Народно благостање
Страна 446
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ Бр. 28
6%/ Šumski agrar 1.429 671 Privatni Kkliring
7% _ Bler 83 82 Berlin 1430.— 1780— 1430.— 1430— 1430— 1430 -
89% Bler —— 132 Madrid НА па LN OI ___ 18
7% · ЗеПотап 178 == Grčki bonovi 31.25 — 31— 31— 31— 31—
Narodna banka 1.110 163 Prag — — — == ит ==
Pab 43 270 Sofija —— = — = ——— === Ukupno 7.797 5.527 Klirinški kursevi
Najveći je porast obrta kod 6% agrarnih papira, koji Milano —— 23840 22830 28830 228.30 228.30
imaju najjače učešće u ukupnom obrtu. Ratna šteta prompt Varšava M” 00 0 207 00 7 | 80
je takođe više rađena nego prethodne nedelje. Obrt u Narodnoj banci otpada na zaključke розје zvona. Porast kurseva pri istovremenom povećanju ponude dosta je retka pojava. Ona se ovoga puta može objasniti time, što je krajem juna isplaćen kupon 6% Begluka. Jedan deo tog novca plasiran je na berzi. Otuda i jači porast obrta 6%b agrarnih papira, jer je verovatno da ljubitelji tih papira ostaju verni i ргvrstveno ih kupuju.
Na zagrebačkom tržištu akcija industrijskih 1 заођгасајnih preduzeća bilo je življeg poslovanja u akcijama Trbovlja čiji je srednji kurs iznosio 172.50 i Osečke šećerane po 80.
· Obračunski kurs dolara sa primom bio je: 7-VII: 44.1425; 10-VII: 44.1425; 11-VII: 44.13; 192-VII: 44.1369.
Naši papiri na stranim berzama
U Parizu su kursevi najvažnijih naših predratnih i роsleratnih papira nešto skRočili. Jedino 496 zajma od 1895 2. 1 5% od 1902 su pali. Kursevi su bili sledeći:
7-VII 3-VII 49/0 1895 198.— 212.50 99/0 1902 229.— 235 41/5.% 1906 208.— 197.50 41/50/o 1909 920.— 205.427 % 1910 225-— 217 41/50/0 1911 220.— 210.5% 1913 295 — 225 79/0 Stabilizac. a19.— 314.5% Funding 120.— 115.—
U Njujorku su kursevi naših papira nešto popustili. 7% Bler 8%/о Вјег 7% Seligman 10-УП 20.25—90.75 2105 99005 28—30
DEVIZNO TRŽIŠTE
Situacija je nepromenjena. Klirinških maraka ima dosta. Na beogradskoj berzi ih skoro isključivo daje Narodna banka, dok iz privatnih ruku·se malo pojavljuje. U Zagrebu pak, isključivo privatnici snabdevaju tržište. Slobodne deVize iz privatne ponude pokrivaju 10—U15%/0 tražnje. Ti se! situacija neznatno popravila. Grčki bonovi su vrlo živo rađeni. Obrt je bio jedan od najvećih, koji je zabeležen u toj uplati. U ovoj nedelji uvedena je notica privatnog kliringa sa Sofiјот. Позада još nije bilo zaključaka. Klirinških čekova па Prag više i nema. Tražnja u ovoj nedelji nije bila zadovoljena. Na slobodnom tržištu bili su čvrsti francuski i belgijski franak, dok su ostale devize bile labave, naročito dolar. Kursevi su bili sledeći:
Stab. + Slob. trž. 7-MIL 2855%0 IO. MIL У ШЕМИ У 12- МИА 1а-УЦ London 258.— ! 207.67, „958 258-—-'. 2582. 258Pariz 145.97 | 117.50 145.99 145.94 145.00) 146.Niujork 5489.24 4414.95 5489.90 5488.35 5489.13 5488.75 Ženeva 1242.92 1000.— 7 12492.47 19249.47.: 19249.47 1949.97 Amsterd. 29925.66 2345.— 929925.39 2995.39 2925.39 2925.31 Brisel 936.70 . 754.— „986.51 936.20. 936.51 . 936.58
Obrt je iznosio okruglo 30 mil. din. prema 25.1 mil. din. Berlin je rađen za 16.1 mil. prema 12.7 mil., London 12.6 mil., nešto više nego prošle nedelje kada je obrt izncsio 12 mil. Obrt u grčkim bonovima bio je rekordan 1 mil. prema 288.000 din.
Kursevi deviza· u Cirihu bili su sledeći:
31-XII-36 31-XII-37 31-XII-38 27-VI 13-VII
London 27.37 21.62 20.63 20.76 20.765 Amsterdam 238.80 „240.60 240.84 239.40 235.50 Njujork 345.14 482.50 443—" 443.62 4433/6 Berlin —.— —— 177.60 178.— 174.Pariz 20.82/. 14.689; 11.6220 11.75 11.75 Brisel —.— —.— 74.70 75.40 75.40 Beograd 10.— 10.— 10.— 10— 10Kursevi su bili stabilni. Holandska forinta pokazivala
je nešto :labaviju tendenciju. Prema funti oslabio je nešto i dolar.
Tržište zlata Cena zlatu utvrđena je od Egalizacionog fonda nešto niže nego prethodne nedelje, pošto je u međuvremenu i dolar popustio. Ali londonska cena je još previsoka prema njuiorškcm paritetu, tako da je izvoz zlata iz Engleske zasada nerentabilan posao.
(po unci) (po kg.)
šiling pensa Din.
1933 126 6 40.405
1934 141 40.345
1935 141 2 54.409
1936 141 7 54.567
1937 140 11 54.319
1938 149 7 54.659 3-VII-1939 148 61/e 61.285 10-VII-1939 : 148 6 61.268
Робно тржиште
Пшеница. — Светско тржиште пшенице у овој недељи реагирало је осетнијим попуштањем курсева на релативно добру жетву на северној хемисфери и преносну залиху која је више него довољна дау идућој кампањи подмири целокупну нормалну светску увозну потребу. Министарство пољопривреде у С. А. Д. цени овогодишњи принос озиме и пролећне пшенице на 1,960.000 ваг. чему треба додати преносну залиху од 750.000 ваг. што даје укупну расположиву количину за наредну кампању од 2,710.000 ваг. према 2,940.000 ваг. у прошлој кампањи. Ако се узме да унутрашња потрошња износи 1,900.000 и да ће се иу новој кампањи наставити досадашња политика субвенционисања извоза односно извести 270.000 ваг. то би на крају кампање преостала залиха од 540.000 ваг. Половином јула залиха непродате пшенице у Канади износи 300:000 ваг. према 75.000 ваг. у јулу 1988 г. Принос нове жетве цени се на 1,060.000 ваг. према 880.000 ваг. у прошлој години. И поред велике преносне залихе и одличне жетве парламенат је и за нову кампању изгласао цену од 80 центи