Народно благостање

Страна 444

које је прво и једино указало на то да је стопа такорећи дегресивна — са прекидима. Он например указује да код пореске основице од једног динара оптерећење специјалним доприносом износи 150%. То смо већ казали у „Народном Благостању“. Исто тако каже он на страни 28-0ј, например, на основицу од два и по милиона динара, допринос износи 1 милион дин. или 40%6 док се у истом степену завршна основица од 4 милиона динара оптерећује само са 2590. То и јест оно зашто смо ми тражили да се изради нова скала са тачно одговарајућим оптерећењем, пошто допринос и нема другу намеру, према изјави меродавних фактора, до да буде пропорционалан.

Д-р Владислав Д. Стакић: Морнархистичка доктрина Шарла Мораса, издање француско-српске књижаре А. М. Поповића, Београд.

RAZNO

— Penzionisan je g. d-r Milorad Nedeliković, generalni direktor Poštanske štedionice. Za vreme njegovog direktoronja ova je ustanova imala nečuven polet, zahvaljujući stručnoj upravi njome. Za Poštansku štedionicu bi bilo bolje, a i za g. d-r Nedeljkovića bi bio lakši zadatak, da Štedionica nije došla pod kontrolu Ministarstva finansija. Daleko smo od toga da pišemo istoriju direktorovanja g. d-r Nedelikovića, ali smatramo za dužnost da istaknemo dve reforme koje su usledile na njegovu inicijativu: Uvođenje štednog otseka sa cirkularnom štednom kniižicom na strani pasive i postepeno prebacivanje kreditiranja sa banaka na državu, Na mesto 2. d-r Nedeljkovića postavljen je d-r Miljenko Marković, generalni sekretar Udruženja banaka i osiguravajućih društava za Hrvatsku. G. d-r Marković je stručnjak za posao koji mu se poverava. Ceo svoj život je posvetio pitanjima organizacije kredita i trgovinskoj politici. Vrlo je često uzimao učešće

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр, 28

u pripremanju zakonodavnih mera u toj oblasti. Zbog toga je vrlo dobro poznat i u Beogradu. Možda će plemenska pripadnost g. d-r Markovića doprineti da se uklone izvesne neprijatne pojave oko Poštanske štedionice, koje su postale isključivo iz političkih okolnosti.

G. d-r Marković je davnašnji prijatelj urednika »Narodnog Blagostanja«.

— Zagrebačka gradska opština izradila je program radova koji će se izvršiti iz zajma od 30 mil. din. koji će se dobiti od Suzora. Najveći deo utrošiće se na gradnju raznih a naročito prosvetnih ustanova, 7 mil. na kanalizaciju i 21/s mil. na nastavak gradnje Zakladne bolnice.

— Uprava Suzora na poslednioi sednici usvojila je predlog komisije o novoj organizaciji lekarske službe i noVog kolektivnog ugovora. Ugovorni lekari i članovi njihovih porodica imaće pravo na penziju iz fonda Suzora, Rešeno je da se dugoročni zajmovi mogu davati banovinama i na Zalogu svih banovinskih prihoda. Odobreni su zajmovi: opštini Černomeli od pola mil. din. i Šibenik od 2,5. mil. din.

— Propisana je uredba sa zakonskom snagom o ekonomsko-komercijalnoj visokoj školi u Zagrebu i Beogradu. Organizacija ovih škola počiva na autonomiji. Imaju rang univerziteta.

— Jean Tennery, pretsednik Union Parisienne i počasni pretsednik Francuske banke, штго је и 61 годин. Spadao је među prvake francuskog finansijskog sveta, bio je generalni direktor Caisse de Depots odakle ga je Poincarć stavio na čelo Autonomne amortizacione kase. Bio je pristalica zlatnog važenja i kao guverner Francuske banke pred dolazak Narodskog fronta branio je franak, i to je bil era velikog odliva zlata. Otišao je s tog položaja protiveći se nameri da Francuska banka dođe pod kontrolu države.

КОЊУНКТУРА

СТАЊЕ НАРОДНЕ БАНКЕ 8 ЈУЛА 1939 ГОД.

С обзиром на летњу сезону пораст зајмова за 79 мил. на 1.904 мил. не би требао да претставља необичан догађај. Народна банка у то време исплаћује сезонске кредите за житну кампању. Необично је овога пута то, да су есконтни зајмови порасли за свега +,2 мил. на 1.737,2 мил., док су се зајмови на залоге повећали за 75,4 мил. на 166,8 мил. дин, У претходним годинама су сезонски кредити давани путем есконтних кредита. Не: знамо да ли се овога пута пракса у погледу кредитне подлоге изменила, или су зајмови на залоге порасли независно од сезонских кредита. Девизе које не улазе у подлогу повећале су се за 6 мил. на 512,8 мил. а разна актива за 145 мил. на 2.149,8 мил. дин. Сток хартија од вредности смањио се за 15 мил. на 2716 мил. дин. Златна подлога показала је пораст за 251.380 дин. на 1,9 милијарди и са 28,59) прима на 2,47 милијарди дин. Пораст искључиво отпада на злато у касама, док је злато на страни остало непромењено.

И у пасиви имамо доста необично кретање обавеза по виђењу. Пораст за 78,6 мил. на 1,8 милијарди је повољан знак. Необично је то да су се разни рачуни — потраживања државних новчаних установа — повећали у највећој мери, док су жиро рачуни, који су иначе променљивији, порасли за свега 148 мил. на 1 милијарду дин. Потраживање државе смањило се за 45 мил. на 38 мил. дин. Разна. пасива се повећала за 3,8 мил. на 247,7 мил. Као салдо свих промена смањио се новчанични оптицај за 17,9 мил. на 7,16 милијарди дин. Оптицај кованог новца повећао се за 13,5 Мил. дин, што се види из смањења његовог стока за то-

лико на 245,2 мил. дин. Збир оптицаја и обавеза по виђењу

повећао се за 58,7 мил. на 8.962,1 мил. Због тога се квота покрића у злату нешто смањила, са 27,71 на 27,53%/0.

(види табелу Народне банке на следећој страни)

Beogradska berza

Izveštajna nedelja od 7-VII—13=VII 19939 EFEKTNO TRŽIŠTE

Prošli juni bio je jedan od najinteresantnijih meseca. Špekulacija bila je jaka — što je inače dosta retka pojava i pokušala je da obori kurseve, Tom manevru išli su u prilog razni glasovi u berzanskim izveštajima štampe, navodeći da je robe mnogo a kupaca malo. Pre nekoliko dana sređeni su podaci Beogradske berze o obrtu u mesecu junu. Evo šta oni kažu:

1939 1938 juni maj juni mai : u mil. din.

91/•/0 Ratna šteta 6.9 6.4 9.3 8.2 21/5!/ Ratna. šteta, termin 37 227 40 1.8 4% Agrarme obvezn. 1921 0.3 0.4 0.6 0.3 4% Agrarne obvezn, 1984 0.3 0.6 19 0.1 7% Investicioni zajam 1.7 1.4 1 1.5 6%/. MBeguluci ; 3.0 5.0 7.4 3.9 6% Dalmatinci 4.4 8.0 32 5:2 6 Зиток! аргаг 3.0 21 — 7% Stabilizacioni” . — 0.9 0.01 0.9