Народно благостање

8. јули 1939,

imala sopstvena sredstva. Racionalizacija nije dakle mogla da kompenzira pad cena i skakanje nadnica, kao što ie to bio slučai do 1999. Utoliko pre, što se čitav privredni život odvijao u situaciji gde nisu bili potpuno zaposleni ni produkcioni aparat ni radnici. Zato je u tom istom vremenu ukupna zarada svih radnika pala za 181/a%. Sasvim drugu sliku pruža Engleska, gde su zarade takođe porasle, istina samo Za trećinu prema američkim, ali zatc ukupna zarada bila ie 1938 veća za 20% nego 1999.

U sadašniim političkim prilikama nema nikakvog izgleda da bi moglo doći do reviziie nadnica i to zbog snage koju imaju radnički sindikati, speciialno Liujsovi, i obzira koje vlada mora da ima pred pretsedničke izbore, a maprotiv pod zakonom o nadnicama i radnom vremenu, radna snaga će da poskupljuje. Ovai zakon je na snazi pola godine, a po reformi koja se postepeno uvodi, treba da se do oktobra 1940 radna nedelja svede na 40 časova, a nadnica po času da se postepeno poveća na 40 centi do 1945, počevši od najniže 25 centi. Na taj način trebalo bi omogućiti zaposlenje većem broju radnika uz veću platu. Za prvih šest meseca postignuto je da je zarada po času isterana na nivo Кој se smatra minimalnim. Ali dalje nije otišla ni izvršna vlast. lako je radno vreme ograničeno na 44 časa, nije zaposlen veći broj radnika i tako ova reforma, donesena bez ikakvog obzira na rentabilitet, nametnula je kapitalu režim u kome on apsolutno ne može da razvije veći obim poslova.

= E E Cc——X' EY P vil[] Svetskoi proizvodni: i trgoTeška depresija na tržištu vini vina, posle dve godine Dpovina voline konjunkture, ponova se javliaju znaci depresije. Potrošnja u mnogim „zemliama, usled povećamia taksa i troškova Života, počinie da opada, ропома зе javljaju zalihe koje obaraiu cene.

Uzrok depresije je relativna hiperprodukcija usled stalnog Чтепја zasađenje površine vinovom lozom. Paralelno sa šireniem vinogradarstva povećavala se i proizvodnja Vina. Prema 19099/13 svetska proizvodnja vina u 1929/39 g. роvećala se za 21%, a u 1934/38 g. prema prethodnom periodu za dalih 10%. U povećanju proizvodnje učestvovale su sve zemlje: i uvozničke i izvozničke, Tendencija za autarkijom ı u proizvodnji vina bila ie vrlo laka. U 1934/38 prema 1909/13 proizvcdnia se ovako povećavala: u Rumuniji, Jugoslaviji i Bugarskoj sa 5,5 na 15,0 mil. ili 137/o; Nemačkoj, Austriji, Čehoslovačkoi i Švajcarskoj sa 2,9 na 4,3 mil. hl. ili nepunih 50%; Erancuskoi i Alžiru sa 58,1 na 69,7 ти. hl. ti. za 20%; u zemljama južne hemisfere sa 7,5 na 16,0 mil. hl. ili nepunih 100%. Proizvodnia u SAD, posle ukidanja prohibicije, popela se na 5%/o svetske.

Hiperprodukciia osećala se sve do 1935 г. и Ксјој је zabeležena rekordna svetska proizvodnja od 217,5 mil. hl. Naredne dve godine — 1936 i 1997 — proizvodnja je podbacila: 151,5 odnosno 184 mil. hl. i nije bila dovoljna da podmiri svetsku potrebu koja je, usled pobolišania konjunkture, počela takođe da raste. To je omogućilo da se u većini IZVOZničkih zemalja likvidiraju zalihe i poboljšaju cene. Ali ı to

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ.

Страна 425

nije dugo trajalo. Proizvodnja од 200 ти. hl. u prošloj godini premašila je svetsku potrošnju.

