Народно благостање

22. јули 1939, НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

недељама забележен знатан напредак. Народна банка је подмирила 20—40%о тражње и како се чује намерава да задовољи целу у току ранијих недеља незадовољену тражњу, која се цени на округло 40.000 фунти стерлинга. Изгледа да ће Народна банка у томе успети у најкраћем року. Сви знаци показују да је у нашој девизној ситуацији наступио преокрет на боље. У клириншким маркама посао тече номрално., Народна банка даје робу по стабилном курсу. Грчки бонови су попустили због слабе тражње. Клириншких чекова на Праг, као што изгледа, нема више у оптицају. Софија ни ове недеље није рађена. Код слободних девиза били су у току недеље чврсти швајцарски франак и холандска форинта, а нарочито ова последња. Долар, француски и белгијски франак су попустили. Последњег дана извештајне недеље поправиле су се ове последње девизе, док су попустили швајцарски франак и холандска форинта.

Стаб. + Слоб. трж. 14-УП 28,59 1771 18-УП · 19 УП 20-УП Лондон 258 207.65 258 258 258 258 Париз 145.00 117.50. 145.08 14596 145.96 145.97 Њујорк 5488.35 4418 5488.57 5487.91 5486.35 5487.85 Женева 1242,47 1000 1949 17 194202 1248:07 1242.77 Амстердам 2930.98 2359 9931.52 2939.86 2950.67 2949.09 Брисел 95.80 „753.95 935.97 936.48 936.84 936.11 Приватни клиринг Берлин 1430 1430 1430 1430 1430 Мадрид — — — — = Грч. бонови — 31 30.50 30.40 30 Праг — — __ = 286 Софија — — -— — Клиринг Милано 228.30 228.90 929830 228.090 22830 Варшава 830. 830 830 830 830

Обрт је био већи него претходне недеље и износио 39 мил. дин. према 30 мил, дин. То је проузроковано порастом обрта у исплати Лондон са 12,6 мил. на 22 мил. дин. Обрт у Берлину износио је 16,6 мил. према 16,1 мил, грчким боновима 260.000 дин. према 1 мил. дин, итд.

Курсеви девиза у Цириху били су следећи:

31-XII-36 31-X1I-37 31-XII-38 13-VII 20-VII Лондон 27:97 21.62 20.63 20.765 20.76 Амстердам 298.80 „240.60 240.84 285.50 237.30 Њујорк 345.14 432.50 443—— – 44356 4435/16 Берлин —.— —— 177.650 174.— 171.80 Париз 20.32/4 14.68/» 11.6220 11.75 11.745/в Брисел —.— —.— 74.70 75.40 75.821/2 Београд 10.— 10.— 10.— 10.— 10.—

Међусобни однос појединих девиза био је стабилан. Холандска форинта се поправила. То је реакција на претходну слабост форинте, која је била изазвана кризом владе. Чим се ситуација смирила бесистичка спекулација против форинте постала је знатно слабија.

Тржиште злата

Егализациони фонд утврдио је у последње време цену злата тако, да је извоз у САД био нерентабилан. Изгледа да то није било много ефикасно. Егализациони фовд из-

товремено саветује арбитражерима да не извозе злато из земље. -

Цена је била стабилна,

(по унци)“ (по кг.)

шилинг пенса Дин.

1933 126 6 40.405 1934 141 40.345

Страна 463

1935 141 2 54.409 1936 141 7 54.567 1937 140 1 54.312 1988 149 7 54.652 10-УП-1939 148 61.268 18- У П-1989 148 6 61.268 Robno tržište Pšenica. — Padanje cena pšenice na svetskom tržištu

koje traje već nedeljama, pred kraj prošle i u ovoj nedelji uzelo je vrlo velike razmere i, s obzirom na nivo kurseva, može se govoriti o srozavanju. Ovakav razvitak tendencije uslovilo je nekoliko činjenica. Pre svega velike prenosne zalihe u svetu, zatim povišene procene prinosa u SAD i Kanadi, prestanak izvoza australske pšenice u zemlje Dalekog Istoka i najzad, zasićenost evropskog tržišta koje pored vlastite žetve raspolaže i znatnim gvozdenim rezervama. Zbog svega toga julski termin u Liverpulu pao je na najniži nivo od 1931 godine na ovamo, dakle ispod onoga na kome je bio i u periodu najniže tačke poljoprivredne krize i pre devalvacije funte. Taksacija prinosa u Kanadi povećana je na 1.180.000 vagona prema 880.000 vag. u prošloj godini. Ako se tome doda i prenosna zaliha iz tekuće kampanje izlazi da bi samo Kanada za novu kampanju mogla da dade 17702ni višak od skoro 1.000.000 vag. odnosno više od dve trećine svetske uvozne potrebe. Vest o minimalnoj ceni od 70 centi u našem prošlom izveštaju treba ispraviti utoliko što je određena cena od 60 centi. Prinos u SAD polovinom jula ceni se na 1.950.000 vag. odnosno 50—100.000 vag. preko unutrašnje potrebe. Ministar poljoprivrede, Valas, osvrćući se na rezultate agrarnog programa u prošloi ekonomskoi godini, izjavio je da je izvezeno 287.000 vag. pšenice i 63.000 vag. brašna, naravno uz nadoplatu prilične razlike između domaće i svetske cene koja je pala na teret državne kase, i da je za sve vreme cena pšenice u zemlji bila 11 centi po bušelu preko izvoznog pariteta (oko 22 din. po mtc.). Za iduću godinu Ministarstvo polioprivrede povećalo je zasejanu površinu na 62 mil. ekra (24,8 mil. ha) prema 55 mil. ekra odnosno 99,0 mil. ha u ovoj godini. Argentina u poslednje vreme izvozi vrlo malo tako da se računa da će novu Žžetvu (početkom iduće godine) sačekati sa zalihom od kojih 250—800.000 vag. Prinos u Mađarskoj ceni se na 285.000 vag. Ovako veliki prinos zadaje velike brige vladi za unovčenje pa su već sada povedeni pregovori sa Švaicarcima o prodaji 10.000 vag. Nemačka je izdala naredbu prema kojoj će se od 1 avgusta pšenično brašno mešati sa 10% raženog.

Terminski kursevi sredinom nedelje bili su:

VII IX-X ХИЈ Liverpul 350. тес. 7/8 8/3 8/7 Roterdam hfl. mtc. 3,20 3,85 3,70 В. Ајте5 регх. тес. 7— 7— Vinipeg centi buš. 543/8 541/ 564 Čikago centi buš. 668 667/5 68

Na domaćem tržištu poslovanje pšenicom razvila se u punom jeku. Ali je od kupaca na tržištu samo Prizad za novu pšenicu, koji poslednjih nekoliko dana kupuje po 1000 i više vagona dnevno. Mlinovi kupuju vrlo malo novu pšenicu; njihovo intresovanje koncentrisano je za staru robu čija je cena prema intervencionim za čitavih 10 din. niža. Druga ruka plaća novu pšenicu različito: od 120 pa do 160 din. prema pojedinim provenijencijama i kvalitetu. Zaključno do 19 o. m.