 150.75 —

Обрт је износио 25,1 мил. према 23,1 мил. дин., од чега отпада: на Берлин 12,7 мил. према 9,3 мил. дин., слободне девизе округло 12 мил. према 12,9 мил., Праг 238.000 према 191.000, грчки бонови 288.000 према 283.000 итд.

Курсеви девиза у Цириху били су следећи:

31-XII-36 31-ХП-37 31-Х0-38 5-УП 27-VI Лондон 27.37 21.62 20.63 20.77 20.76 Амстердам 238.80 240.60 240.84 285.55 239.40 Њујорк 345.14 432.50 443—– 443.687 443,62 Берлин — — —.— 177.60 177.95. 178Париз 20.32/, 14.689 – 11.6220 11.752 11.75 Брисел —.— —.— 74.70 75.45 75.40 Београд 10— 10— 10— 10.— 10.—

Швајцарски франак био је у протеклој недељи чврст према свима девизама. Најјаче је у Цириху попустио долар. Фунта и француски франак нешто су попустили у Цириху, али њихов међусобни однос остао је непромењен. Нешто слабија је била холандска форинта а и белгијски франак.

Тржиште злата На тржишту злата су промене биле врло мале. Цена злату порасла је, што није у складу са падом курса долара. Премија према њујоршкој цени се на тај начин повећала.

Robno tržište

Pšenica. — Poslednjih sedam dana tržište pšenice bilo je pod uticajem velike nervoze usled najnovijih političkih događaja u Evropi i na Dalekom Istoku. Tendencija je bila čvršća i kursevi su počeli da se popravljaju, ali ne tako brzo kao što su pre toga padali. Čim se situacija ponovo ocenila primirenom, nastupio je zastoj u popravci kurseva. Glavni kupac i ovoga puta bila je Engleska. Po nekim vestima ona je povela pregovore sa S. A. D. da otkupi celokupni određeni izvozni višak za iduću kampanju od 272.000 vag. Ova. vest nije ni sa jedne strane potvrđena, ali nije isključeno da su razgovori o tome vođeni pošto je Kanada oštro reagirala na aviziranu mogućnost.

Francuska očekuje žetvu od 720.000 vag. prema 940.000 vag. u prošloi godini. Ako žetva ne bi bila veća Francuska u ovoj kampanji ne bi mogla ništa da izvozi, sem ukoliko ne bi bila prinuđena da uveze izvesnu količinu pšenice iz Alžira i Maroka, koji će ovoga puta imati dobru žetvu.

U zvaničnom saopštenju mađarske vlade kojim je objavila minimalne cene za pšenicu, upozoreni su proizvođači da će se sadanja cena pšenice, koja je znatno iznad svetskog pariteta, ubuduće moći da drži samo ako proizvođači pristupe smanjenju zasejane površine. Pored toga vlada navodi da je obezbedila izvoz 75.000 vag.

Grčka je, u cilju držanja minimalne cene od 808 do 940 drahmi za 100 kg., uvela posebnu taksu na uvoz pšenice od 50 drahmi i 60 drahmi za 100 kg. brašna.

Terminski kursevi na svetskim berzama sredinom nedelie bili su sledeći:

VII IK— XILLiverpul šil. mtc. 8/5 9/2 9/5 Roterdam hfl. mtc. 3,37 3,55 4 B. Aires pez. mtc. 7,— 7,03 Vinipeg centi buš, 59 60 62 Čikago centi buš. 67 70 72

Posle objave direktivnih cena za pojedine provenijencije i uslova otkupa od strane Prizada na domaćem tržištu formirale su se nove cene za pšenicu koje su niže od direktivnih za iznos trgovačkih troškova ı zarade. Prema objavi Prizada on će po direktivnim cenama kupovati samo novu pšenicu. To stanovište nije definitivno; pitanje stare pšenice biće rešeno tek za dve nedelje dana, pošto se bude videlo barem približno koliki ie ovogodišnji prinos i naročito kakve su kvalitativne osobine nove pšenice, Usled toga stara pšenica postala je jevtinila od nove (6—10 din. za mtc.); za nju Dokazuje veliki interes mlinovi koji su poslednjih dana kupovali svaku ponuđenu količinu. Prizad je počeo da kupuje 1 jula, ali prave ponude još nema. Za prvih pet dana intervencije kupljieno je svega 360 vagona.

Izvozni paritet prema oktobarskom terminu u Liverpulu bio je sredinom nedelje 65,50, a prema Roterdamu 55,—, odnosno na bazi cene za efektivnu robu 693.— din.