Народно благостање

Страна 420

strani kapital je isključen ne samo iz distribucije električne energije, već i iz proizvodnje.

Nema zemlje koja je za poslednjih 100 god. industrijalizirana sopstvenim kapitalom. Iz sopstvenih sredstava su se industrijalizirale zemlje koje su pronašle industriju. Sve su ostale industrijalizirane od industrijskih zemalja. Najveći industrijski polet u Nemačkoj a ona |e jedna od najindustrijskijih zemalja — učinjen {e posle francusko-pruskog rata, a iz ratne oštete od 5 milijardi zlatnih franaka. Najindustrijskija zemlja u svetu, Severna Amerika, industrijalizirana je od evropskog kapitala pre rata. Zemlja koja je najjače industrijalizirana posle rata na jugoistoku Evrope, Turska, postigla je to u glavnom stranim kapitalom.

Na gledištu da se bez stranog kapitala ne može podići narodno blagostanje, stoje sve agrarne zemlje. Pre mesec dana to je načelo proklamovao rumunski kralj u prestonoj besedi. Na tome gledištu stoji naša država o čemu postoji niz službenih izjava. Kad je pre kratnog vremena zaključen najnoviji trgovinski sporazum s Francuskom, dat je jedan kominike, u kome se kaže da se je došlo do uverenja da se |ače ekonomsko zbliženje između Jugoslavije i Francuske može postići ne toliko razmenom dobara, koliko investiranjem Тапcuskog kapitala u Jugoslaviji.

Autor članka je zaboravio da nam kaže koja je {još zemlja na svetu koja isključuje stran kapital, da bismo znali da li smo prvi ili drugi. Mi bismo svakako bili prvi, kad bi se ovako što ozakonilo, jer ne postoji nijedna zemlja, koja je ozakonila načelo da se iskliučuje strani kapital iz elektrifikacije zemlje.

Nasuprot tom uskogrudnom, kratkovidnom, nacionalno štetnom gledištu, imamo u svima zemljama stav prijateljski prema stranom kapitalu. Pre tri meseca doпео је francuski Ministarski savet, na predlog Ministra trgovine, dekret, kojim se daju znatne olakšice stra-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 27

nom kapitalu, koji bi se rešio da dođe u Francusku da se angažuje u proizvodnji, a naročito u omoj narodne odbrane. Dok naši ksenotobi odbijaju stran kapital u interesu narodne odbrane, dotle Francuska poziva stran kapital da se angažuje u narodnoj odbrani. Sasvim prirodno, kapital je bezbojna stvar. On je dobar sluga u rukama dobrog gospodara.

Zašto da država odbacuje usluge dobrog i odanog sluge, kad su joj toliko potrebne? Istorija razvoja i napretka siromašnih i nerazvijenih agrarnih zemalja ima često ovu zajedničku crtu: kad se na kraju popnt do blagostanja, — što gotovo bez izuzetka ima da se zahvali upotrebi stranog kapitala, — onda država i građani postepeno preuzimaju preduzeća stranog kapitala. Ako je poželjan ovaj konačni rezultat, što niko ne može negirati, onda bi bilo kratkovidno i ludo odreći se sredstava pomoću kojih se on eventualno može da postigne.

Naš strah da bi ovakva jedna odredba, kakve nema nigde u svetu, odvratila stran kapital od Jugoslavije, čisto je platonske i teorijske prirode bez praktičke vrednosti. Nema načina na koji bismo mi mogli dobiti pod današnjim uslovima kod nas strani kapital da se angažuje u našoj domaćoj proizvodnji. Jedan jedini strani kapital, koji bi se usudio da se angažuje danas u Jugoslaviji, je onaj, koji se ne boji ksenofobije; onaj koji se oseća dovoljno zaštićenim. A to je baš onaj koji bi bio najmanje poželjan autoru. -

Autor se nije setio da nam navede razloge svog gledišta. Koji su to nacionalno-politički, ili ekonomski interesi, koji bi mogli biti ugroženi angažovanjem stranog kapitala u električnoj industriji? Ali i ne radi se o tome. Kako je ta velika ideja potekla iz Ljubljane, onda će može biti doprineti rasvetljavanju ovog pitanja činjenica, da se u Slovenačkoj nalazi najveće električno društvo stranog kapitala, Fala. U nju su Švajcarci |oš pre rata uložili oko 400 miliona dinara.

IL ZAPOSTAVLJANJE DOMAĆEG PRIVATNOG KAPITALA

Ali ako je strani kapital oglašen za državnog пеprijatelja br. 1, onda je privatan kapital državni neprijatelj br. 2. To je drugo načelo, koje mudri autor smatra da treba da se unese u zakon električne privrede. On traži naime da se dozvola za električnu privredu ima da da prvenstveno javnoj ruci, pa tek onda privatno].

I ovde je on zaboravio da kaže razlog ovakvom originalnom gledištu. Isto je tako zaboravio da nam kaže koja ie to zemlja koja |e već ozakonila to načelo. Koliko mi znamo na našoj zvezdi ne postoji država u kojoj je privatan kapital isključen iz električne privtede. I tu bi Jugoslavija trebala da bude prva. Uostalom, ne samo da nije nigde privatni kapital iskliučen iz električne privrede, već šta više, elektrifikaciju sveta izveo je samo privatan kapital. Dokaz za to imamo i u našoj zemlji. Bez ustezanja može se nazvati veličanstvenim ono što je privatan kapital uradio u Jugoslaviji za elektrifikaciju, zemlje. Pogledajmo samo što je uradio Makiš za desetak godina. Elektrificirao |e celu savsku obalu, jedan deo Srema i celu Šumadiju. Vidimo što je uradila Fala, šta Vojvodina itd. Celu električnu energiju u zemlji danas proizvodi privatan kapital.

Autor je zaboravio da nam kaže razlog ovog svog postulata. Nije kazao jer nije mogao da kaže. U Slovenačkoj se zastupa gledište da elektrifikaciju treba da izvrši sama banovina. Istina, banovina za to nema para.

Ali bi ona svakako našla puta ka Državnoj hipotekarnoj banci.

lako se kod nas svakodnevno ponavlja, da smo jedna od najsiromašnijih zemalja kapitalom, ipak ie autor zatvorio oči pred činjenicom da bi za unapređenje našeg narodnog blagostanja za nekoliko godina bilo potrebno 20 milijardi dinara. On ne vidi da država potrebuje ogromne kapitale za naoružanje, da smo mi zemlja koja ioš nema bolnica (kako je to proklamovao Ministar Socijalne politike više puta u svom ekspozeu u Narodnoj skupštini). Mi smo zemlja bez puteva — naravno izuzev Slovenačke. Nemamo železnica, nemamo kablova, nemamo kapitala da podignemo hotele na Jadranu radi iskorišćavanja bogastva Jadramskog mora itd. Gde će onda naći javna ruka kapital za elektrifikaciju, za jedan posao za koji se |oš interesuje privatna ruka?

Nema drugog načina da se zadovolje mnoge od ovih potreba (putevi, bolnice, naoružanje itd.) nego upotrebom državnog kapitala. Pa ako |e potreba za kapitalom tako velika i toliko prevazilazi sredstva koja državi stoje na raspoloženju, treba li onda ona da tako slepo odgurne pomoć privatnog kapitala sa onih malo područja u kojima se on može praktično da upotrebi, i gde je privatni kapital spreman da se angažuje, samo ako postoji normalna sigurnost za investicije, i ako ie u izgledu skromna dobit na koju može da se polaže pravo po uobičajenim poslovnim pravilima.