Народно благостање

15. јули 1939.

Стање Народне банке (у мил. дин.)

34-XII|31-XII| 31-XITI| 30 -VI| 8-VII АКТИВА 1936 | 1937 | 1938 1939 | 1939 Подлога __злато у касама — — 1.588,3!1.706,2/1.898,8|1.909,0|1.909,3 злато на страни — —| 9377 el 108 10% 108

Укупно — |1.626,0/1.719,7/1.909,6/1.919,8/1.920,1 Девизе које не улазе у

подлогу — — — — — 552,3! 458,2 643,5| 506,8| 512,8 Кован новац:

у никлу и сребру — — | 334,9) 360,0) 330,0| 258,8! 245,2 Зајмови:

на менице — — — — |1.458,6)1.400,51,707,7 1.738,1/1.737,2 на хартије од вредн. — | 2588 2630 636) 914 166,8

Укупно — |1.717,41.662,51.771,81.824,51.904,0

Хартије од вредности — | 116,8| 198,1 258,6) 286,7| 271,6 Ранији аванси држави — |1,647,8|1.638,2/1,627,8|1.630,11.630,1 Привремени аванси Глав.

раду новч, и намештај | 155,1| 160,4| 185.1) 196,5| 191,6

Разна актива 819,6)2.087,2)2.147,5)2.135,3/2.149,8

ПАСИВА Канитал — — — — — 180,0) 180,0) 180,0) 180,0) 180,0 Резервни фонд — — — | 158,5) 200,0) 236,7, 242,7| 243,1 Остали фондови — —| 29,9) 341 37,5) 389) 39,1

Новчанице у оптицају — |5,408,5)5,358,7 (6,920,7|7.176,9|7.159,0 Обавезе по виђењу:

потраживање _ Државе 594. 178). 381). 425. 358:0 жиро-рачуни — — — | 651,2/1.438,0)1.080,0]. 997,31.012,1 разни рачуни — — — | 918,6|1.047,7] 9801! 6846! 753,0|

Укупно — |1,629,2/2.499,7|2.093,2/1.724,5|1.808,1

Обавезе са роком — —| 50,0) 50,0 30,0 30,0 30,0 Разна пасива 2845 363,3) 232,7!' 243,9 247,7|' Оптицај и обав. по виђ. |7.037,8/8.291,3/9.014,0)8.901,418.962,1 Укупна подлога: -- 28.559, прим, — — |2,089,5/2.202,1/2,458,912.467,0)2.467,3 зл. у кас. 28,5%/ прим. |2,041,0)2.102,5)2,440,0.2.453,112.453,4 укупно покриће — — |2968%/ 26549) 2722%/, 277 15/,/2758%

покриће у злату — — |2729%/|26440/, | 27069/,|27559/, 2737% 76 Bler 1.6 1.5 4.0 2.8 8% Bler 0.4 11 0.7 1.2 7%5 Seligman 0.9 0.04 0.5 01. Narodna banka 27 И 1.2 1.0 Pab 0.5 1.9 0.8 1.8 Ostali papiri 0.01 0.3 0.1 0.3 Ukupno 29.3 29.6 35.0 30.2

Prethodno treba da naglasimo, da je obrt u maju već bio znatno manji nego u aprilu i martu. Tako je on u maju о. 2. iznosio 98.2 mil. prema 39.5 mil. din. u istom mesecu prethodne godine, Od maja obrt postepeno pada — iako u iunu uoči skoro potpunog letnieg zastoja ponekad dođe i do većeg obrta, pošto jedan deo berzijanaca prodaje ne %еleći da imaju glavobcljiu zbog papira za vreme odmora. To je bio u jačoj meri slučaj prošle godine, kada je obrt u junu bio znatno veći nego u maju, iako je zaostao iza meseca aprila iste godine. U junu o. g., međutim, obrt je bio čak i nešto manji nego u prethodnom mesecu i znatno manji nego U istom mesecu prethodne godine. Iz toga sledi da ponuda nije prešla uobičajenu granicu nego je ostala ispod nje. Istina Ratna šteta u terminima rađena je za Veći iznos. To pokazuje da su besisti, u osustvu stvarnih preduslova za svoi poduhvat, pokušali da preko jače ponude u terminima utiču na raspoloženje berze. To im, kao što smo dokazali u prošlom broju, niie uspelo. Iz neznatno većeg obrta u Ratnoi

