Народно благостање

%

22. јули 1939.

Енглеске припреме 8a повећање аграрне производње не би се могле означити као аграризација индустриске земље. Припреме се врше само за случај рата, а после њега нољопривредна производња вратила би се опет на стару меру. Међутим, велико је питање били се то враћање остварило, тако да би припремање за рат одвело у аграризацију. (С друге стране врлини се акција која води у њу. Каону другим земаљма и у Енглеској она је почела у периоду најдубље депресије, да би се враћањем незапослених радника пољопривреди смањио њихов број. Најјача акција била је у енглеским пасивним крајевима, а то су области чија се индустрија налази у опадању и где је незапосленост постала трајна појава.

(Ово враћање земљи финансира комесаријат за опорављање пасивних крајева, али и приватна лица и институције, као Карнегијева енглеска задужбина. Постоје три институције које врше насељавање радника, једна у Велсу, која раднике оставља у положају најамних, али даје ими известан проценат добити која се постигне обрађивањем земље коју је ова институција купила. Друге две институције настоје да у Енглеској оживе тип самосталног малог газдинства, који је готово сасвим изумро. Али то нису потпуна самостална газдинства, јер зависе од Удружења за насељавање земље. (во удружење организује пољопривредну производњу на начин који потсећа на руске колхозе, односно на јеврејске задруге за обрађивање земље У Палестини.

Аграризација Енглеске

E Ir E a Ir EI

Удружење има своје машинске станице, које стоје Ha расположењу газдинствима насељеника, и пружа им могућност да се баве живинарством и свињогојством, каквим се иначе могу да баве само већа газдинств. На тој задружној основи нова мала газдинства не изостају технички иза већих. За сва газдинства обавезно је да препуштају читав вишак производње на продају задрузи. Она се посвећују само производњи. Задруга сортира производе, пакује их и продаје. Она исто тако набавља све што је њеним члансвима потребно.

Пре четири године, кад је ово удружење тек почело с радом није имало никаквог искуства у придобијању незгпосленог индустриског радника за пољопривредни посао, читава управа састојала се од једног управника и чиновника. Сада има већ 25 насеља. Прошле године промет прсдајног одељења задруге изнео је 750.000 фунти стерлинга, произведено је 44 хиљ. свиња, 14 мил. јаја, преко хиљаду тона кромпира итд. Вредност производње свих насеља цени се на 2 мил. фунти стерлинга.

По искуству овог удружења индустриски радник тешко се враћа земљи. Око 40% налази разлога да се врати опет у град. Зато се и не насељавају породице дефинитивно, него за пробу. Мало је случајева да остављају земљу они који су је издржали. Али код свих се може 38пазити да преживљавају јаку психолошку кризу за време пробе, па ако је не издрже наводе увек ситнице као велике разлоге због којих не могу остати него иду у град у не извесност.

Овај покрет за враћање радника земљи још је млад да би се по његовим резултатима могло закључити колико ће још имати успеха. Засада у Енглеској гледају У овој акцији покушај да се у пољопривреди сачува бар онолико становништва колико га сад има. Од 1921 оставило је пољопривреду око 300.000 лица, а само 1938 око 40.000. Изгледа да је засада бекство још увек јаче од враћања з2мљи. Али ако се број пољопривредника и смањује, а подиже технички степен пољопривредне производње, као шго чини ово Удружење, повећава се аграрна производња, а У

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 457

том и јест смисао аграризације. Енглеска, помажући аграрну производњу из разних разлога, на путу је да постепено изгуби и онај значај који још има за земље које извозе аграрне производе.

= Rat protiv Kine postavio је Teškoće japanske privrede Pred japansku privredu niz problema koji postaju sve t+teži, ukoliko ovaj duže traje. Dve godine su bile dovoline da se pokaže koja su najosetljiviia mesta ili »tesnaci« kako ih naziva Nedelini izveštaj od 28 juna o. g. nemačkog Instituta za izučavanje konjunkture, iz kog uzimamo neke podatke.

Kapacitet metalne, mašinske, hemijske industrije i rudarstva bio je još pre početka rata potpuno iskorišćen. lako ie za vreme rata proizvodnia u teškoj industriji za civilnu potrebu smanjena, ratne potrebe su svakim danom rasle i ona je morala da proizvodi ne samo ratni materijal za vojsku nego i sredstva za proizvodnju — da poveća svoj kapacitet. To je prvi tesnac kroz koji je japanska industrija morala proći. 1936 vrednost celokupne proizvodnje metala mašinske i hemijske industrije iznosila je oko 4 milijarde jena, do kraja 1938 ona je porasla na 7 milijardi. Stvarni porast iznosi ne 3 nego oko 1 milijardu, pošto su cene znatno skočile. Jasniju sliku daje indeks proizvodnje, po volumenu koji je 1935 svega za 1/a bio veći nego 1936. Pošto je tražnja ratnog materijala 1938 iznosila 2 milijarde, znači da je porast proizvodnje u ratnoj industriji bio suviše mali da bi zadovoljio, stoga se produkcija za civilne potrebe morala znatno smanjiti. Proširena su postrojenja, u prvom redu u ratnoj industriji. U drugim granama obnova dotrajalih mašina vršena je u ograničenoj meri. Zbog toga se ceni da je proizvodnja za civilne potrebe u teškoj industriji opala po volumenu za !1/» preта 1936.

Drugi tesnac, koji je u uskoj vezi sa prvim, je UVOZ sirovina. Još početkom 19838 on je podeljen na grupe po Važnosti. Najpre mora da se zadovolji potreba industrije koja radi za vojsku. Polovina celokupnog uvoza 1938 je otpala na nju. Najteže je pogođena tekstina industrija, čiji se UVOZ sirovina 1938 smanjio za !/» prema onom 1936, a pošto je ona najvažnija izvozna grana i glavni izvoz deviza, to je izvozni potencijal Japana osetno pao. 1938, pored svih nastojanja da se poveća izvoz u zemlje van jen-bloka, on је stvarno opao za !/4 prema onom 1936. Tome je znatno doprinelo povećanje cena japanskih proizvoda zbog porasta troškova proizvodnje, usled čega se smanjila konkurentska sposobnost Japana.

Prošle godine trgovinska politika Japana radila je u dva pravca: povećati uvoz iz zemalja jen-bloka, za koji nisu potrebne devize i ograničiti onaj iz drugih. 1938 uvezeno je 2.663 mil. prema 3.785 mil. 1937 odnosno 2.764 mil. 1936, od čega svega !/s otpada na zemlje jen-bloka. Kako je trgovinski bilans sa drugim zemljama pasivam, uvoz se mogzao odr:žati na dosadašnjoj visini samo izvozom zlata, koji je lane iznosio 593 mil., a 1937 853 mil.

Ograničenje proizvodnje za civilne potrebe zasada je najosetljivije u tekstilnim proizvodima. Od polovine 1938 zaDranjena je upotreba pamuka za produkciju artikala namenjenih unutrašnjoj civilnoi potrošnji, a u isto vreme i Dproizvodnja drvne vune nalazi se u stagnaciji. Kako neke grane još nisu osetile posledice rata (poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo) računa se da je proizvodnja u svim granama japanske privrede za civilne potrebe smanjena za !1/s—H/s6.

Interesantno je zabeležiti da se nacionalni dohodak od 16.300 mil. 1936 povećao na 25 milijardi 1938/39, a državni rashodi od 2.282 mil. na 7.645 mil. ili od 14 na 30,5% nacio-

·nalnog dohotka.