Народно благостање
22. јули 1939,
— Продаја мотоцикла у Немачкој у ЈУНУ 1939 је била за 16,30 већа него у мају, а 66%/о већа него у јуну 1938. Пораст је забележен и код аутомобила и камиона. За 6 месецци 1939 укупно је продано у земљи 343.666 аутомобила, камиона и мотоцикла према 296.537 лане. На аутомобиле отпада 106.000, на камионе 29.500 а остало на мотоцикле.
— У Министарству трговине и индустрије регистрован је картел емајлираних када, који има задатак да изједначи цене и контингентира производњу. У картел су ушли: Осјечка љеваоница жељеза и творница стројева д. д. и Војвођанска ливница гвожђа а. д. Нови Сад. Обе фабрике су склопиле уговор у погледу цена са Берлином.
— Завод за унапређење спољне трговине у Београду извештава да се може почети с извозом раних шљива 20 јула о. г., ако одговарају условима Уредбе о контроли воћа и воћних прерађевина намењених извозу. Код извоза јабука толерираће се код стоних 5%/• квара а код осталих 10%.
— У резолуцији донесеној на годишњој скупштини Удружења извозника Краљевине Југославије тражи се да Министарство војске и морнарице откупи извесну количину пекмеза за потребе војске, наместо чаја, пошто ће производња истог бити толика да се неће моћи сав вишак извести; да се дозволи извоз 25 вагона старе вуне из 1937 и 1938 У клириншке земље; да се расподела контингената јаја врши правичније; да се курсеви страних валута утврђују најмање за месец дана унапред и да извозници имају свог претставника у Извозном комитету при Народној банци.
TRGOVINSKA POLITIKA
— Словачка влада извршила је ревизију житног MOнопола. Монополом су сада обухваћени сочиво, слад, брашно, млински производи и мекиње. Заведен је млински ред којим се регулише делатност млинске индустрије.
МОУСАВЗТУО
— Po sporazumu između engleske banke Samuel Montagu and Company u Londonu i argentinske Banco Central u Buenos Aires mogu posednici zlata da ga polože па čuvanje kod ove poslednje, ako žele da ga drže što dalje od centra eventualnog rata. Zlato će biti primano u šipkama ili kovano, a banka će izdavati certifikate, na osnovu kojih će se to zlato moći svakog časa da povuče i to važi 3 godine. Certifikati se ne mogu prenositi, ali time još nije onemogućeno da se zlatom trguje. Banco Central primaće depozite koji najmanje iznose 15.000 funti šterlinga. ZDOg Ovog sDorazuma izmenjeni su raniji propisi o zabrani izvoza zlata iz Argentine, koji ovakav posao nisu omogućavali.
— Američki Kongres obrazovao je odbor kome je stavijeno u dužnost da ispita vladinu politiku po pitanju zlata. Do toga je došlo zbog opasnosti koja preti čitavom američkom kreditnom sistemu, ako se viškovi rezervi kod banaka budu povećavali kao dosada. Ovi viškovi već nekoliko godina pretstavljaju težak problem, jer mogu lako da odvedu do inflacije kredita, a ubrzano povećavanje njihovo dovodi se u vezu sa prilivom zlata iz inostranstva. Za posledniu godinu dana rezerve su porasle za 1,3 milijardi dolara, a za poslednje dve godine za 3,5 milijarde i iznose sada 4,5 milijarde. Poslednjih nedelja priliv zlata raste. Ali sve više tog zlata prestavlia depozite stranih zemalja u SAD za slučaj rata.
— Nemačko-engleski sporazum o transferu dopunien je ovih dana. Sada je protegnutina Sudetske krajeve. Njime su obuhhvaćene sve obaveze nemačkih dužnika izuzev onih koje su pod moratoriumom i zaimova kao što su Dozov i Jangov, Austriski međunarodni 1930, Međunarodni garantovani 1933, Austriiski konverzioni zaiam od 1934, Državne obligacije izdane prilikom saniranja Oesterreihische Kreditanstalt-a 1936 i sterlinški zajam opštine Saarbriken od 19928. Pravo na tran-
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ _
Страна 459
sfer imaju, osim britanskih imalaca, sva lica koja imaju роtraživanja po sterlinškim bonovima ili nekim drugim раpirima izdanim i plativim u Londonu.
