Народно благостање

22. јули 1939

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 461

još veći, ali iz drugih razloga a ne konjunkturnih. Druge opet zemlje zbog naorušanja gube svoju poziciju na svetskom tržištu. Nemačka zbog ogromnog naoružanja, a Japan zbog ratne privrede, jer izvozna industrija ne dobija dovoljno sirovina.

RAZNO

— У школској години 1939/40 отвориће се у Београду Друга државна трговачка академија. Осим тога биће отворене трговачке академије у Ваљеву, Крушевцу, Мостару и Брчком. Дворазредне трговачке школе у Чаковцу и Шибенику претвориће се у потпуне трговачке глкадемије. У Ваљеву и Бањој Луци биће отворене Државне средње техничке школе а у Вршцу Државна мушка занатска школа.

— На територији Зетске бановине ускоро ће почети велики јавни радови за које је обезбеђен кредит од 93 мил. дин. Употребиће се за мелиорационе радове у Бар-х

ском, Улцињском, и Љешком пољу, Плаво-гусињској долини, Конавском, Фатничком и Гатачком пољу као и за регулацију река Лима код Берана и Суторине код Херцегновог. 15 мил, утрошиће се за снабдевање становништва водом у безводним крајевима, а 25 мил. за мелиорацају Никшићког поља.

— Потрошња електричне струје у Сарајеву 1938 je била за 11,17%0 већа него 1937. Да би појачала потрошњу струје општина ради нову тарифу којом ће снизити цену. Трошкови производње лане су смањени за 12,87%/.

— Трговинско-индустријска комора у Петровграду отвориће при својој Средњој техничкој школи отсек за млинарство. То ће бити прва млинарска школа у Југославији. — U Parizu je održan kongres jugoslovenskih iseljenika nastanjenih u Francuskoj, Belgiji, Holandiji i Luksemburgu. Rešeno je da se osnuje »Nacionalni savez jugoslovenskih iseljenika nastanjenih u državama Zapadne Evrope.

КОЊУНКТУРА

STANJE NARODNE BANKE МА DAN 15 JULA 1989 GOD.

U prošlom izveštaju istakli smo neke nejasne promene u stanju Narodne banke. Ove nedelje su neke zagonetke razjašnjene, ali opet su se pojavile druge. U prošlonedelinom stanju, na primer, nije bio jasan uzrok jakog porasta zaimova na zaloge. Oni su u izveštajinoj nedelji pali za 74.4 mil. na 92.4 mil, din., što dokazuje da se radilo o sasvim kratkoročnoj kreditnoj operaciji, verovatno jedne novčane ustanove koja raspolaže velikim stokom državnih hartila od vrednosti. U izveštainoi nedelji pali su eskonini zaimovi za nešto veći iznos :nego prethodne nedelje, 10.4 mil. na 1.726.8 mil. din. To je đosta neobično s obzirom da je počela žitna kampanja, i da je ona u prethodnim godinama bila uzrok porastu zajmova. Pad hartiia od vrednosti nastavio se u izveštajnoj nedeli! i iznosio ije 7.7 mil. (na 2639 mil. din.). Posle polugodišnjeg bilansa obično raste stok hartija od vrednosti pošto se dospele kamate obično upotrebljavaju za kupovinu hartija od vrednosti, Uzroci pada u dvema poslednjim nedeljama nejasni su. Vrlo povoljan znak trebao bi da bude porast deviza koje ne ulaze u podlogu za okruglo 10 mil. na 599 mil. din. i razne aktive za 158 mil. na 2.165.6 mil. zbog povećanja klirinških potraživania s jedne i ažije sa 28.5% prima s druge strane. No sve dotle dok privatna tražnja ne može biti zadovoljena na berzi, porast deviznog stoka kod Narodne banke ne može da znači neki ozbiljniji preokret napete devizne situacije. Zlatna podloga povećala se za 265.152 din. na 1.920.3 mil., a sa 28.5% prima na 2.467.7 mil. din.

U pasivi je porast obaveza po viđenju bio neobično malen, za svega 19.4 mil. na 1.822.4 mil. din. Razni računi povećali su se | u izveštajnoj nedelji i to za 17.3 mil. na 770.8 mil. din. i žiro računi za 6.9 mil. na 1.019.2 mil. din. Potraživanje države se smanjilo za 5 mil. na 33 mil. din. Vrlo je verovatno da su sezonski razlozi uzrok tog malenog porasta obaveza po viđenju. Novac se upotrebljava za finansiranje žetve i samo u manjoj meri se ulaže kod Narodne banke. Ultimo će biti po svoi prilici jak. Tražnja za novcem biće verovatno veća nego što je obično. Razna pasiva se smanjila za 14.1 mil. na 233.6 mil. din. Novčanični opticaj se smanjio za 82 mil. na 7.76 mil. din. Opticai kovanog novca povećao se za 11 mil. na 234 mil. din. Zbir opticaia i obaveza po viđenju smanjio se za 69.7 mil. din. na 8.899 mil. din. i usled toga porasla je i kvota pokrića na 97.799%/o,

Стање Народне банке (у мил. дин.)

34-XII|31-XII|4-XII| 8-VII |15-VII АКТИВА 1936 | 1987 | 1988 | 1989 | 1939 Подлога з ћ — — |1.588,3/1.706,2/1.898,81.909,3/1.909,6 И 25 ОЦЕ ва 0 O | 3 Укупно — |1.626,0 1,718,7/1.909,6 1.920, 1/1.920,4 O e 08 552,8| 458,2| G648,5| 512,8| 522,7 MI 0 — _ | 334,9| 360,0) 330,0| 245,9| 284,9 3ajMoBH: = - = = |1,458.6)1.400.5|1,707,7)1.787,211.726,8 Ba хартије од вредн. — |_258,8|_263,0_ 69,6) 166,8 92,4 Укупно — 1.717,4|1.662,51.771,3/1.904,0 1.819,2 i —"| 116,8] 198,1 2586) 2716 2098,9 LIM. __|1,647,8|1.638,2,1.627,8,1.680,1,1.680,1 Глав. Прввремени тваном – 18 | 6000] 6000) 60,0 60,0 6000 Вредности рез. фонда — | 137,6 165,8! 223,5 2839,8| 239,7 Вредности ост., фондова| 28,3 295 387. 371 37,1 II u amo) 15 160,4| 155.| 100 3) 075

Dasda актина 819.6/2.037,2/9.147,5/2.149,8/9.165,6

MBA LU = | OJ 1500) 160.00 1500) 1300 Pod DOM M 8 WP | 15375) 200,0 207) 220 2431 Остали фондови — —| 299 341 37,5 391: 39,1

Новчанице у оптицају — 5,408,5 5,358,7 6,920,7 7.159,0 7.076,9

Обавезе по виђењу:

59,4: 17,8 8331 380) 33,0 нит расуни Државе | 681'2/1.433.0/1.080.0/1.012,111,019, разни рачуни — — — |_918,61.047,7| 980,1 758,0) 770,3

зл. у кас. 28.5%/) прим. укупно покриће покриће у злату — —

2,041,0)2.102,5)2,440,0|2.453,4)2.453,8 29680/ | 2654%/ | 27220/ | 27958% 27727 2729%/ | 26449/,)27069/ 2737 % |2757"%/,