Svetski izvoz vina pao je sa 9,5 mil. hl. u 1927/81 g. na 5,47 u 1934/38 pg. ili za 43%. Opadanje izvoza najviše je pogodilo evropske agrarne zemlje. U 1937/38 prema proseku 1997/31 uvoz je opao: u Čehoslovačku sa 265 na 47, Austriju sa 405 na 65, Holandiju sa 265 na 104, Francusku (bez uvoza iz kolonija) sa 3.143 na 198, Švajcarsku sa 1.206 na 968 hiljiada hektolitara. Jedino u Englesku i Nemačku uvoz nije opao. Prekomorske zemlje uvoze relativno malo te njihova tržišta nemaju većeg značaja za svetsku trgovinu vina. Zbog povećanja proizvodnje s jedne i opadanja svetskog uvoza S druge strane, borba za tržište stalno se zaoštrava. Konkurencija među izvozničkim zemljama tolika je da ni jedna nema nikakvih izgleda na uspeh. Takvo stanje primoralo je naročito izvozničke zemlje da u 1936/37 preduzmu opsežne intervencionističke mere. Proizvodnia u mnogim zemljama stavljena je pod kontrolu sa ciljem da se postepeno smanjuje i prilagođava stvarnim mogućnostima potrošnje; neke su limitirale proizvodnju trgovačke robe. Premiranje izvoza i davanje podvoznih povlastica postala je uobičajena тега 17vozničkih zemalia. U nekim zemljama propisane su minimalne cene za proizvođača, a isto tako vrši se i stokiianje radi ešaloniranja ponude itd. Najvažniju meru pretstavlja favoriziranje upotrebe vina u industrijske svrhe.

Intervenciona politika nije bila u stanju da otkloni hiperprodukciju, jer je potrošnja i dalje ostala relativno niska, dok se smanjivanje proizvodnje vrši sporo, budući da zavisi od povećanja potrošnje grožđa u svežem stanju. Jedino ie Francuska ograničenje proizvodnje sprovodila smanjivanjem zasađene površine. | ako prošle godine proizvodnja nije bila tako velika kao u 1934 i 1935 g., njen nepovoljan uticaji po-

ijačan je sadanjim izgledima na severnoj hemisferi za veoma

dobru berbu.

Sadanja depresija pogodila jie i našu proizvodnju vina. Prilična zaliha koia ne može da bude izvezena oborila ie DOnova cene. Do 1931 izvoz vina iz naše zemlje bio je znatan. U godinama dobrog prinosa izvoženo је до 2000 vagona u vrednosti 45--50 mil. din. Dalmacija je najveći deo viška plasirala u Italiju. Druga važnija tržišta bila su: austrijsko, čehoslovačko, švajcarsko i francusko. U periodu 1934—1937 izvoz se srozao na 116—685 vagona u vrednosti 2,—4,3 mil. din. "Tržišta su zatvorena, bilo zbog povećanja vlastite proizvodnje bilo zbog preorijentacije uvoza iz naročitih trgovinsko-političkih interesa. Danas naše vino ima jedino nemačko tržište. Ali za izvoz u Nemačku nema mesta u platnom prometu, čiji је bilini sektor isuviše okupiran uplatama Za Žitarice i Sirovine bilinog porekla.

Otsustvo tržišta i fiskalno opterećenje vina, zbog koga su cene u gradskoj potrošnji stalno visoke i u ogromnoi nesrazmeri sa cenama ostalih kako agrarnih tako i industrijskih proizvoda, čine hiperprodukciju stalnom pojavom, kadgod proizvodnjia ne podbaci osetnijie. U tome položaju nalazi se i naša proizvodnja vina. Sa vinom kao izvoznim artiklom više ne treba računati. Sledstveno problem naše proizvodnje vina jeste pitanje unutrašnje ravnoteže proizvodnje i potrošnje.

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА

ПОЉОПРИВРЕДА

— U Beogradu je održana osnivačka skupština Jugoslovenskog nacionalnog komiteta za duvan. Usvojena su ргаvila | izabrana je uprava. Za pretsednika izabran je g. D-r Marković, generalni direktor Uprave monopola.

— Ministarstvo poljoprivrede odobrilo je banovinski kredit od 900.000 din. za eradnju sušionica voća, i to: drinskoj 324.000, vrbaskoj 135.000, zetskoj 90.000 savskoj i dravskoj po 792.000 i primorskoj i vardarskoi po 27.000 din. Banske uprave će te pomoći davati proizvođačima.