— Jadransko-podunavska banka isplaćivaće od 1 jula o. g. 20% od uloga na štednju i onih po tekućem računu koji su 15. XII 1935 iznosili 15—20.000 din. i kamatu za prvo polugodište 1939, a 10% od onih od 20—60.000 din, Na sve ostale uloge plaćaće samo kamate.
— U Čeho-Moravskoi donesena je nova uredba o devizama koja se znatno približuje sličnim propisima u Rajhu. Za uvoz potrebno je prethodno obezbeđenje deviza. Ministarstvo trgovine može da odredi kontrolu upotrebe sirovina u industriji i da izdaje propise o posredovanju u cilju štednje Izvoz se može takođe podvrgnuti kontroli. U ministarstvu trgovine ustanoviće se naročiti ured za kontrolu. Strožije su formulisani propisi o raspolaganju depozitima čeških državljana u inostranstvu. Ministarstvo finansija je ovlašćeno da naredi kontrolu nad imovinom sumniivih lica.
— Posledice američke politike srebra odrazile su se kako na londonskom tržištu, gde tražnje skoro nema, tako i na meksikanskoj proizvodnji. Zbog sniženih otkupnih cena proizvodnja u jednom od najvažnijih rudnika na zapadnoi obali u Kosali postala je nerentabilna i rad ije obustavljen.
— У првом полугодишту 1939 увезено је у Сједињене Америчке Државе 2007 мил. долара злата према 1781 мил. у другом полугодишту 1938 и 248 мил. у првом. У јуну је увезено свега 228 мил према 429 мил. у мају и 606 мил. у априлу.
— Курс 80, Чешког зајма на лондонској берзи који је пре неколико месеци био пао на 30, скочио је ових дана на 64//5. Мисли се да је то последица изјаве енглеског министра финансија да ће блокирани чешки депозити бити употребљени за подмирење потраживања енглеских поверилаца. Рачуна се да та потраживања износе 3,5 мил. фунти стерлинга по текућем рачуну и 2,5 мил. зајмова,
—- До краја јула 1939 у Чешко-Моравској сва лица и предузећа морају да понуде на продају Народној банци према стању од 10 јула о. г. страна платежна средства, платни новац, непрерађене племените метале, стране вредносне папире и оне домаће који гласе на страну валуту.
— Пољска влада решила је да искује 50 мил. злоти сребрног новца, којег у оптицају има све мање због тезауризације од стране публике.
— Литванска банка, која је након предаје Мемела Немачкој била повисила дисконтну стопу од 5 Ha 7%0, cana iy је снизила на 6%. Оптицај новчаница се смањује од 181,65 мил. лита на 155,76 мил,
— Девизни одбор при Народној банци усвојио је предлог Извозног комитета о премирању извоза помоћу интерних динара следећих производа: свеже воће и поврће, заклана живина, пршута, јаја, вино, конзерве од меса; воће; поврће и рибе. Премирање ће се вршити тако ла ће извозник добити за извезену робу 25% девиза по специјалном курсу, 429 по берзанском, односно по 258 дин. и 33% за интерне динаре из неклириншких земаља, Неће се пр мирати извоз ових артикала у Француску и Швајцарску, нити извоз пршуте у Енглеску.
JAVNE FINANSIJE
— Према завршном рачуну Београдске општине за буџетску годину 1938/39 остварено је на име прихода 839 мил, дин. према 328,9 предвиђених. Суфицит износи 10 мил. дин. Највећи приход је дала трошарина 90,7 мил. (предвиђено 86 мил.).
— Банска управа Вардарске бановине намерава да закључи зајам од 100 мил. дин. код Државне хипотекарне банке, Поштанске штедионице и Сузора. Зајам ће се утро-