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 445

šteti prompt prema prethodnom mesecu se vidi da najšpekulativniji papir, Ratna šteta, nije došla u većim iznosima na tržište. Prema junu prethodne godine obrt je znatno pao, što je najbolji dokaz da je njeni imaoci još čvršće drže nego ranije. Neobično interesantan је pad obrta u G%o agrarnim papirima. Njihova prcdukcijia ije prestala, što ie najvažniji uzrok nazadovanju obrta. Iz toga se vidi da naše tržište kapitala treba ipak izvesno vreme da apsorbira nove komade. To se vidi i kod Go šumskog agrara koji se nalazi još u emisiji i koji učestvuje sa većim iznosom u obrtu. Dolarski papiri, treća važna grupa, na našem efektnom tržištu takođe se nalaze u čvrstim rukama što se vidi iz padajućeg obrta. U 7% Investicionom zajmu posao je bio u junu nešto veći nego inače, i to iz razloga, koje smo naveli u prošlonedeljnom izveštaju. U julu se situacija na našem efektnom tržištu ioš i popravila. U izveštajinoj nedelji porasli su kursevi. Tražnia, {e bila dosta, jaka, naročito za Ratnu štetu. Ona ic dolazila uglavnom od besista koji su se i dalje pokrivali i to ne samo za angažmane koje su prihvatili ranije, nego bilo је 1 Когекеја za ultimo. juli. Bilo ic besista koji su počeli već da se pokrivaju i za ultimo iuli, pošto se nadaju da će take manje izgubiti. Bolie je izgubiti manje ako se već mora gubiti. Prema tome bolje je danas za pokajnika da plaća srazmerno visoku cenu za terminsku robu, ako izgleda verovatnim da će tada kurs biti viši. Ratna šteta povukla je za sobom i ostale hartije od vrednosti kao 6% Begluke, Dalmatince. Naročito dobro ilustruie зјајпо raspoloženje berze i porast kursa 6%'%0 šumskog agrara, koji je, pošto se nalazi još u produkciji, najosetljiviji papir i retko kad sledi skoku ostalih hartija od vrednosti. Dolarski papiri bili su vrlo čvrsti, takođe zbog opšte čvršće situacije na tržištu, gde je tražnja bila veća od ponude. Kursevi se vide iz donje tablice:

G6G-.VIL ZVIL JOVIL II VIL IŽ2:MM 19-VI 21/2% Rat. 51. 467.— 467.— 465.— 464.50 467.— 467.50 91/% R. št., ter. 466—— 46650 —— 46425 467—" = 4ојо. Долац 192] ___-_ ________- ~ 62.50 4%" Асгтата 1934 —— —— 5950 86950 = | == 6% Begluci ИМ |SU 977 85655 8750 6 БВесћ јег — | _- === _-= =—-- _ ет 6% Dalmatinci: — = 84— — 85.95. 60/.. Dalm. ter. == | === | —-=-= — | === === 7% Invest. 160—- 10075 +» —=_ === | === | === 7" Stabilizac. — = | ——=C | 7% _Seligman ___ ____ ___ __ [0056 7), Bler ___ ___ __-- ___ 425 8% Bler ___ 1. || 5 бој Šum. agr, 80.50 8115 „&81.15 &1.25 82.85 893,50 Narodna banka —— — = Pab, sitni — 211.50 Pab, srednji REJ ШИ Рађ, krupni A

доб Renta 1895 Loz Crv. krsta Duvanski loz

5 | -]

А РАА +

Najinteresantnije ie to, da зе čvrsta tendencija razvijala dok se obrt povećavao, kao što se to vidi iz donje tablice:

7—18 МПЦ 30 VI— VII u hiliadama din. 21/.a%. Ratna šteta 2.065 1.543 21/;0. Вабпа šteta, termin 649 1.069 4) Agrarci 1921 161 30 4%0 Agrarci 1934 139 83 7% „~ Investicioni 529 130 бул Begluci 687 285 6% Dalmatinci 1.003 717